[caption id="attachment_71388" align="aligncenter" width="600"] Сателитски снимак Бањкана (Google Maps)[/caption]

Аутор: Иван Вукићевић (ivan.vukicevic@poreklo.rs)
Објављено: 19.4.2019.

Основни подаци о насељу

Бањкани су насеље у Затријепчу, албанском племену у саставу ширег етнички мешовитог српско-албанског племена Куча, а тим именом се називају и сви становници тог села. Данашњи албански назив села је Бекај (Bëkaj), док су према изворима са почетка XX века у то време на албанском коришћни називи Бенкај (Bënkaj) и Бекаи. Званични назив насеља на пописима становништва од 1948. до 1991. године је био Бенкаљ, а почев од пописа становништва из 2003. године званични назив је Бенкај. Да ситуација око имена овог села буде још компликованија, у литератури се могу пронаћи и погрешне верзије назива и на српском (Бањкањи, Бењкањи, Банкањи, Бенкањи) и на албанском (Бегај, Бенкаи). Све укупно постоји чак десет варијација назива овог места, што је незабележен случај у читавој Црној Гори. Није познато каква је етимологија овог назива. Насеље је до 2005. године припадало општини Подгорица да би њеном транформацијом у главни град Подгорица била формирана градска општина Тузи којој је припао цео Затријебач укључујући и насеље Бенкај.

Бањканима су као велико село представљали уз Бонкеће и Дељане једну од три основе групације у Затријепчу и имали су своје војводе. Бањкани имају свој катун у релативној близини Рикавачког језера на граници са Албанијом који данас територијално припада насељу Попрат. О Бањканима су у својим радовима о Кучима највредније податке забележили војвода Марко Миљанов Поповић, Јован Ердељановић и Миљан Јокановић. Данас се упоредном анализом прикупљених предања и резултата ДНК тестирања може доћи до одређених закључака што није било могуће у време када су споменути аутори писали о Бањканима.

[caption id="attachment_71389" align="aligncenter" width="600"] Географски положај Бањкана и Катуна Бањканског[/caption]

У следећој табели је приказан упоредни број становника, домаћинстава и станова према пописима становништва након Другог светског рата.

На основу ових података се може закључити да 70-година XX века долази до наглог исељавања које је довело до тога да у селу данас живи свега пар становника у једном једином домаћинству. Као и друга пасивна подручја, из Затријепча се становништво константно исељевало, али упркос томе број становника се одражавао, међутим последњих деценија је дошло до исељавања комплетних домаћинстава, а не само појединаца.

Топоними

Ердељановић је забележио већи број албанских топонима од којих су многи српског порекла или се односе на некадашње српско становништво.

Топоними који потичу од личних имена и братстава:

• Пуси Гашаит (каменица Гашова)
• Ограја е Рушит (ограђа Гроздановића)
• Маја Богдонит (врх Богданов)
• Брегу Пљони (брег Пљанчорски)
• Барзањи
• Фуша те Бубит (њиве Бубића)
• Гропа те Делаит (рупе Дељанске)

Остали топоними:

• Т'бута те дрениквет (мекшине или дебелица код дрена)
• Кодрза прапе дрениквет (главица за дреном)
• Нардробо Скја (баштина или под српски)
• Рапшице (мале рапе - шкрапе)
• Бриђеза
• Бриња Раз (страна плочина)
• Рези јузишст (рт или стена маслинова)
• Крони Блинит (убао код липе)
• Ограја Марезе (ограђа од свађе)
• Маја Цукаит (врх кршевити)

Некадашње становништво

Ердељановић је забележио да су у Бањканима некада живела следећа братства којих више нема у овом селу: Ђерђеловићи, Рушевићи или Гроздановићи, Бардачори и Пљанчори. Није познато да ли су ова братства изумрла или су се некуд иселила. На основу презимена се може закључити да су у Бањканима у прошлости живели и Албанци и Срби.

Бекташевићи и Лончаревићи из Гусиња су према предању Лончаревића даљим пореклом од Милића из Бјелица одакле су се три брата доселила у Бањкане у Затријепчу. Један брат је према предању ту и остао и полатинио се те су од њега "Бењкањи" (ту се сигурно мисли на Марковиће о којима ће убрзо бити више речи), а од двојице браће који су отишли у Гусиње потичу Бекташевићи и Лончаревићи. Део Лончаревића је касније прешао у Андријевицу и Беране у Васојевићима. Јокановић говорећи о Мемчевићима из Бањкана који су грана Марковића међу њиховим исељеницима наводи и Бекташевиће у Гусињу, међутим није познато да Бекташевићи имају такво предање. Бекташевићи су муслимани, док Лончаревићи славе Мратиндан. Од Бекташевића из Гусиња према једном предњу потичу Бекташевићи и Зећировићи из Лахола у Бихору, док према другом предању, ова два братства потичу из Анадолије. За Зећировиће је утврђено да припадају роду Куча и грани E-V13>Z5018>Z16661>BY165837 због чега се може одбацити предање о пореклу овог братства из Анадолије. Ако је прво предање о њиховом пореклу од Бекташевића из Гусиња заиста тачно, онда се може одбацити предање о пореклу Бекташевића и Лончаревића од Милића из Бјелица који припадају роду Катуњана и Риђана и грани E-V13>Z5017>Z19851, као и сродство са Марковићима који припадају грани R1b-L23>BY611>Z2705>Y33200. Како у Орахову недалеко од Бањкана живе Милићи који су грана Мрњавчића-Ђурђевића и припадају роду Куча, врло је могуће да  Бекташевићи и Лончаревићи потичу од њих, а да је предање о пореклу од Милића из Бјелица настало јер су знатно познатије братство од Милића из Орахова. Међутим, исто тако је могуће да Бекташевићи и Лончаревићи потичу од Јокановића из Бањкана који су се иселили у Врбицу, а од њих су у Бањканима заостали Гашовићи. Оно што највише уноси забуну када су у питању ова братства јесте врло ретка слава коју славе Лончаревићи, а коју у Кучима нико не слави нити има података о томе да је неко братство славило у прошлости.

Становништво у првој половини XX века

У Бањканима су према родословима у првој половини XX века живела четири рода.

1) Јокановићи, односно њихов огранак Гашовићи, су једини преостали староседелачки род у Бањканима. Гашовићи према предању потичу од Гаша Николиног Јокановића, док од Гашовог брата Ђура који се иселио у Врбицу у Кучима потичу Јокановићи у том селу. Под утицајем далеко бројнијих албанских братстава у Затријепчу на католичанство је прешао Вата Гашов због чега су се временом поарбанашили. У Бањканима је 1904. године када је Ердељановић обишао Куче била само једна кућа Гашовића. Славе Малу Госпојину, а стара слава им је Никољдан. За Јокановиће је утврђено да припадају роду Куча и грани E-V13>Z5018>Z16661>BY165837, тако да би истом роду требало да припадају и Гашовићи.

2) Марковићи су највећи род у Бањканима и чине убедљиву већину становништва у селу. Њихов родоначеник Марко се према предању доселио из Ријеке Црнојевића, а потиче од лозе Црнојевића. Овај род према родослову чине Никпрељевићи, Мемчевићи, Паљушевићи и Љекочевићи (са огранком Ујкићима). Никпрељевићи су војводско братство свих Бањкана. О пореклу Марковића постоје два предања. Војвода Марко Миљанов Поповић је забележио да је њихов предак дошао са слугом Леком из Црнојевића Реке и да Бањкани воде порекло од њих двојице. Миљан Јокановић у свом раду о Кучима наводи да од Марка потичу Марковићи, а да од Мицака Лекиног потичу Мицаковићи, док Ердељановић не наводи која братства потичу од Марка, а која од Леке. Према другој верзији коју је забележио Љ. Ковачевић од Николе Пренташева Ивановића из Бањкана, Милош Ненадин се из Млетачке Републике доселио у Ријеку Црнојевића одакле је прешао у Бањкане где се и оженио. Милош је наводно био унук Ђура Црнојевића, односно праунук Ивана Црнојевића. Уколико се у Бањкане заиста доселио Милош Ненадин, био од Црнојевића или не, онда је он вероватно био деда Марка Петровог по коме се Марковићи презивају, тако да та два предања нису супростављена јер Марковићи заиста сматрају да потичу од Црнојевића што је забележио и Ердељановић. Марковића је заједно са Мицаковићима било 30 кућа у време кад је Ердељановић истраживао Куче. Сви Марковићи славе Малу Госпојину. До сада су тестирани припадници братстава Никпрељевић, Паљушевић и Љекочевић. Насупрот устаљеном предању према коме сва три братства потичу од Марка Петрова, ипоставило се да Никпрељевићи и Паљушевићи припадају роду Цијевњана и грани R1b-L23>BY611>Z2705>Y33200, а да Љекочевићи припадају грани J1-Z2223. Како су Никпрељевићи војводско братство у Бањканима, они и Паљушевићи готово извесно потичу од Марка Петровог, док се за Љекочевиће може закључити да су се прибратили Марковићима. До сада је утврђено да истом роду као и Марковићи припадају још и Вулевићи и Љуљђуровићи из Груда и Мараши из Зете који су пореклом из Хота. Може се закључити да Марковићи потичу од старијег рода који се ширио током реке Цијевне. На основу етничке припадности и предања осталих братстава која чине овај род највероватније се ради о изворно албанском роду због чега се може одбацити предање о пореклу Марковића од Црнојевића, а у великој мери је доведно у питање и предање о досељавању Марка Петровог из Црнојевића Ријеке у којој није познато да су икада живела албанска братства.

3) Мицаковићи потичу од Мицака, сина Леке који се према предању заједно са Марком доселио из Ријеке Црнојевића. Богишић, кога у свом раду цитира Јокановић, наводи да од Леке потичу и Паљушевићи који су према устаљеном предању грана Марковића, међутим према Јокановићу тај податак није тачан. Славе Малу Госпојину.

4) Пецовићи су се доселили 1920. године из Селца у Климентима и последње су братство које се доселило у Затријебач. Славе Малу Госпојину. За Селчане је утврђено да припадају роду Климената и грани E1b-V13>Z5017>Z16988>BY4590, због чега се исто може очекивати и за Пецовиће. У Селцу су славили Никољдан, а по доласку у Затријебач су узели племенску славу Малу Госпојину.

На основу досадашњих ДНК резултата, може се закључити да у Бањканима постоје најмање четири рода:

1. Кучи (E-V13>Z5018>Z16661>BY165837)
2. Цијевњани (R1b-L23>BY611>Z2705>Y33200)
3. Љекочевићи (J1-Z2223)
4. Клименти (E1b-V13>Z5017>Z16988>BY4590)

За Мицаковиће још увек није утвђено којој хаплогрупи припадају.

Породице

У следећој табели су наведене све породице из Бањкана, као и места која настањују и крсне славе.

Крсне славе

Сви Бањкани су католици и славе Малу Госпојину, славу коју Албанци називају Зоја. У прошлости су сви Затријепчани славили Никољдан, а ову славу и данас обележавају породично, док госте зову на Малу Госпојину. Исељени Лочаревићи славе Мратиндан.

Иако се сви Бањкани у матици изјашњавају као Албанци, специфични су по томе што сви родови сем касније досељених Пецовића и у данашње време чувају предање о српском пореклу упркос томе што већ неколико векова говоре албански и живе у претежно албанском окружењу.

Извори података

ДНК резултати:

• Српски ДНК пројекат
• Bošnjački DNK projekat
• Albanian Bloodlines Project

Литература:

• Андрија Јовићевић, Плавско-Гусињска област, Полимље, Велика и Шекулар, Насеља и порекло становништва (књига 10), Српски етнографски зборник (књига 21), Српска Краљевска Академија, Београд, 1921.
• Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у црногорској граници, Насеља српских земаља (књига 2), Српски етнографски зборник (књига 5), Српска Краљевска Академија, Београд, 1903.
• Вукота Миљанић, Аким Миљанић, Презимена у Црној Гори, Београдска књига, Београд, 2007.
• Јован Ердељановић, Kучи, Насеља српских земаља (књига 4), Српски етнографски зборник (књига 8), Српска Краљевска Академија, Београд, 1907.
• Марко Миљанов Поповић, Племе Кучи у народној причи и пјесми, Задужбина Илије М. Коларца, Београд, 1904.
• Милисав Лутовац, Бихор и Kорита - антропогеографска истраживања, Насеља и порекло становништва (књига 40), Српски етнографски зборник (књига 81), Српска академија наука и уметности, Београд, 1967.
• Миљан Јокановић, Племе Кучи - етничка историја, 2. издање, Медеон / Принт, Подгорица, 2000.
• Радослав Ј. В. Вешовић, Племе Васојевићи, Сарајево, 1935.
• Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991. и 2003, Попис становништва, домаћинстава и станова у 2003,Република Црна Гора, Завод за статистику, Подгорица, 2006.
• Упоредни преглед: домаћинства 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991. и 2003; станови 1971, 1981, 1991. и 2003, Попис становништва, домаћинстава и станова у 2003, Република Црна Гора, Завод за статистику, Подгорица, 2006.
• Fehim Džogović, Bratstvo Zećirovići, Rožaje, Avlija, 2016.
• Jovo Medojević, Muslimani u bjelopoljskom kraju 1477-2002, Almanah, Podgorica, 2003.
• Robert Elsie, The Tribes of Albania - History, Society and Culture, I.B.Tauris & Co. Ltd, London/New York, 2015.
• Tabela N1. Stanovništvo prema nacinalnoj odnosno etničkoj pripadnosti po naseljima, Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Crnoj Gori 2011. godine, Uprava za statistiku Crne Gore - MONSTAT
• Tabela SN1. Stanovi prema korišćenju tj. namjeni po naseljima Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Crnoj Gori 2011. godine, Uprava za statistiku Crne Gore - MONSTAT

The post Бањкани у Затријепчу appeared first on Порекло.

Друштво српских родословаца „Порекло“ у сарадњи са Биолошким факултетом Универзитета у Београду поводом Светског ДНК дана организује данас тестирање Y-ДНК прапорекла уз велики попуст

Светски ДНК дан обележава се у част двојице научника – Френсиса Крика и Џејмса Вотсона, који су у својој студији, објављеној 25. априла 1953. године у часопису Nature, први пут описали структуру ДНК (дезоксирибонуклеинска киселина). Овим открићем, они су извршили револуцију у свету биологије и генетике, која је своју примену у последњих десетак година пронашла и у генетичкој генеалогији.

У претходних два месеца, откако је акција Друштва српских родословаца „Порекло“ најављена, пријавило се више од 230 кандидата за тестирање, који су пореклом из свих крајева бивше Југославије.

Подсећамо, у сарадњи са Биолошким факултетом Универзитета у Београду, Друштво је за ову прилику обезбедило велики попуст на тестирање. Уместо редовне цене у износу од 13.000 динара, само 25. априла 2019. цена тестирања биће 6.000 динара! Уз овај износ, потребно је уплатити и најмање 500 динара донације за Српски ДНК пројекат.

Тестирање ће се вршити у кући легата Библиотеке "Милутин Бојић", која се налази у дворишном делу библиотеке на адреси Илије Гарашанина 5 (код Палилуске пијаце, угао са Улицом мајора Илића 1), од 9. до 19.00 часова.

Чланови Друштва српских родословаца „Порекло“ са плаћеном чланарином за 2019. годину, могу да предложе три кандидата за тестирање по цени од 6.000 динара. Чланови Друштва који су платили чланарину за 2015. и 2016. годину могу да предложе шест кандидата за тестирање такође по цени од по 6.000 динара. За ове кандидате није потребна уплата донације за Српски ДНК пројекат.

Подсећамо да се на Биолошком факултету Универзитета у Београду раде анализе генетичког прапорекла по мушкој линији, што значи да се тестира Y-ДНК хромозом и могуће је да се тестирају само мушкарци.

Добијени резултат је на 23 маркера, а по добијању резултата стручњаци Српског ДНК пројекта даће тумачење резултата.

Резултати ће бити објављени у табели Српског ДНК пројекта, а пристизање резултата пратиће се на теми Светски ДНК дан 2019 на форуму Порекло.

Српски ДНК пројекат је пионирски подухват Друштва српских родословаца „Порекло“ основан септембра 2012. године, а до данашњег дана обрађени су подаци за преко 4000 људи са простора бивше Југославије. Захваљујући генетичкој генеалогији могуће је одгонетнути тајне порекла појединаца и целе нације.

Будите и Ви један оних који ће на овај начин сазнати своје порекло.

Добро дошли у свет генетичке генеалогије!

The post Сазнајте своје прапорекло, тестирајте се данас уз велики попуст поводом Светског ДНК дана (25. априла 2019) appeared first on Порекло.

Најновија, трећа по реду, књига историчара Радмила Пекића "Билећке Рудине у средњем вијеку" биће представљена у четвртак, 9. маја 2019, у Библиотеци "Милутин Бојић" (Илије Гарашанина 5, Београд) с почетком у 19.00 часова.

О књизи ће говорити угледни историчари - проф. др Радивој Радић, др Срђан Рудић и проф. др Божидар Зарковић, као и аутор проф. др Радмило Пекић.

Предвиђени су и пригодни рецитали које ће казивати Божидар Глоговац.

Добро дошли!

The post Представљање књиге Радмила Пекића „Билећке Рудине у средњем вијеку“ appeared first on Порекло.

Друштво српских родословаца "Порекло" у сарадњи са Биолошким факултетом Универзитета у Београду започело је 2017. године опсежно истраживање етногенезе српског становиштва са пордучја Старе Херцеговине. Досад је тестирано преко 400 кандидата, а како бисмо покрили што већу територију и тестирали несродне појединце, било би пожељно да нам се јаве кандидати са следећим презименима и из следећих места:

Бадњар, Јелашца, Калиновик
Пухало, Јелашца, Калиновик
Вујовић, Никољдан, Симијова, Билећа
Млађеновић, Ђурђевдан, Мештревац, Фоча
Миловић, Никољдан, Велимље, Никшић
Комненовић, Јовањдан, Кленак, Никшић
Перовић или Мирковић, Јовањдан, Мацаваре, Никшић
Зечевић, Јовањдан, Бањани, Никшић
Васиљевић, Ђурђевдан, Убли, Херцег-Нови
Јауковић, Аранђеловдан, Придворица, Шавник
Мишковић или Кокотовић, Томиндан, Петровићи, Никшић
Дабовић, Јесењи Јовањдан, Крушевице, Херцег-Нови
Поповић, Ђурђевдан, Црквице, Плужине
Цицмил, Ђурђевдан, Столац, Плужине
Даниловић, Ђурђевдан, Бобово, Пљевља
Матковић, Јовањдан, Богодол, Мостар
Кандић, Приграђани, Мостар
Вујичић, Врапчићи, Мостар
Глухајић, Гњато, Стојановић или Ћорић, Аранђеловдан, Дријењани, Требиње
Бољановић, Јовањдан, Данићи, Гацко
Николић, Нови Дулићи, Гацко
Црњак, Мосоровићи, Калиновик
Симовић, Брусна, Фоча
Вуковић, Брусна, Фоча
Билинац, Доње Жешће, Фоча
Матовић, Драгојевићи, Фоча
Милетић, Миљевина, Фоча
Станковић, Миљевина, Фоча
Ћосовић, Мјешаји, Фоча
Пљеваљчић, Превраћ, Фоча
Тешовић, Заваит, Фоча
Канкараш или Горановић, Петковдан, Голија (има их у више насеља), Никшић
Вујачић, Никољдан, Грахово (има их у више насеља), Никшић
Милићевић (Пљевља), Ненадић или Терзић, Пљеваљска област (има их у више насеља)
Старчевић, Бошковићи, Јеловац, Кнежевић, Лучић, Милићевић, Попадић, Ћирковић или Џувер, Лазаревдан, Пљеваљска област (има их у више насеља)
Девеџић, Ђурђевдан, Љутићи, Пљевља
Вујковић, Матаруге, Пљевља
Богојевић, Врачевдан, Црнобори, Пљевља
Коћал или Петрић, Ђурђевдан, Бељковићи или Матаруге, Пљевља
Драгаш, Никољдан, Драгаши, Пљевља
Потпара, Никољдан, Пљеваљска област (има их у више насеља)
Шурбатовић, Аранђеловдан, Мирјачић или Чановић, Бршно, Никшић
Комненић или Шекарић, Ђурђевдан, Пилатовци, Никшић
Крушчић или Матовић, Јовањдан, Приградина, Никшић
Мушикић, Филиповић или Милићевић, Бастаси, Никшић
Војновић, Јовањдан, Херцег-Нови
Ивовић, Вуковић или Вукићевић, Убли, Херцег-Нови
Лучић, Никољдан, Суторина, Херцег-Нови
Милиновић, Ђурђевдан, Морињ, Котор
Билофер, Спасовдан, Стрп, Котор (католици пореклом из Бањана)
Шипчић, Пива, Игњатијевдан
Вуковић, Меруља, Дробњак, Аранђеловдан                                                                            Бошковић, Тасовчићи, Чапљина, Ђурђевдан
Јоксовић, Отиловићи, Пљевља, Никољдан

Носиоци ових презимена или они који имају рођаке или познанике са овим презименима могу да се пријаве за тестирање на адресу електронске поште dnk@poreklo.rs с назнаком Пријава за допунско тестирање Херцеговаца.

Тестирање је бесплатно.

The post Допунско тестирање Херцеговаца (списак тражених родова) appeared first on Порекло.

Друштво српских родословаца „Порекло“ одржаће у уторак 28. маја 2019, трибину у Лазаревцу, у библиотеци „Димитрије Туцовић“. Трибина почиње у 18.00, а говориће председник Друштва Јовица Кртинић и један од уредника Српског ДНК пројекта Александар Антић. 

На трибини ће бити речи о досадашњим открићима до којих се дошло у истраживању генетичког порекла Срба, а биће представљени и резултати досад тестираних људи из лазаревачког краја.

Друштво је за ову прилику обезбедило велики попуст на ДНК тестирање па ће сви заинтересовани моћи да добију ДНК тест за 6.500 динара (редовна цена је 13.000 динара).

Добро дошли!

The post Трибина Порекла у Лазаревцу: Шта се крије иза генетичке слике Срба appeared first on Порекло.

Serbs are Slavic-speaking people living in Balkan Peninsula, southeastern part of Europe. Majority live in Serbia, but also in former Yugoslav republics of Bosnia and Herzegovina, Croatia, Montenegro, and to lower extent Northern Macedonia.

Our sample consists of more than two thousands people, all ethic Serbs, uniformly distributed across Serbia and other Balkan countries with numerous Serb population. Many of them have been tested in mass actions of Y-DNA testing, during several last years. And here are our results.

Haplogroup I alone comprises about 47% of our statistics.

Haplogroup I2a1-M423 > L621 > CTS10228 (Slavic-Carpathian) is single largest branch, with estimated age at 500 BC at most, and it comprises about 37% of Serbian paternal lineages. It is important to note that it is pretty uniformly distributed among Serbs across Serbia and other ex-Yugoslav countries with numerous Serb population. It is the most numerous haplogroup among Serbs in every region, in no region with less than 30%, and in some regions up to 46%. Majority of Serbian I2a1-CTS10228 belongs to PH908 (previously known as "Dinaric-South").

Haplogroup I2a-M223 is represented with about 0.7%, which are spread out across different regions. Some haplotypes we have identified belong to subclades L701 and CTS6433. We have identified several other I2 branches in Serb population, but in very small amounts, all together about 0.3%. It are I2b (L415), I-Y16419 (former I2c2), I2a1 > M26, I2a1 > L38, and even I2a1 > L233.

Paternal Haplogroup E is among Serbs represented predominantly by its subclade V13. It is relatively uniformly distributed across Serb population in different regions, with slightly greater frequency in southern regions, like southern Serbian province of Kosovo and Metohiјa. Highest frequency of V13 in Serb population (over 50%) is recorded in eastern part of Montenegro known as Brda ("Hills"), the home of three largest Serb clans that belong to different subclades of V13: Vasojevici (PH1246>BY14151), Kuci (CTS5856 > Z5018 > Z16661 > BY165837) and Bjelopavlici (CTS5856 > Z5017 > Z16988 > BY155589). Another frequent subclade of V13 among Serbs that also originates from single bloodline from Montenegro is CTS5856 > Z5017 > Z19851 > A18833. However, most diverse subclade of V13 in Serb population is CTS5856 > Z5018 > L241 which is distributed in all regions settled by Serbs, and unlike previously mentioned subclades, it's represented by large number of not so numerous bloodlines. Other E subclades like V22, M84 and Z841 are presented in small percentages.

Haplogroup R1a is a major haplogroup among Serbian population, and it’s distribution is relatively homogenous. Serbs mostly belong to subclades M458 (mostly to downstream L1029, but to smaller degree A11460 and L260 also), and Z280 (downstream subclades Y2613, YP343, L1280 > YP611 and YP4278), It is believed that the most of Serbian R1a is brought to Balkans during Slavic expansion about 1500 years ago.

The frequency of haplogroup I1 among Serbs is about 8%. The majority of it belongs to P109 > FGC22045 subclade, while some other subclades downstream to P109 have also been found (e. g. Y13930). Other major subclades include several subclades of Z63 (e.g. Y53660, Y16434, Y6634 and Y7627), Z58 (Y3560) and M227 (A11380).

Unlike haplogroup I2a1 > CTS10228, P109 > FGC22045 is not uniformly distributed. In eastern Serbia it is almost nonexistent, whereas it is ubiquitous in other regions populated by Serbs, in some of them even reaching more than 20%.

[caption id="attachment_71960" align="aligncenter" width="778"] Y-DNA haplogroups of population in Montenegro according to the 1913 situation[/caption]

Haplogroup R1b among Serbs consists of several distant branches. Most of them (40%) belongs to L23 > Z2103 > BY611 > Z2705 branch, specific to Balkan states. Z2705 is formed 2700 years ago at Balkans (TMRCA 1500 years). It is common to all areas populated by Serbs, except Herzegovina and western Montenegro. Some of them belong to downstream branch Y32147, present among other Balkan nations, but Piperi tribe (Montenegro), Serbs from Bosnia and many others form special branches. Western L23 > L51 > P312 branch (25%) is a second by presence, and most of them are U152, with minor branches Z36 > Z67 (Moracani-Bogicevci tribe), L2 > Z49 and L2 > FGC13619. Germanic L23 > L51 > U106 is present by 15% of all R1b haplotypes. About 10% belongs to PF7562 branch, separated from L23 some 6400 years ago.

Haplogroup J2b1 > M205 > Y22059 comprises about 3.6% of Serbian Y-DNA. It is very young, TMRCA of whole all of it is about 1000 years. Despite it's moderate frequency, it is important since it is well distributed across all regions with Serb population, from the border with Bulgaria to the most western area of Serb settlements, where it reaches more than 5% of Serbian Y-DNA. Beside, in neighbouring peoples (Albanians, Croats, Bulgarians) it is very rare. It is one of two most intriguing haplogroups in Serbs (other is N2 > P189.2).

J2b2 > M241 is represented with 1.25% among Serbs. Two main subbranches among Serbs are Z638 and PH1602, whereas the first is slightly more numerous. J-M241 among Serbs generally could be found in all regions,but is somewhat more represented in Southern Serbia, in southern Serbian province of Kosovo and Metohiјa and among Serbs in Montenegro.

Haplogroup G among Serbs generally reaches about 3-5%, dependable on the region. Most common G branch among Serbs is L497, which is about 2/3 among tested G Serbs on Serbian DNA Project. M406 branch is found in various regions, but also among two brotherhoods in Montenegro, L14 in Moraca's brotherhood of Selakovic and S9591 in Mezgaljani brotherhood in Sekular area.

On the other hand, almost 90% of L497 haplotypes among the Serbs belongs to Z1816 > L42 > Y11074 > YSC33 > Z35901 > Y128028, a branch which is most common among Serbs and which is found among few tested Bulgarians.

Branch under it, Y60799 is at this moment confirmed among few Serbs and it probably represents characteristic Serbian branch. L497 and it's branches have highest frequency and diversity in the Alps and probably represent Celtic heritage among the Serbs.

Haplogroup J2a, being very old and very diverse, among Serbs is represented by several subclades. Among the most numerous belongs L70, which is concentrated more in southeastern Serbia. Also numerous is subclade J2a-M92 > Z8096 > S8230 > Z38463, which has more western distribution. Its base are two tribes in western Montenegro, Cuce and Pjesivci. Beside them, subclades SK1336 and S18579 could be found among ethnic Serbs.

Haplogroup N2 > P189.2 > FGC28435, with average frequency among Serbs at 2.8%, is one of two the most intriguing. Outside ethnic Serbs, it is very rare, few haplotypes of it have been found across Europe and Near East. Even in Serbian population it is not uniformly distributed. Seems that it's home area is in western Montenegro, near border with Herzegovina, from where it spread to Bosnia and Western and Central Serbia. In Eastern Serbia it is almost nonexistent. It's distribution reminds to distribution of Serbian I1 > P109 > FGC22045. Which is not big surprise, since both stem from region of western Montenegro.

Frequency of haplogroup J1 is about 1.7%. Several subclades are present in Serbian population, the most common is PF7263, which has more western distribution, among Serbs in Herzegovina and Bosnia. FGC11 can be found in southeastern Serbia, and province of Kosovo and Metohija. Also, subclades Z1842 and PH77 can be found, in smaller amounts.

Haplogroup T is represented with 0.38% (8/2086), which are scattered across serbian population. We have not determined yet deeper subclades of any Serbian T sample with certainty, but it seems some of them belong to T-L131.

Haplogroup Q is also represented with 0.38% (8/2086) in our sample. and it's branches identified so far among Serbs include Q-L713, Q-Y2209 and Q-L330.

Few L haplotypes have also been found. Two of them belong to L1b-M317, and one to very rare subclade L2-L595.

To haplogroup H1a-M82 belong 0.14% (3/2086) haplotypes of ethnic Serbs of our sample. It marks Roma (Gypsy) admixture among ethnic Serbs.

We also have found very few N1c or C haplotypes, whose frequency is probably less than 0.1% in Serbian population.

The post Y-DNA haplogroups of ethnic Serbs appeared first on Порекло.

У дигиталну библиотеку портала Порекло додат је нови вредан наслов из едиције Хроника села и градова - "Дрваре на Космету и Радечи од 14. века" аутора Бранка Р. Радеча.

Љубазношћу аутора, ова вредна књига тако је постала доступна широкој читалачкој публици у дигиталном формату, одмах после њеног објављивања.

У овој књизи, аутор се највише бави селом Дрваре и породицом Радеч, али има навода и о другим селима вучитрнског краја, као што су Ресник и Шалце.

Уколико има заинтересованих да ову књигу набаве и у штампаном издању могу се обратити аутору на његову адресу електронске поште: brankoradech@yahoo.com

Књигу "Дрваре на Космету и Радечи од 14. века" можете прочитати ОВДЕ.

The post Ново у дигиталној библиотеци: Дрваре на Космету и Радечи од 14. века appeared first on Порекло.

[toggle title="ТЕСТИРАНИ ПАНЧЕВАЧКИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ"]

ПАНЧЕВАЧКИ-МИЛАНОВИ

(Панчèвачки-Ми̏ланови)

Хаплогрупа: I2а1b3-PH908-Z16983>А493

I2>I-L460>I-P37>I-M423>I-Y3104>I-L621>I-CTS10936>I-S19848>I-CTS4002>I-CTS10228>I-Y3120> I-S17250>I-PH908>I-Z16983>I-Y4789 (A493)

Порекло: Панчево, Банат, Србија

Крсна слава: Никољдан

_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Саша Панчевачки

Велика Сеоба Срба - Паја Јовановић, прва верзија

Прегледом матичних књига пре свега банатског села Опова, а потом Црепаје пронађена су стара презимена породице Панчевачки. У питању су презимена Поповић/Попов (не зна се када је последњи пут овај огранак породице вођен под тим презименом, када га је и због чега заменио другим презименом док је други део породице ово презиме задржао и даље преносио, али се зна да су  под њим оба огранка породице дошла у Опово из Панчева), Панчевац/Панчовац (званично код овог огранка породице забележено први пут 1782.године а последњи пут 1845.године (код дела који је задржао презиме Поповић/Попов помиње се уз постојеће презиме само једном-1769.године)), Животин (1774.године), Максимов (1795.године), Панчев (1789.године). Презиме Панчевачки/Панчовачки први пут је забележено у аустријским војним пописима граничара 12.регименте за време Кочине Крајине 1788.године (приликом војних пописа уписивали су варијанту презимена Панчовачки), а у матичним књигама се први пут јавља приликом крштења Михајловог сина Димитрија 1804.године у Црепаји. Током времена у матичним књигама наизменично су бележена оба презимена (и Панчевац и Панчевачки) , да би се данашњи облик презимена почео бележити  у матичним књигама Црепаје тек од 1845.године (тек од Милановог сина Николаја/Николе који је у матичним књигама Црепаје био уписиван искључиво под презименом Панчевачки) пред Српско-Мађарски рат и то траје до данас. Породични надимак тзв. шпицнамет  је Миланов и настао је 30-тих година 19.века (ради разликовања два огранка породице Панчевачки у Црепаји- Михаилових синова Милана и  Димитрија). У селу Црепаји данас нема мушких потомака ове породице а последњи је био Ђурица Панчевачки (1941-1997) који је као и његов отац Илија (1915-1987) био познат под надимком тј.шпицнаметом Лудајница (лудаја=пита од бундеве).

Истраживањем је откривено да су преци овог рода боравили прво у Панчеву (не зна се када нити одакле су дошли у Панчево), да би након 1764.године (1764-1767) прешли у Опово и тако добили претечу презимена које данас носе, након тога током Кочине Крајине 1789/1790.године једини преостали члан ове породице је прешао из Опова у Црепају, да би се 1914/15.године највећи део ове породице поново вратио у Панчево.

Презимена Панчевац и Панчевачки су се често смењивала и у војним пописима и матицама, да би тек од Николе/Николаја 1845.године породица почела да се уписује искључиво под презименом Панчевачки.

Порекло из старих времена пре Прве Велике Сеобе Срба (1690.године) и Друге Сеобе Срба (1739/40.године) је нејасно и постоји више различитих могућности.

Обзиром да се у матици Опова из 1774.године породица појављује под презименом  Животин (Максим Животин), а да се Максим Животин јавља и у попису цивила српског дела Панчева 1764.године ( Душан Поповић- Срби у Банату у 18.веку), то може да буде један од доказа  да је породица после Прве Велике Сеобе или Друге Сеобе Срба дошла у Панчево под другим презименом (Поповић/Попов) , а потом прешла у Опово и због тога је један део породице добио презиме Панчевац - касније и Панчевачки , а у даљем тексту ће бити изнети докази који говоре у прилог овој тези.

По свему судећи, породица је у Опово сасвим сигурно дошла  из Панчева између 1764-1767.године .Оно што знатно отежава истраживање је чињеница да су се у Опову током прве две деценије вођења матичних књига смењивало неколико пароха. Један је своје парохијане уписивао по уобичајеном српском принципу настанка презимена по очевом имену (Максим Животин, Михаило Максимов) док је други-макар за овај род презиме уписивао по месту из ког је породица дошла (Живота Панчевац, Максим Панчевац итд.) а трећи парох је често умео да наводи надимке, имена очева/дедова итд. Након пописа домаћинстава Панчева 1764.године (568 у српском делу вароши) за останак у граници се одлучило само 186 домаћинстава док се остатак одлучио да напусти војну границу, тако да се 1764.година узима за годину када је велики део породица напустио Панчево и населио села углавном села у његовој околини која нису улазила у састав војне границе али су била део панчевачког дистрикта (Опово тек 1767/8.године укључено у састав 12.Банатско-Немачке регименте). Доказ овоме јесте матична књига крштених за Опово из 1769.године у коме се наводи Пантелија Поповић Панчевац као кум Симе/Симеона Стаина и његове супруге Саре (писао парох Опова Јован Херинтов-можда Јован Еренков/Еренковић). У Опову је било доста фамилија које су имале топонимска презимена (Панчевац, Косовац/Косовачки, Сервијанац, Мошоринац/Мошорински, Земунац, Јабучанин, Вуковарац, Козловачки, Гаичанин/Гајчанин, Гладилац/Гладилички, Ченђан/Ченч(ђ)ански, Бугарин/Бугарчић/Бугарски, Ковилски, Петровачки-Бечкерек, Ђерманов/Германов, Каначки, Влах/Вла, Бајац/Бајски, Бокинац, Борчанин, Дробњак, Ирижанин, Јачински, Каћанин/Каћански, Крчединац/Крчедински, Рудњански, Смедеревац/Смедеревачки, Дошљак, Титељанин/Титељан/Тителски, Тушковић, Бошњаков, Грк, Неузинац/Неузински, Модошанин/Модошки, Туринац/Турински, Опавчанин, Жељац/ски, Јечинац, Црепајац/ски, Вучковац/Вучковачки, Тополовчанин/Тополовац/Тополовачки, Сефкеринац, Лочки/Лочанин, Шенђурађски, Шелеверац/Шелеверачки, Сремац/Сремчев, Сланкаменац, Ердељан, Кендерешки, Ђуринац/Ђулинац, Керечки, Маџаревић , поједини су бележени као из Кикинде, Иланџе али без формираног топонимског презимена итд.) што значи да су на тај начин разликовали породице различитог порекла и да је тешко могла да постоји могућност да се у матицама бележе две породице истог топонимског презимена а да су различитог порекла (јер је циљ топонимских презимена био да јасно одвоји породице различитог порекла а не да их зближи). Због тога се намеће закључак да је у Опову постојало две или више породица пореклом из Панчева сигурно је да не би биле означаване под презименом Панчевац јер их то не би разликовало и стицао се утисак да су истог порекла. Због тога, чињеница да је у Опову наведен више пута Живота Панчевац (био је означен као становник Опова-иако је умро пре почетка вођења матица (барем оних очуваних) из 1768.године) и чињеница да се Пантелија Поповић/Попов наводи истовремено и као Панчевац (само 1769.године а касније само као Поповић/Попов) означава да су Пантелија Поповић/Попов Панчевац и Живота Панчевац били истог порекла. Животини потомци су се уписивали као Животини (1774.године) а касније-после најмање 14 година од смрти Животе породица је под другим млађим свештеницима  почела да се уписује као Панчевац- јер је вероватно остало сачувано само сећање и по томе надимак  који је Живота имао међу Опавчанима и новим свештенством у Опову- тј. да је дошао из Панчева. У то време Панталија Поповић је још био жив и преносио је  презиме Поповић/Попов својим потомцима а друго презиме Панчевац код овог дела породице је било потпуно потиснуто. Оно што говори у прилог овоме јесте и чињеница да је чак и код Опавчана других народности остало упамћено и забележено да је код готово сваке српске породице уз презиме постојао породични надимак који је често замењивао првобитно презиме. То је између осталог разликовало Србе и остале нације које су насељавале ово село у мањем броју.

Оно што морамо имати на уму је и могућност да се породица Панчевачки/Панчевац могла презивати Којић/Коић а не Поповић. Наиме знамо да се најстарији предак породице Панчевац/Панчевачки звао Живота, а у матичним књигама умрлих Опова од почетка вођења књига (1768.године) па до краја 18.века се помињу само Живота Глуви (преминуо 1770.године) и Живота Којић (преминуо 1778.године). Оно што је занимљиво јесте чињеница да је ћерка Животе Којића-Ана била удата за Петра Пантелије Поповића Панчевца и добили су сина ког су назвали Живота 1779.године, а уз Животу Којића помиње се и Михаило Којић тј. његова ћерка Сара која је била удата за Михаила сина Радомира Колара добила сина Гаврила 1779.године (кум Недељко Живана Касапина), као и Јован Коић стари сват Јовану Давинићу и Ивани Лазић на венчању 1768.године (кум Милован Илин). Јован Ердељановић у својој књизи Срби у Банату забележио је да постоји стариначка породица Којић (св.Никола) у Панчеву и Омољици (такође славе св.Николу и сматрају да су старином из Македоније тј. Старе Србије), а како знамо да је Пантелија Поповић Панчевац заједно са породицом прешао из Панчева у Опово, ово може значити да је породица Пантелије Поповића заједно са породицом Животе Којића прешла у Опово из Панчева јер је син Пантелије Поповића-Петар био ожењен ћерком Животе Којића-Аном.  Нажалост први познати предак породице Панчевац-Живота Панчевац се помиње у матицама Опова у пар наврата. Помиње се преко Максима Панчевца -његовог сина који се у матицама наводи као Максим Животин (1774.године, парох Исидор Поповић) и као Максим Панчевац син Животе Панчевца (1782.године, парох Јован Цвејин), а касније се Живота помиње и кроз супругу Анђелију, која је означена супруга Животе Панчевца (1782.године) тако да оно што знамо јесте да је за овај огранак породице прво навођење под презименом Панчевац било 1782.године, и од тада се у матицама Опова ова породица и сви њени чланови бележи под овим презименом. Пошто се у матичним књигама венчаних не помиње венчање Петра Пантелије Поповића и Ане Животе Којића(иако матице почињу тек 1768.године) може да буде да је венчање било у Опову периоду досељења породице Пантелије Поповића и Животе Којића из Панчева 1764-1768.године, али лако може да буде да је венчање било у Панчеву јер су обе породице у Опово дошле из Панчева ! У матичним књигама Опова у периоду 1802-1811.године помиње се Стефан Којић са 6 чланова породице, тако се наводи у монографији Срете Пецињачког о Опову. . Ипак у периоду 1799-1811.године пронађено је два огранка Којића/Коића. У питању су Сава (Павел) Којић са женом Пауном (Марија 1799.године, Алимпије/Александар 1800.године, Јулијана 1803.године, Јован 1804.године, Пантелејмон 1808.године) и Јован Којић са женом Макреном/Макрином (Јулијана 1800.године рођена). Кумови оба ова огранка су из куће Косовац/Косовачки (Саве Косовца и Симеона Косовца). Наравно, овакве наводе о повезаности породица Поповић/Попов или Којић са породицом Панчевачки може да потврди само ДНК анализа Y хромозома некога од потомака ове две породице.

У пописима цивила и војника српског и немачког дела Панчева из 1764.године наводи се доста мушкараца са презименом Поповић и Попов. За истраживање је најбитније што се наводе чланови породице Поповић/Попов који су били присутни и у Опову после 1768.године што се може видети по матичним књигама крштених,умрлих и венчаних. То су били  Пантелија Попов, Милосав Попов (војник), Милован Поповић и Милић Поповић кнез (оборкнез Панчева) који је био становник Опова (у коме је умро 1771.године). Оно што отежава истраживање је чињеница да нису сви Поповићи/Попови из Опова били истог порекла.  Зна се поуздано да су носиоци овог презимена живели у Опову још 1733.године (Петар Поповић, парох Опова Исидор Поповић и син му Максим- кум Атанасије Чизмаџија и његова породица), један део је дошао из Јабуке (Стока Поповић Јабучанин и син Арон-кумови му били Димитрије Поповић и Филип Стајић што може да указује да је тај огранак истог порекла као и Пантелија Поповић Панчевац) други део из Панчева (поп Петар Поповић 1767.године дошао у Опово из Панчева, Пантелија Поповић уз синове Петра (синови Јован и Живота), Павла, Јосифа, Василије Поповић са синовима Марком и Димитријем, и Живота Поповић касније прозван само Панчевац као и остатак његове породице). Постоји и огранак који води порекло од Цвеје Попова нејасног је порекла (синови Никифор, Максим и Антоније и тај огранак је имао кумове из куће Цвеје Баронића, Јована Живковића, Викентија Касапинова, Јефтимија Момчиловића а од средине 19.века из куће Матејића) и огранак који води порекло од Константина Које Поповића а такође је нејасно одакле је пореклом (имао сина Николу и кумове из куће Поповића)- а њихови потомци су највероватније касније прозвани као Попов-Којини (Ђурђиц). Из Панчева је био и панчевачки оборкнез М.Поповић који је живео у Опову а помиње се 1726.године-додуше без навођења имена иако је вероватно да је у питању Милић Поповић за кога се зна да је био оборкнез Панчева 1742.године и 1756/7 године (могуће још 1726.године). Пантелија Поповић је имао синове Стефана (1774.године се удавио), Јосифа и Петра уз кћи Ану тако да је према рачуницама Пантелија Поповић рођен између 1720-1725.године. Кумови Пантелије Поповића/Попова су били чланови породице Косовац/Косовачки (Јован и син Лука) и породице Стајин/Стаин (Симеон/Сима), док су кумови породице Животин и Панчевац били од куће Недељка Субаше-касније Недељковићи/Недељкови (Григорије син Недељка Субаше) и Петра Сабова.

Данас у Опову има 2 огранка породице Попов, тачније 4 породице, а некада је био присутан и 3.огранак који данас више не живи у Опову. Први огранак чине породице Попов-Писарови, Попов-Бељини и Попов-Учитељови које су истог порекла и славе Митровдан. Њихов најстарији предак којег памте је Атанасије/Арон Попов/ић рођен 1793.године и он је потврђен у матичним књигама (од оца Василија кум Константин Поповић). Трећи, данас непостојећи  огранак су Попов-Којини (од Константина Које Поповића и сина Николе-кумови Јеремији Поповићу), славили су Ђурђиц али их нема више у Опову. Други огранак породице Попов из Опова су Попов-Цвејини (305 бр.куће од средине 19.века) који славе Светог Николу (од Цвеје Попова рођеног око 1710.године и синова Никифора, Максима и Антонија). Због тога што славе Светог Николу овај огранак Попова из Опова је веома занимљив, али преко матичних књига односно кумова из истих породица нису потврђене везе са Пантелијом/Пантелејмоном Поповићем Панчевцом и његовим огранком (Василије са синовима Димитријем и Марком и Пантелијини синови Јосиф, Петар и Павле). Једина веза између поменутих породица може да буде чињеница да је Никифор Попов од Цвеје Попова син дао имена својим синовима (Пантелија и Петар) која подсећају на имена која се јављају у огранку Пантелије Поповића/Попова. Треба рећи да велики број породица Поповић/Попов различитог порекла у Опову и чињеница да чак у кући Попов-Цвејиних одрасли мушкарци који су основали своје породице још у 18.веку нису бирали кумове из истих кућа ( Петар Поповић син Никифоров је имао кумове из куће Баронића као и његов отац, Максим син Цвејин је имао кумове из куће Касапинова Викентија, док је Григорије Поповић други Никифоров син имао кумове из куће Момчиловића а његов син Георгије и унук Јован кумове из куће Живковића). Уколико би се  генетским тестирањем доказало исто порекло породице Панчевачки и Попов-Цвејин то би значило да су у Опово дошла три брата- Пантелија Поповић Панчевац, Цвеја Попов и Живота Панчевац.

Зачетник родослова и отац од Животе и Пантелије Поповића је могао да буде било који свештеник који се помиње у Панчеву током прве половине 18.века па чак и поп Петар Поповић који је из Панчева прешао у Опово 1767.године. Први помени православног свештенства у Панчеву бележе попа Остоју и попа Стојшу 1726.године (попа Стојшу и 1733.године), попа Страјина 1744.године,  проту Лазара Зарића 1742.године и 1755.године , Јеврема Ђорђевића (1745-1755 бивши панчевачки викар из Ковина), попа Арсенија и Петра Јовановића 1746.године,  1755.године Јована Петровића из Београда и Јована Марковића,  Павла Поповића 1763.године, Јована Бркића 1764.године (седморо деце из Кресбинца у Србији) , Јована Лујановића-Вујановића (из Параћина), Живојина Стојановић из места Панчева и Николу Петровића из Гроцке. Поп Петар Поповић родом из Панчева прешао је у Опово и постао свештеник 1767.године !

Од носилаца презимена Попов/Поповић у Панчеву се помињу грађани Арсеније Попов 1733.године, 1750.године тровци Лацко Поповић и Јосим Поповић (1742.године, 1759.године), Милић Поповић оборкнез панчевачки 1742.године (чак и 1726/7 године је он врв. био у питању). У попису цивила и војника Панчева из 1764.године помиње се следећи носиоци презимена Поповић/Попов : Милић Поповић кнез, Павел Поповић , Милован Поповић, Аксентије Поповић, Гаврило Поповић, Пантелија Попов , Лацко Поповић ( Handelsman), Јеврем Поповић (Zimmerman), Милосав Попов (војник).

Оно што остаје недоречено је питање због чега је део породице која се презива Панчевачки/Панчевац престала да се уписује под презименом Поповић/Попов. Оно што се поуздано зна је да је за време Кочине Крајине 1789/1790.године, Михаило Панчовачки/Панчовац је као рањени граничар-пешадинац прекомандован из Опова за Црепају, а после 1912.године , Живојин/Живан је са своја два брата од стрица (Аксентијем/Александром и Лазаром) прешао у Панчево. Презимена Панчевац/Панчевачки су аустријске власти уписивале у војним пописима за време Кочине Крајине као Панчовац/Панчовачки , док се у црквеним матицама Опова и Црепаје увек наводило као Панчевац/Панчевачки. Први пут аустријске власти уписују српску варијанту презимена- Панчевачки тек 1799/1800.године у Грунтовим катастрима војно способних Црепаје (Inwoghner Mihailo Pancsewacsky -Михаило Панчевачки).

Панчевачки дистрикт око 1740.године (укључујући и Опово и Црепају)

• У наставку ће бити речи о најранијој појави презимена Панчевац и презимена сличног корена у различитим местима широм Баната и покушају довођења у везу са данашњом породицом Панчевац/Панчевачки (1567/79 године и 1720.године). Са овим породицама и презименима је немогуће успоставити било какву везу али су свакако занимљиви подаци у питању.

Презиме Панчевац/Панчовац се појављује на попису Срба војника Арада 1720.године (Militia In Civitate Aradiensi)- Суба Панчовац али веза са Арадом није доказана прегледом матичних књига. Уколико би се доказала веза са Арадом могуће би било да је старије презиме било Партивац (1715.године Суба Партивац а нигде се не појављује презиме Панчевац/Панчовац). На основу праћења самог презимена и његових претеча, у теорији је могуће да је породица Сеобом Срба дошла у Арад после 1690.године, одатле 1746.године прешла у Опово (иако се каже да је ова сеоба била из места Гај у близини Арада у Опово) са још шездесет породица пре него што је Поморишко-Потиска војна крајина (1702-1751) потпуно развојачена. Ово је теоретски могуће, али проналазак најстаријег презимена породице Панчевачки- а то је Поповић указује на другачије порекло ове породице. Тако рана појава презимена Панчевац (1720.године), осим тога даје изузетно мале шансе да је од тог периода могло да се одржи до доласка породице у јужније крајеве Баната јер су презимена тада била нестална, а уз то добијала су се по оцу или по месту из ког се породица непосредно иселила.

Слично презиме- Панчевић се појављује у попису Чанадског санџака (обухватао српски и румунски део Баната) за време Мехмед-паше Соколовића 1567.године (Ђурађ и синови Субота и Недељко) у селу Сент Михал у близини данашњег Зрењанина, док се у наредном попису Сент Михала из 1579.године не појављују Панчевићи , али  се јавља породица Марковић, врло сличних имена са Панчевићима (Димитар и синови Субота и Недељко).Ипак тешко је рећи да је породица боравила у Панчеву, па и самом Банату од времена Српског устанка у Банату 1594.године јер је тада по речима многих Банат потпуно опустео од Срба , а Панчево је најјужнији део Баната а истовремено и турска варош насељена превасходно муслиманским живљем. Према томе у Панчево је породица вероватно дошла у периоду између почетка 17.века (од 1600) и  завршетка Друге Велике Сеобе Срба (1740.године ) -можда чак и развојачења Поморишке крајине (1750-1764).

Највећи број истраживача који су се бавили историјом Баната и пореклом банатских Срба сматра да је топонимско презиме Панчевац везано за боравак породице у Панчеву и пре Велике Сеобе уз исељење у северније крајеве који нису били под Турцима због страха од одмазде због учешћа Срба- а можда и самих чланова породице на аустријској страни у рату са Турском ( 1685-1699) који је узрок Велике Сеобе Срба.

Православна црква Светих апостола Петра и Павла у српском делу Арада

Покушај реконструкције изгледа поморишких граничара почетком 18.века

• Подаци о овој породици пронађени су у литератури, Православним Матичним књигама, Регистру рођених,умрлих и венчаних, Домовним Протоколима  за места Црепају, Опово, Зрењанин, Панчево уз преглед матица Банатског Новог Села, Вршца и Делиблата, Пописима граничара Поморишко-Потиске Крајине 1715-1720.године и  12.Банатско-Немачке регименте (1764-1835)  са акцентом на период током Кочине Крајине (1788-1791) и у Грунтовом катастру војно способних Црепаје 1799/1800.године.

1) Литература :

Као први и базични извор података у књизи Јована Ердељановића-Срби у Банату помиње се у попису Црепаје род Панчèвачки-Ми̏ланови (Никољдан, 1 кућа) који су део стариначких српских родова у Црепаји, по професору Ердељановићу даљом старином из Панчева, док се у попису Горње парохије Панчева наводи породица Панчéвачки (Никољдан, 1 кућа) који су дошли из Црепаје. У оригиналним белешкама Јована Ердељановића (вођеним 1922.године-оригинали се чувају у Матици Српској у Новом Саду) се наводи да је у улицу Црепајачки Пут број 4 у Панчево из Црепаје прешао Аксентије/Александар Панчевачки док се  у издању Матице Српске то не наводи.

Други извор је књига Душана Поповића-Срби у Банату у 18.веку, где се у попису мушког становништва Црепаје (није ни попис граничара нити само цивила већ мушкараца домаћина и њихових синова) из периода око 1800.године по белешкама пуковника Живана Живановића ( чувају се у Етнографском Институту при САНУ у Београду ) наводе Михаил и Милан Панчевац  (отац и син).У пописима Зрењанина из 1773.године наводи се Лазар Панчевац а у пописима војника Арада 1720.године Суба Панчевац/Панчовац, у пописима војника Арада 1715.године Суба Партивац (могуће да је најстарије презиме у питању које указује на село Парту недалеко од Вршца), у пописима Вршца 1795.године Стеван Панчевац  (у Урбаријуму Вршца из 1815.године Лазар Панчевац, у попису цивила Вршца из 1828.године Анта и Димитрије Панчевац).  У попису становника Панчева из 1764.године наводе се цивили Пантелија Попов уз Милована Поповића , Милића Поповића (оборкнез панчевачки), Милосав Попов (војник) и Максима Животина, Животу Стојшина, Животу Симина, Животу Јакоића, Животу Стајића ( људи који су из Панчева могли да пређу  у Опово).

Трећи извор података је књига Монографија Црепаје 1660-1918.године од свештеника Петра Идворца који наводи да је ова  породица коју свештеник Идворац означава као Панчевачки-Панчевац забележена први пут у пописима српских граничара Арада 1720.године (Суба Панчовац/Панчевац) у који је дошла 1690.године током Сеобе Срба управо из Панчева, а да је након развојачења Поморишко-Потиске границе (већ 1741.године почела да се укида а српске породице да се исељавају) породица уместо у Русију (територије Славеносербије и Новосербије) прешла у јужнији део Баната. По свештенику Идворцу вратила се у Панчево у ком је забележена 1764.године у пописима које је и Душан Поповић у својој књизи објавио (вероватно је грешка свештеника Идворца јер се породица не помиње ни у попису Панчева из 1764.године нити 1795.године). По свештенику Идворцу  један део породице је прешао у Црепају након њеног обнављања 1774.године а други део је остао у Панчеву што је, испоставиће се по свим досадашњим истраживањима нетачан податак. Свештеник Идворац је био вођен чињеницом да појава презимена Панчевац у различитим местима указује на заједничко порекло свих ових породица али обзиром на време јављања ових породица и чињеницу да је било ко ко би прешао из Панчева у друго место могао да буде прозван Панчевац , указује да свештеник Идворац није био у праву.

Четврти извор података је књига Ивана Јакшића-Срби у Угарској у 18.веку у ком се за Milititatian in Civitate Aradiensi  anno 1720.-Милицију града Арада наводи Суба Панчовац (Szuba Pancsovacz) са привилегијама које када се преведу на мерне јединице које су дуго употребљаване на простору Српске Војводине, у тзв. јутра износе 23-26,5 јутара ораница и 3-4 јутра ливада. У књизи о стварању војне границе на простору Баната 1764.године од Феликс Миликера, немачког али просрпски оријентисаног историчара он каже да су Срби хусари (коњаници) за разлику од Срба хајдука (пешадинаца) имали више земље и наводи тачно 24-25 јутара ораница и 3-4 јутра ливада као део тих привилегија које је и Суба (Субота) Панчовац имао.То указује да је вероватно био део хусарских војних јединица Поморишко-Потиске крајине из војног дела града Арада.

Такође и мађарски историчар Ото Лакатош у попису српских граничара Арада наводи Субу Панчовца у свом делу Arad Tortenete из 1881.године.

Пети извор података су књиге Срете Пецињачког- Опово са краја 18.века и Панчевачки дистрикт 1717-1773.године  и у њој стоји податак да је 60 породица из места Гаја код Арада 1746-1750.године (највероватније баш 1746.године ) прешло у Опово, а такође наводи да је 1770.године тридесетак породица из Опова прешло у Зрењанин и ту основало Оповачку махалу.  Ипак Лазар Панчевац се наводи у попису Зрењанина- насеља Мале Чонтике 1773.године а не Оповачке махале. Такође први пут се чланови ове породице појављују у матицама крштених Успенске цркве у Зрењанину још 1769.године и то се уписује Илија Панчевчанин-касније Илија Панчевац ! Презиме Панчевчанин је такође забележено у Земуну у 18.веку али било каква повезаност ове две породице је искључена јер је у питању само начин на који је парох могао да наводи да је породица дошла из Панчева, иако је у питању неисправан начин формирања топонимског презимена ! Такође је готово немогуће да постоји повезаност између породице Панчевац у Опову и Зрењанину.

Шести извор података је књига др Николе Милутиновића-Наше вароши, њина садашњица, привредни и просветни им значај-књига Прва-Панчево (издата 1922.године) у којој се по први пут јављају чланови породице Панчевачки као занатлије у Панчеву- опанчари А.Панчевачки (Аксентије/Александар) и Лаза (Лазар) Панчевачки  (рођена браћа ) и надничар а касније ковач Жива (Живан/Живојин)  Панчевачки (њихов брат од стрица).

2) Православне матичне књиге, Домовни Протоколи и Црквени Регистри рођених, венчаних и умрлих :

Цркве у чијим Матичним књигама и Домовним Протоколима се налазе подаци о породици Панчевачки:

А) Храм Светог Оца Николаја Чудотворца Мирликијског у Опову (изграђен 1831.године)

Б) Храм Успења Пресвете Богородице у Црепаји (на месту цркве из 1776.године, садашњи храм изграђен 1822.године)

В) Храм Успења Пресвете Богородице у Панчеву (познатији под именом црква са два торња, саграђена 1811. године)

Г) Храм Преображења Пресвете Богородице Панчево (на месту цркве из 1717.године, храм је изграђен 1873.године)

Како и данас има породица које се презивају Панчевац а којe су и током 18. и 19.века живелe у истим насељима као и данас (у Вршцу породица Панчевац-шпицнамет Стеванчеви који такође славе Св.Николу, у Делиблату породица Панчевац, породица Панчован-порумуњени Срби у Банатском Новом Селу ) тако и раније је породица са тим презименом било и у Црепаји, Опову, Зрењанину и Араду. Управо зато истраживање је обухватило преглед православних матичних књига за насеља- Црепаја, Опово, Зрењанин, Арад (обе цркве-црква Св.Петра и Павла 1727-1760.године и црква Св.Јована 1730-1760.године), Банатско Ново Село ( 1795.год+), Вршац (црква Св.Николе 1795.год +), Делиблато (1779.год. + ).

Православне матице ових места  доводе  до закључка о дефинитивној повезаности породице Панчевац из Црепаје (матице се воде од 1790.године) и Опова (матице од 1767.године)  но за остала места (Арад, Зрењанин, Вршац, Делиблато, Банатско Ново Село) је свака веза овим путем искључена ( за сва ова насеља матице се воде од последње четвртине 18.века) . Боравак породице у Араду није потврђен преко матица јер су оне вођене у прекидима и без устаљеног шаблона и правила вођења (непотпуно за период 1727-1735.године + 1750-1760.године за Петропавловску цркву, а  у матицама друге цркве (Светојованске цркве -матице из 1730-1760.године) стоје само имена без презимена на основу којих се не може ништа закључити). Такође, у питању је веома ран период када су презимена била нестална и променљива, тао да су потомци Субе Панчовца могли имати било какво презиме после исељавања из Арада, а мале су шансе да су задржали презиме Панчевац.

Прве матичне књиге из којих се изводе закључци су православне матице Успенске цркве у Црепаји од које су кренула сва истраживања, јер је данас међу потомцима ове породице који тренутно живе ван Црепаје остало запамћено да је њихов предак Жива (Живојин/Живан) звани Дика био ковач из Црепаје који је дошао у Панчево почетком 20.века са женом, Наталијом Стојков која је родом из Долова. Најстарији и једини из породице Панчевац/Панчевачки који су били присутни у Црепаји од када је почело вођење матичних књига а вероватно и од оснивања тј.обнављања села после 1774.године су Михаил и његова супруга Истијана Панчевац/Панчевачки (иако се Констант. Панчовачки наводи у војним пописима 12.регименте као граничар из Црепаје током Кочине Крајине).  Њему се касније губи сваки траг, али у Банатском Новом Селу се наводи Констант-Стан Панчован са Илијом и Стојаном Панчованом па повезаност ове две  породице може имати смисла, поготово што је у питању средина која је после Кочине Крајине масовно насељена Румунима док је у насељу било и пређашње насељених Срба, па је могло да дође до румунизације новосељанског огранка породице ради бољег уклапања у средину, можда и склапањем бракова са женама румунског порекла).

У матичним књигама Опова налази се  доказ да су Михаило и његова жена Истијана (наведена је још  под именима Дуја/Доја, Татијана и Стефанија али је засигурно иста особа у питању) пре Црепаје живели у Опову (односи се на Михаила Панчевачког). Иако је живео увелико у  Црепаји, Михаило је крстио децу (сина Георгија 1795.године, сина Михаила/Милана 1797.године, сина Аксентија 1803.године и сина Теофана 1808.године) у више наврата у оповачкој православној цркви Св.Николе. Такође се поклапа и име и презиме његовог кума који се наводи под истим именом у матицама Црепаје и матицама Опова (Кузман, син Глише Недељкова/Недељковића који је од Недељка Субаше син). У матицама Опова се налази докази о најстаријим презименима породице Панчевачки а то су Поповић/Попов (<1768.године), Панчевац (1769, 1782-1789+1797-1808), Животин (1774.године), Максимов (1795.године). Последњи члан породице Панчевац који је забележен као становник Опова био је Василије Панчевац који је преминуо 1789.године. Након тога се у матицама Опова појављује његов рођени брат Михаило који је забележен као становник Црепају, у коју је прешао управо из Опова (забележен као син Максима Панчевца, кумови су му из оповачке породице Недељковић/Недељков).

У матицама Зрењанина се помињу  Илија Панчевчанин-касније ће бити уписиван као Панчевац (1769.године), Лазар и Соломија-син Максим (рођен 1772.године), Арсеније и Стана-њихови синови Сава (рођен 1771.године), Константин (рођен и преминуо 1773.године), синови Павел и Петар (1777-1778), кћи Марта (рођена 1779.године) , удовица Живана од покојног Тасе Панчевца жена, Илија (преминуо 1772.године) и старешина дома Радивој (преминуо 1775.године)- његова кћи Елена удата за Ивана Влаха- рођење њиховог сина Живојина 1770.године (породица Влах живела је у том периоду и у Опову па се може закључити да је и део те породице прешао у Зрењанин). Тек након 1785.године престало је помињање породице Панчевац у матицама Зрењанина (иако су матице непотпуне за умрле и венчане након тог периода). Породица Панчевац у Великом Бечкереку- данашњем Зрењанину је била вероватно имућнија обзиром да су Илија Панчевац до своје смрти али и Арсеније Панчевац имали отроке (слуге Алексеј, Василије и Станија-Станка).

Може се рећи да није потврђена  ни сумња о истом пореклу породице Панчевац у Опову и Зрењанину (у матицама Зрењанина породица Панчевац почиње да се наводи тек 1769.године тј.Илија Панчевчанин- што се не поклапа са исељавањем дела породице са још 30-так породица из Опова 1770.године). Ипак оно што додатно збуњује, мада може бити да је у питању случајност је да се у истим матицама Успенске цркве из 1776.године  наводи Живана жена покојног Тасе Панчевца, док се у матицама Опова наводи Димитра кћи покојног Тасе Панчевца -преминула 1789.године (име Атанасије/Танасије је било веома често у Банату у том периоду). Пароси су имали обичај да бележе одакле су њихови парохијани дошли у Зрењанин, а ни за кога из породице Панчевац се не наводи ни у једној врсти књига да су дошли из Опова. Ипак чињеница да је породица била присутна још 1769.године и да није живела у Оповачкој махали већ Малој Чонтики говори у прилог чињеници да породица Панчевац из Опова и породица Панчевац из Зрењанина нису истог порекла !

У матицама Опова се од старијих чланова породице Панчевац наводе  Пантелија Поповић/Попов Панчевац (1769.године, касније је бележен само као Поповић/Попов) , Василије (преминуо 1789.године), Таса (Танасије/Атанасије), Тасина кћи Димитра (преминула 1789.године), Максим (преминуо 1784.године), Максимови синови Антоније (1782-1788), Михаил и кћи Ана Животин (рођена 1774.године), Живота, Анђелија (преминула 1782.године) и Стана (преминула 1789.године).Ту се помиње  Михаил(о) Панчевац/Панчевачки- први и једини из ове породице који је населио Црепају а заправо је рођен у Опову као и његов син Милан (1797.године крштен) по коме је настао шпицнамет породице Панчевачки (крштено име му је било као и оцу Михаил али се у матицама наводи у највећем броју случајева под именом Милан). У матицама Опова су пронађена и два директна претка- Михаилов отац и мајка Максим и Стана Панчевац, уз деда и бабу Животу и Анђелију Панчевац.

 Матична књига крштених Опова за 1769.годину-кум Пантелија Поповић Панчевац

Матична књига крштених из Црепаје за 1800.годину-Михаил Панчевац и Истијана-кћи Екатерина

Матична књига крштених Црепаје за 1804.годину-Михаил Панчевачки и Истијана-син Димитрије, кум Кузман Недељков из Опова

Матична књига умрлих  Црепаје за 1827.годину- Истијана мати Милана Панчевца

Матична књига крштених Опова из 1774.године- Максим Животин и Стана-кћи Ана, крстила је Марија Недељка Субаше кћи

Матичне књиге крштених  Опова за 1782.годину- Максим Панчевац –Животе Панчевца и Стана-син Антоније, крстила га је Алка Петра Сабова

Матична књига умрлих Опова за 1789.годину-Стана Васе Панчев мати  преминула 17.01.1789.године

Матична књига крштених Опова за 1795.годину- Михаил Максимов и Доја-син Георгије, кум детета Григорије Недељковић из Опова 

Матичне књиге крштених Опова за 1797.годину (Михаил Максима Панчевца и Татијана,обоје из Црепаје -син Михаил-Милан Панчевац, кум Кузман Глише Недељкова из Опова)

Матичне књиге крштених Опова та 1803.годину- Михаил Панчевац и Стефанија-син Аксентије, кум Кузман Глише Недељкова из Опова

Матичне књиге крштених Опова за 1808.годину-Михаил Панчевачки и Истијана-син Теофан, крштен од стране Кузмана Недељковог из Опова

Матична књига крштених Опова за 1823.годину- Михаил Панчевачки и Марија житељи Црепајски- ћерка Василија крштена од стране Григорија Недељкова житеља Опова. Уједно доказ да је Милан Панчевачки у ствари крштен у Опову као Михаил 1797.године, што је било и име његовог оца (који је умро 1822.године у Црепаји). Занимљиво је то што је истог дана-19.априла 1823.године у матичним књигама крштених из Црепаје уписана Василија Панчевац од оца Милана Панчевца и мајке Марије а као кум је означен Григорије Недељков житељ Опова. То  је још један доказ да су Михаило млађи Панчевац/Панчевачки и Милан Панчевац/Панчевачки иста особа.

Домовни Протоколи храма Успења пресвете Богородице у Црепаји (1836-1945)  дају податке о кућним бројевима и занимању чланова породице. У најстаријем сачуваном Домовном Протоколу из 1836.године наводи се да је најстарији кућни број био 159 а нов број 49. Потом се у Домовном Протоколу након 1880.године наводи да је стари број 49 замењен бројем 190, да би у Домовном Протоколу после 1900.године број 190 био замењен бројем 242. Као најстарији пописани у Протоколима наводи се Милан Панчевачки (1797-1863 ) а као носилац газдинства његов син Никола/Николај Панчевачки (1831-1905), што може да укаже на повољно имовинско стање породице у то време.

Последњи пут се  тројица мушкараца из породице (Живојин/Живан, Лазар и Аксентије/Александар- који су се преселили из Црепаје у Панчево) помињу уз њиховог најстаријег брата Милана (који је остао у Црепаји) у матичним књигама и Домовним Протоколима Црепаје 1911.године, да би у православним матичним књигама и Домовним Протоколима Преображенске и Успењске цркве Панчева почели да се помињу тек од 1915.године. Након исељавања највећег дела породице у Панчево, у Црепаји је као последњи младић из породице Панчевачки остао Милан (1882-1945) са својом супругом Јеленом рођ.Берић (1881-1955), сином Илијом (1915-1987), ћеркама Јустином (1918-2001), Велинком/Веселинком (1913-1991) и Екатарином/Катицом (1905-1921) и родитељима Јефтимијем/Јефтом (1861-1933) и Персидом/Персом (1860-1929).

Домовни Протокол Црепаје из 1836-1850.године

Домовни Протокол Црепаје из 1850-1880.године

Домовни Протокол Црепаје из 1880-1900.године

Домовни Протокол Црепаје  из 1900-1945.године

Домовни Протоколи I Парохије храма Преображења Господњег у Панчеву (1913-1945) дају податке о највероватнијем доласку породице Панчевачки из Црепаје у Панчево 1914-1915.године јер се у Протоколу 1915.године помиње само Аксентије/Александар (1893-1956) као један од три брата који су дошли у Панчево (улица Црепајачки Пут број 45- иако се наводи да се  1913.године оженио Зорком Тодоров из Панчева у Панчеву) док се у црквеном Регистру Имена из исте године помињу остала два брата-Живојин/Живан (1885-1933) који је забележен са породицом први пут када је у матице умрлих 1915.године уписан његов прворођени син Никола (1908-1915) и Лазар Панчевачки (1896-1976). Живојин Панчевачки је са својом женом Наталијом рођ.Стојков (1884-1958) из Долова, и децом (синови Никола (1908-1915), Славко (1920-1935) и Сава (1924-1998) и ћерке Драгиња/Драга (1907-1988) и Анђелија/Ђела (1911-1976) живео у Панчеву на различитим адресама-Улица Грофа Мерсија број 179-данашња улица Цара Душана (ту се наводи када му је преминуо син Никола (1908-1915), затим у улици Зрењанински Пут број 40 (када му се родио други син Славко (1920-1935) ) и у улици Саве Текелије број 68-данашња улица Моше Пијаде (када му се родио најмлађи син Сава 1924.године).Трећи брат Лазар (1896-1976) се појављује у матицама Панчева тек 1919.године када се оженио Видосавом Добресков и тада је живео у улици Верешимарти број 4. Након тога,већ наредне 1920.године се уписивао у матице Успенске цркве у Панчеву да би након смрти жене Видосаве и ћерке Иванке (1919-1920) напустио Панчево и отишао у село Боку у ком је умро 1976.године као опанчар.

Данас у Панчеву под Успенском парохијом живе две породице које воде порекло од Живојина Панчевачког и то су уједно једини преостали потомци од овог, некада доста бројнијег рода.

Домовни Протокол I парохије храма Преображења Господњег у Панчеву 1913-1943.године

Регистар рођених,умрлих и венчаних I парохије храма Преображења Господњег Панчево 1913-1958.године

Вредно помена је такође старо породично кумство са црепајачким породицама Сремац/Сремчев (Св.Никола) и Ристић/Ристин-Туторски/Туторци (Ђурђевдан) са којима је кумство трајало кроз пет генерација-од Михаила па до  Живојина/Живана -што ће рећи од досељавања породице из села Опова у Црепају (1790.године) па све до исељавање породице из Црепаје у град Панчево (око 1915.године).

3) Пописи граничара Поморишко-Потиске крајине из 1715-1720.године и 12.Банатско-Немачке граничарске регименте ( 1764-1835) са посебним освртом на Кочину Крајину (1788-1791) :

Осим литературе и матичних књига можда и најзанимљивији извор података су пописи граничара Поморишко-Потиске и Банатске војне крајине током 18.века. Оригинални пописи војника Поморишко-Потиске крајине налазе се на сајту Хунгарикани ( http://adatbazisokonline.hu/ ) и у њима постоји Суба Панчовац ( Szuba Pancsovacz )- војник из Арада у пописима из 1720.године док се у попису војника Арада из 1715.године који се не налази на поменутом сајту већ у белешкама Живана Сечањског (део те грађе је искористио Душан Поповић за писање књиге Срби у Банату у 18.веку)  не помиње Суба под презименом Панчевац већ под презименом Партивац и то је вероватно најстарије забележено презиме ове породице.

У питању су занимљиви подаци али како је старо породично презиме пре доласка у Опово било Поповић/Попов, тиме је искључена свака могућност боравка породице у Араду и доласка у Опово, већ је породица директно из Панчева прешла у Опово.

Оригиналан попис војника Арада 1720.године и граничар Суба Панчовац

Пописи 12.Банатско-Немачке регименте у склопу војне границе могу се наћи на  сајту Familysearch (Musterliste und Standestabellen Österreich. Armee. 12. Grenzinfanterie Regiment  1764-1835).

Положај 12.Банатско-Немачке граничарске регименте са центром у Панчеву у склопу Војне Крајине одговорне за одбрану Европе од Турака

У пописима граничара Баната, за Србе почињу значајне информације тек са почетком Аустријско-Турског рата (1788-1791) у нашем народу познатијег као Кочина Крајина. У том рату прославио се као фрајкор под командом Радића Петровића а у јединицама српских фрајкора под командом Михаљевића, наш будући вожд Георгије/Ђорђе Петровић-Карађорђе.

У пописима 12.регименте на Musterlisten 1772-1799.године али и Standestabellen 1787-1793.године налази се Михаило Панчовачки који је као пешадинац (тзв.пољска пешадија- Gemeiner Fousellier ) премештен у одбрамбену дивизију (Lander Defens Division) из прве компаније 16.јуна 1788.године док се исте године налази на пописима рањених војника у борби против Турака који су лечени у војној болници. Оно што ти пописи дају је податак да је у рат против Турака пошао као граничар из Опова, а да се од 1788-1790.године лечио од ратних повреда у војној болници (armee spital) а после и у болници 12.граничарске регименте (regiment spital), да би 1789.године након премештаја у Црепају био отпуштен из војске 20.01.1790.године. Такође се  помиње да је 1788.године Аврам Панчовачки, командант из Опова премештен за Сегедин као и Константин Панчовачки који је наведен као граничар из Црепаје. То је уједно прво помињање ова два члана породице, међутим обојици се касније губи траг. Михаило Панчевачки је у тим пописима уписиван као Mihailo Pancsovaczky, Panczovaczky, Panzovazky, Pancsovaz, Pancsovacs.

Управо раније постављену тезу да породица Панчован из Банатског Новог Села може да има везе са породицом Панчевац/Панчевачки из Црепаје и Опова је Констант. Панчовачки -граничар из Црепаје који се након првог помињања 1788.године више није помињао нигде. Ипак након тог помена 1788.године у неким наредним пописима током Кочине Крајине се јавља извесни Констант Панчован који је премештен у Neudorf што је био стари назив за Банатско Ново Село. У матицама православне цркве у Банатском Новом Селу се не јавља Констант Панчован али се зато јавља извесни Стан Панчован (могуће од Констант.-Стан? ). Ипак вреди поменути да се у католочким матицама у Словачкој јавља породица Панчован врло рано ( још 1735.године).

Што се тиче  Михаила Панчевачког који је први дошао у Црепају, претходно се лечећи у војним болницама (armee spitallern-можда и у самој Црепаји) као рањени граничар-пешадинац ( Gemeine ) 12.регименте у борби са Турцима током Кочине Крајине 1789.године, касније је изродио са женом Истијаном седам синова, а само двојица су оставила потомство.То су били Милан-крштен као Михаил   (1797-1864) и његов брат Димитрије (1804-1845) који је добио четири сина али су сва четворица преминули као деца- Павле (1826-1826), Стефан ( 1827-1830), Живан (1839-1840 ) и Гаврил (1841-1844 ).

Musterliten 1772-1799

Михаило Панчовачки премештен у војну болницу, 16.јуна 1788.год премештен из прве компаније у одбрамбени дивизион са још 6 граничара

Standestabelen 1787-1793

Аврам Панчовачки премештен за Сегедин

Михаило Панчовачки у попису рањеника који су се лечили у војној болници

Попис граничара Опова новембра 1788.године

Премештај Михаила Панчовца 30.новембра 1789.године у друго место

Месечни извештаји за 1790.годину ,отпуштање из војске (20.01.1790.године) и премештај Михаила Панчовца 

Константин Панчовачки граничар из Црепаје децембра 1788.године

4) Катастар војно способних Црепаје-Грунтов катастар 1799/1800.године

У њему је  Михаило записан као Mihailo Pancsewacsky а био је означен као Inwoghner што значи да није имао своју кућу већ је највероватније живео као подстанар и радио као надничар, иако је у истим пописима наведено да има земљу у суседном селу Сефкерину (јер је први из породице који је дошао у Црепају из суседног села Опова, а део оповачког атара је у то време прешао у сефкерински део).

Обзиром да у Црепаји постоји породица Милошев-Панчевачки (Никољдан, надимак-тзв.шпицнамет им је Панчевачки- истог порекла као и Милошев-Чиклуцини и Милошев-Паркајини) постоји могућност да је Михаило по доласку у Црепају живео у кући управо код некога из породице Милошев (тада Милошевићи), могуће је да се чак и оженио девојком из те куће (Истијана/Татијана/Стефанија).   У матицама је забележено да су током крштења једног од његове деце Милошевићи из Црепаје  били кумови па је неки међусобни контакт морао да постоји. Јован Ердељановић наводи да се ова породица у Црепају доселила из Иланџе, мада су Милошевићи/Милошеви били забележени и на попису Панчева 1764.године, а како им је надимак Панчевачки можда то указује да су у Црепају дошли ипак из Панчева.

Грунтов катастар војно способних из Црепаје 1799/1800.године + катастар Црепаје за 1909.годину (Панчевачки Милан власник земље уз оца Јефту и мајку Персу)

Михаило Панчевачки у катастру из 1799/1800.године, без кућног броја са поседом земљишта у суседном селу Сефкерину (део оповачког атра прешао у сефкерински део атра у том времену)

5) Породична предања, фотографије појединаца, родослов и друге особености овог рода :

На крају, као саставни део истраживања породичног порекла су свакако и приче које се преносе са колена на колена, а једна од таквих прича је и прича о Сави Панчевачком  који је током Другог Светског Рата био одведен од стране Немаца у један од нацистичких логора у Аустрији, али такав податак није званично потврђен. Уз Саву као ратни заробљеник помиње се и његов брат од стрица Илија Панчевачки који  је као војник Краљевине Југославије у артиљерији и стациониран у Београду, као заробљеник је одведен у логор Линц у Аустрији  где је био од 1941-1945.године. Званични подаци Црвеног Крста Србије говоре у прилог овоме и према њима Илија Панчевачки је заробљен 14.априла 1941.године у Београду од стране немачко-италијанских трупа (заробљенички број 75792) и да је био у логору Stalag 17 B -(Gneixendorf-Krems). Логор у Кремсу је био познат као један од највећих војних логора (други по величини у Аустрији) и познат као логор са можда и најсуровијим условима за војне заробљенике. Било је преко 10 нација а највише Руса и Срба, потом Француза и Американаца. Овај податак се уклапа са породичном причом о његовом боравку у граду Линцу на северу Аустрије јер је око 40 000 логораша Сталаг 17 Б логора  било у самом логору у Кремсу а 60 хиљада је било распоређено ван логора у разне фабрике, домаћинства и слично и то се звало Arbeiteskommand који се делио на више нивоа по којима су заробљеници били распоређени, а један је био и распоред у граду Линцу (Linz). Логор у Кремсу познат је и према чувеном Маршу Смрти заробљеника о коме су снимани филмови после 1945.године. Наиме како су се Руси приближавали логору тако је у априлу 1945.године највећи број не-руских војних заробљеника натеран да напусти логор и са немачким стражарима се повуче дуж Дунава ка Аустријско-Немачкој граници и надирућим америчким трупама како би се предали пре њима него Русима. Тај марш је износио на крају преко 300км (између 16-32 км дневно), а током њега су прошли поред Матхаузена и града Линца. У том маршу су учествовали не-руски логораши унутар логора и део логораша који су били распоређени на послове ван логора у Кремсу (Сталаг 17б)-који су могли да бирају да ли ће кренути у марш са логорашима унутар логора или ће ићи својим путем. Логор је ослобођен од стране руских трупа 9.маја 1945.године, али су малобројни преостали заробљеници не-руског порекла који су се затекли у логору пуштени на слободу тек 29.маја 1945.године.

Илија Панчевачки, фотографија настала за време заробљеништва у Аустрији

Остала је такође прича о Живојину/Живану (1885-1933) који је дошао у Панчево са два брата а  био је по струци ковач, по опису човек врло крупне грађе и висок за ондашње прилике, поготово у Банату. Знали су га по надимку Дика, а умро је у 48.години живота од рака јетре, што је током истраживања и потврђено.  Постоји и прича о Живану ког је у пољу током пољопривредних радова ударио гром који је успео да преживи са тешко оштећеним видом на једном оку. Најдуже је живео  Србослав (1919-2003) и то 84 године, а после њега  стриц Лазар (1896-1976).

Када се у Матичним књигама, Домовним Протоколима, Регистрима рођених, венчаних и умрлих и  војним пописима погледају имена ове породице стиче се утисак да су предњачила црквена тј.библијска или календарска имена православних светаца, за разлику од народних српских имена којих је било али знатно мање током 18. и 19.века а највише током 20.века.

Примери библијских имена присутних у овом роду су :  Аврам (<1767-?), Василије (око 1765-1789), Константин (<1767-?), (A)Танасије (<1735- <1767), Антоније (1782-1788), Максим (око 1740-1784), Михаил(о) (<1767-1822), Михаил/Милан (1797-1864), Теофан (1808-?), Аксентије (1803-?), Гаврил (1841-1843), Стефан (1827-1830), Јефтимије (1814-1814), Димитрије (1804-1845), Павел/Павле (1826-1826) , Димитра (<1767- 1789), Николај/Никола (1831-1905), Георгије (1795-?), Ана (1774-?), Василија (1823-1824), Василије (1826-1826), Антоније (1825-1825), Михаил (1827-1830), Косман (?-1823), Јефтимије (1861-1933), Екатерина (1800-? ), Елена (1839-1840), Дионизије (1833-1840), Јулијана (1820-?), Марија (1822-1862), Макрена (1818-?), Сосана (1836-?), Христина (1830-?), Олимпијада (1833-?), Трифон (1890-1908), Екатерина (1880-1880), Аксентије/Александар ( 1893-1956), Персида (1859-1860), Тома (1863-1863), Емилијана/Милијанка (1866-?), Арсеније (1868-1900), Агница (1892-1892), Лазар (1896-1976), Иван (1889-1890), Милица (1915-1917), Екатерина/Катица (1905-1921), Јустина (1918-2001), Илија (1915-1987), Никола (1908-1915), Сава (1924-1998) и при крају 20.века Владислав.

Примери народних имена у овом роду углавном се јављају крајем 19. и почетком 20.века. Примери су: Живота (око 1715-<1767), Живојин/Живан (1885-1933), Милан (1797-1864), Драги(н)ња (1839-1839), Живан (1839-1840), Светозар (1852-1853), Милан (1881-1945), Станија (1891-?), Евица (1892-1892), Маринко (1894-1894), Драгиња (1888-?), Драгиња/Драга (1907-1988), Анђелија/Анђелка/Ђела (1911-1976), Велинка/Веселинка (1913-1991), Србислав/Србослав/Срба (1919-2003), Душан (1916-1994), Живан/Жива (1920-1999), Катица (1921-1995), Милена (1914-1914), Иванка (1919-1920), Славко (1920-1935), Ђурица (1941-1997), Јасмина (1946-2014) и у другој половини 20.века Мирјана, Душица, Славољуб, Младен, Анђела, Синиша, Саша  и Сандра .

Користећи се књигом од Милице Грковић-Речник личних имена код Срба, тачније користећи се њеним изворима за српска мушка и женска имена, и када се приступи анализи географског простирања неколико, за Банат ретких имена у оквиру овог рода за период 1710-1840.године добијају се следећи подаци.
1. Аврам (око 1765)- јавља се у изворима од 15-18.века на простору Призрена, Пећи, Леснова, Крушева и Скопске Црне Горе
2.Антоније (1782, 1825)-II-
3.Василије (око 1760, 1826)- II-
4.Дионизије (1833)-II-
5. Живота (око 1710)-јавља се у области Бранковића око 1455.године (обухватала Космет+ део Црне Горе, Старе Херцеговине, Горње Подриње, Моравску Србију)
6. Косман (око 1790)- није забележно у старијим писаним траговима, али је варијанта имена Кузман
7.Теофан (1808)- у писаним изворима 15-18.века на простору Призрена и околине, Пећи, Скопске Црне Горе, Леснова и Крушева
8. Гаврил-II-
9. Димитра (око 1765)- у области Бранковића 1455.године забележено име
10.Василија (1823)-у писаним изворима 15-18.века на простору Призрена и околине, Пећи, Скопске Црне Горе, Леснова и Крушева
11. Елена (1839)- варијанта имена Јелена које није забележено у старим списима и споменицима
12.Макрена (1818)-варијанта имена Макрина- у писаним изворима 15-18.века на простору Призрена и околине, Пећи, Скопске Црне Горе, Леснова и Крушева
13.Сосана (1836)-варијанта имена Сузана није забележено у старим пописима нити споменицима
14.Христина (1830)-II-
15.Истијана- од мушког имена Истан- у писаним изворима 15-18.века на простору Призрена и околине, Пећи, Скопске Црне Горе, Леснова и Крушева

Сва ова имена матицу имају углавном у Метохији и Старој Србији..наравно то не значи да се ова имена нису могла јавити и у другим крајевима поготово што су углавном црквена али обзиром да се ради о периоду 2-4 генерације од досељавања у Банат ово може упућивати на порекло ове породице пре Сеобе Срба.

Оно што може упућивати на порекло са простора Косова и Метохије јесте и говор забележен код старинаца из ове породице. Наиме на једном надгробном споменику из 1900.године који је подигнут за живота тада најстаријег из ове породице, а рођеног 1831.године остало је забележено да је иза једног од покојника у овом роду остало 3 деца (уместо уобичајеног 3 деце). Наиме ово се уклапа у један од локалних говора у околини Смедеревске Паланке (нпр село Азања) где кажу децама уместо деци и то је део смедеревско-вршачкког дијалекта који је само део косовско-ресавског староштокавског дијалекта. Сматра се да су и ови крајеви као и крајеви Баната током две највеће Сеобе Срба (1690.године и 1736/7.године) добили највише косовско-метохијског и вардарског српског становништва. Уопште гледано то је и чувени етнограф Јован Цвијић забележио у свом капиталном делу о Балканским психичким типовима да су у Банат највише миграцијом дошли Срби из Косова и Метохије и Вардарске Србије уз Поморавље и северну Србију (вероватно Шумадију).

Занимљива ситуација која није толико честа обухвата такође опстанак и кружење мушког имена Михаил(о) кроз 3 генерације од 1765-1827.године (од којих је други у низу био познат под народним именом Милан и према њему је породица добила шпицнамет).

Рекордер по броју деце био је Михаил(о)/Милан Панчевац/Панчевачки (1797-1864) који је са првом супругом Маријом имао 10-оро деце а са другом супругом Милицом две ћерке.

На крају, сви ови извори током истраживања су  довели до бројних сазнања о прецима из ове породице од почетка 18.века па до данас и самим тиме до породичног стабла са преко 9 колена уназад.

Од директих мушких предака (са све њиховим женама и њиховим девојачким презименима)  поуздана су имена предака данашњих чланова ове породице кроз 9 генерација . Такође познато је и пет старијих презимена и њихове варијанте које је  породица користила од почетка 18. до средине 19.века као и три претходна места у којима је породица боравила до доласка тј.враћања у Панчево између 1912. и 1915.године (1914/1915.године).

Приказани су  стари надгробни споменици Катице/Екатарине Миланове Панчевачки (1905-1921) и Трифона Панчевачког ( 1890-1908) у породичној гробници на месном гробљу у Црепаји.

У прилогу се налази фотографија Аксентија/Александра Панчевачког (1893-1956) који је био Живојинов брат од стрица (дед им је био Никола Панчевачки 1831-1905). То је уједно најстарији члан породице забележен на фотографији. Испод његове фотографије се налази његов потпис приликом обраћања његове супруге Зорке рођ.Тодоров Градском Поглаварству Панчева 18.јануара 1937.године.

Родослов породице Панчевачки-Миланов (Свети Никола) из Панчева :

10. Саша (1993)

9. Синиша (1954) , Снежана рођ. Јајић/Јаић (1963)

8. Сава (1924-1998), Вукосава рођ. Јанковић (1933-2010)

7. Живојин/Жива(н) звани Дика (1885-1933), Црепаја-Панчево (1912-1915), Наталија рођ.Стојков-Ненадов (1884-1958)

6. Јефтимије /Јефта (1861-1933), Персида/Перса рођ. Бугарин-Ћирић (1860-1929)

5. Николај/Никола Панчевачки (1831-1905), Олимпијада/Пијада рођ. Марков-Стојићев           (1827-1895)

4. Милан (крштено име Михаил) Панчевац/Панчевачки (1797-1864), Марија рођ.Стојанов(ић)-Качаров (1798-1835)

3. Михаил(о) Максимов/Панчевац/Панчевачки (око 1765-1822), Опово-Црепаја 1789/90.године, Истијана/Доја/Татијана/Стефанија  рођ. можда Милошев(ић)?  (?-1827)

2. Максим Животин/Панчевац (око 1735-1784), Стана (?-1789)

1. Живота Поповић/Попов/Панчевац (око 1710-<1768.године), Панчево-Опово (1764-1767), Анђелија (?-1782)

The post Порекло презимена Панчевачки appeared first on Порекло.

Друштво српских родословаца „Порекло“  у сарадњи са Биолошким факултетом Универзитета у Београду организује тестирање генетичког прапорекла поводом Српског ДНК дана, 13. септембра 2019. године. Позивамо све заинтересоване да се пријаве.

Друштво је за ову прилику обезбедило велики попуст на тестирање. Уместо пуне цене у износу од 13.000 динара, само 13. септембра 2019. цена тестирања биће 6.000 динара! Уз овај износ, потребно је уплатити и најмање 500 динара донације за Српски ДНК пројекат.

Пријаве за тестирање шаљите на dnk@poreklo.rs са назнаком: Пријава за тестирање за Српски ДНК дан.

По пријему пријаве добићете све неопходне инструкције (о месту и времену одржавања тестирања, као и податке у вези уплата).

Чланови Друштва српских родословаца „Порекло“ са плаћеном годишњом чланарином, могу да предложе два кандидата за тестирање по цени од по 6.000 динара. За ове кандидате није потребна уплата донације за Српски ДНК пројекат.

Напомињемо да се тестира Y-ДНК хромозом што значи да је могуће да се тестирају искључиво мушкарци. Добијени резултат је на 23 маркера, а по добијању резултата стручњаци Српског ДНК пројекта даће тумачење резултата.

Резултати ће бити објављени у табели Српског ДНК пројекта.

Српски ДНК дан обележава се поводом дана када је (14. септембра 2012) покренут Српски ДНК пројекат, пионирски подухват Друштва српских родословаца „Порекло“.

Захваљујући генетичкој генеалогији могуће је одгонетнути тајне порекла појединаца и целе нације. У досадашњем раду, Српски ДНК пројекат је открио порекло бројних родова и велики су изгледи да, уколио се тестирате, сазнате са ким делите заједничку генетику.

Будите и Ви један оних који ће на овај начин сазнати своје порекло.

Добро дошли у свет генетичке генеалогије!

The post Велики попуст на тестирање поводом Српског ДНК дана, 13. септембра 2019. Пријавите се! Сазнајте своје најстарије порекло! appeared first on Порекло.

АУТОР: Милан Радуловић (milan.radulovic@poreklo.rs)

Објављено: 24.8.2019.

PDF

Опште напомене:

Хаплогрупа L настала је из предачке хаплоскупине LT, када је проистекла из ње прије 42.000 година, док је заједнички предак свих L грана живио прије 24.000 година на простору Таџикистана. Дијели се на L1 и L2 хаплогрупу. Хаплогрупа L1 грана се на три велике гране, L1a1-M27 која је карактеристечна за простор јужне и југоисточне Азије, L1a2-M357 карактеристичну за централну и западну Азију и L1b која има своја жаришта у Европи, Малој Азији и Леванту. L2 представља једну од најређих хаплогрупа на свијету. Среће се махом у Европи, а регистрована је још и у југоисточној Анадолији, Каквакзу, Русији (Татарстану).  Хаплогрупа L може се повезати са Цивилизацијом долине Инда, Кура-Араксес и Мајкоп културом; Дравидима, Паштунима, Белуџима и другим јужно-азијским народима. Такође се може повезати и са Грцима Понта и Анадолије, посебно L1b линије.

Поријекло и миграције

Хаплогрупа L настала је прије 42.600 година, а живјела је на ивици изумирања до прије 24.100 година када је живио заједнички предак свих L линија (YFull, 2019). За мјесто поријекла сматра се Таџикистан, односно планински вијенац Памир, наводе Махал и Матсоукас (Mahal & Matsoukas, 2017). Даље се грана на L1 и L2 хаплогрупу. Грана L1a развила се на подручју између западног Пакистана и Индије, док су L1b и L2 рано мигрирали у правцу западне Азије и Закавказја.

Неолит и енеолит

L1a-M2481 током неолита и енеолита

Хаплогрупа L1 грана се на двије гране L1a и L1b, које су формиране прије 18.000 година. Током неолита и енеолита гране L1a, M357 и M27 заступљене су на широком простору од западног Ирана и Закавказја до јужне Индије, са примарним жариштем у западном Пакистану и Индији. Са ширењем пољопривреде из правца централног Загорса, постају први пољопривредници јужне Азије. Представљајући основну хаплогрупу високо развјене Мергар културе (7.000-3.300. п.н.е.). Највећу разноврсност хаплотипова биљежи у Индији гдје је према Триведију и срардницима (Trivedi, Sahoo, Singh, Bindu, & Banerjee, 2007) разноврсност ±0.998. Што заједно са високом фреквенцијом иде у прилог старости хаплогрупе на подручју јужне Азије. Током енеолита проширили су се до Закавказја гдје је нађена  L1a1-M27 у три узорка у Арени пећини у Јерменији, I1634 (4330-4060 п.н.е.),  I1632 (4230-4000 п.н.е.), I1407 (4350-3500 п.н.е.), датованих у енеолит (Lazaridis, et al., 2016).

Са настанком Цивилизације долине Инда 3.300. п.н.е. становништво се из Мергара сели ка долини Инда заснивајући велике градове Мохенџо-даро, Харапа и Лотал. Гдје је L1a била претежна хаплогрупа, поред J2-M172.

L1b-M317 током неолита и енеолита

Хаплогрупа L1b коју дефинише снип M317 такође је као и L1a настала на простору западног Пакистана у долини Инда, гдје је и данас присутна са око 1,14% (Sengupta, et al., 2006). Но за разлику од L1a линија, среће се углавном у друштвеним скупинама које говоре индо-европске језике, закључујући према резултатима из поменутог рада и резултатима из студије Ди Кристофара (Di Cristofaro, et al., 2013). Заједнички предак свих L1b мушкараца живио је прије 12.700 година. Примарни центар хаплогрупе је на Леванту гдје је највећа заступљеност и разноликост, док је значајан дио популације данас присутан у Европи, што нас доводи до закључка да је L1b-M317 имала рано миграцијско раздвајање од L1a линија. Закључујући према данашњој распрострањености, учесталост и разноликости L1b хаплогрупе, развила се на подручју сјеверног Ирака.

Како за сада није нађена у древној ДНК првих фармера Леванта, те како изостаје из неолитских узорка Анадолије и како је имала прилично рано раздвајање од других L линија, намеће се питање временског оквира ширења популације. Претпостављајући са друге стране да је L1b-M317 била једна од линија Кура-Араксес (3.400-2.000 п.н.е.) културе (Hay, 2018) и узмајући у обзир да су братске L1a и L2 линије нађене у узорцима из енеолитског Закавказја (4.300 п.н.е.) и касног Мајкопа (3.400 п.н.е.), можемо закључити да су L1b мушкарци започели демографско ширење крајем енеолита на подручју између Закавказја и сјевера Ирака.

L2-L595 током неолита и енеолита

Представља једну од најређих хаплогрупа на свијету. За сада је пронађена код неколицине тестираних. Проистекла је из очинске L-M20 скупине прије 23.000 година, на подручју Таџикистана. Рано је мигрирала према Кавказу независно од L1 линија гдје се развијала и формирала примарно жариште. У старим костима пронађена је на локалитету Тепе Хисар на сјевероистоку Ирана, локалитету који представља касно енеолитско и рано бронзанодобско налазиште.

Бронзано и гвоздено доба

Током бронзаног доба долази до значајнијег демографског ширења L-M20 грана према централној и западној Азији. Значајан утицај на експанзију хаплогрупе L-M20 имале су следеће културе: Бактријско-Маргиански археолошки комплекс са подручја источног Туркменистана, јужног Узбекистана, сјеверног Афганистана и западног Таџикистана; Цивилизација долине Инда из Пакистана; те Кура Араксес и Мајкоп са простора Закавказја.

L1a-M2481 током бронзаног и гвозденог доба

Епицентар M2481 током бронзаног доба био је на простору Бактријско-Маргианског археолошког комплекса (БМАК) који се како смо већ раније поменули налазио на простору између источног Туркменистана, јужног Узбекистана, сјеверног Афганистана и западног Таџикистана. Поред данашње високе заступљености хаплогрупе на поменутом подручју и њене разноврсности (разноврсности хаплотипова). На жаришно присуство током бронзаног доба упућују и налази старих костију односно древне ДНК.

Према налазима из студије Нарасимхана и сарадника из 2018. године (Narasimhan, et al., 2018), у тестираној мушкој популацији БМАК, од 18 скелета, 2 су L1a хаплогрупе. Узорак I5604 датиран је у период 1880-1697 п.н.е., а I4285 у 1873-1661 п.н.е.. У популацији БМАК нађена су 4 узорка J2a, по два узорка E1b1, R2a, G и J хаплогрупе и по један R1b1, J1, R, T. Из студије се закључује да је евидентно кретање популације у смијеру запад-исток односно из правца Анадолије и Леванта ка истоку. Надаље, закључује се да је популација БМАК већински локалног енеолитског континуитета и да нема битнијег степског утицаја. Још се наводи, да групације које окружују БМАК немају степско поријекло до 2.100 п.н.е., те да се утицај степских популација евидентира тек у периоду имеђу 2.100-1.700 п.н.е..

Тако да налази које добијамо из „древне ДНК“ сугеришу да су носиоци  L-M20 хаплогрупе започели ширење у  централну Азију тек у периоду после 1.700. п.н.е., и да се нису налазили у корпусу степске популације енеолита.

Док су се кретања L1a-M2481 ка унутрашњости Индије дешавала током мезолита сматра Сахо (Sahoo, et al., 2006). Но како је L-M20 присутан и у индо-европским кастама до око 7%, један дио L1a свакако је стигао са индо-европским миграцијама.

[caption id="attachment_72391" align="aligncenter" width="672"] Слика 1, Пропорције примјесе као процијењене 542 користећи qpAdm. Легенда, повезаност: плава- ирански фармери; наранџаста-анадолски фармери; зелена-сибирска степа; жута-древна јужна Индија; љубичаста-источна азија, црвена-западна Европа (Narasimhan, et al., 2018)[/caption]

Што се тиче Закавказја, осврћући се на енеолитске узорке из Јерменије, M2481>M27, те L2 из Мајкопа, врло је могуће да су L-M20 (M2481, L595) мушкарци били једни од носилаца мајкопске културе и да су се у каснијој сложеној интеракцији са Кура-Араксес културом ширили Анадолијом. Тако да су крајем бронзаног или почетком гвозедног доба прешли у Европу.

L1b-M317 током бронзаног и гвозденог доба

Када је ријеч о L1b линијама поред класичних метода, ослоњених на историју, заступљеност и разноврсност хаплогрупе, ми још увијек не располажемо налазима древне ДНК што у извјесној мјери отежава квалитетан приступ разумјевању миграционих односа. Стога смо при доношењу закључака поред осталог значајније ослоњени на општи однос и миграције хаплогрупа са којима су  L1b-M317 у додиру.

Развила се прије 12 хиљада година на подрчју између Закавказја и Месопотамије, на шта упућује највећа разноврсност и заступљеност хаплотипова, о чему је било ријечи.

Током бронзаног доба учествовали су у популацији Кура-Араксес (3.400-2.000 п.н.е.) културе, која се протезала од источне Анадолије и Плодног полумјесеца на истоку до Ирана на западу. Припадници ове културе били су претежно J2a-L26, J1, G2a-L293, R1b, J2b, L1b, T1a-P77 Y-ДНК хаплогрупа (Радуловић и Новаковић, 2018).

[caption id="attachment_72392" align="aligncenter" width="1024"] Слика 2, културе на простору западне Азије 2.600 п.н.е., аутор: Милан Радуловић, CC BY-SA 3.0[/caption]

Како је Кура-Араксес идентификована као култура од посебног значаја за L1b хаплогрупу, сходно томе важно је напоменути да је ова култура била полу ратничког или релативно мирољубивог типа и као таква у литератури је означена. Она је имала утицаја на културе  Анадолије, те на острво Кипар наводе Ализадех и сарадници (Alizadeh, Eghbal, & Samei, 2015), а још је могуће имала и утицаја на Крит преко Анадолије. Према бројним ауторима управо је Кура-Араксес утицала на колапс Урука (4.000-3.100 п.н.е.) (Kohl, 2007), што је могуће утицало на ширење L1b популације у правцу југоистока, али и Арабијског полуострва.

[caption id="attachment_72393" align="aligncenter" width="1000"] Слика 3, хаплогрупе Кавказа и Степе из студије Ванга (Wang, et al., 2018)[/caption]

Тако да одговоре на миграционе процесе L1b популације ка Европи и медитеранском појасу треба тражити превасходно у експанзији Кура Араксес културе. Још је битно имати у виду да су на простору Кавказа, односно на простору Мајкоп културе пронађени припадници L1a и L2 хаплогрупа (Lazaridis, et al., 2016; Wang, et al., 2018; Рајевац, 2019), а знајући да је Кура Араксес географски у додиру са простором на коме се налазила Мајкоп култура (3.700-3.300 п.н.е.); сасвим је за претпоставити да су и L1b мушкарци били присутни у Мајкоп култури, а чији су представници претежно били J2a-L26, J1, L1a, G2, L2, J2b мушкарци.

L2-L595 током бронзаног и гвозденог доба

Кретање L595 током историје нешто је теже испратити услед малобројности скупине. Наиме, за сада је тестирано свега 15-ак људи који су припадници ове ријетке хаплогрупе. За потпору теза које ћемо изнијети ослонићемо се на налазе древне ДНК, односе хаплогрупа са којима су у додиру и на тренутну распрострањеност.

У раду Ванга и сарадника индентификовани су три узорка L хаплогрупе који се везују за касни Мајкоп, а за које Рајевац (Рајевац, 2019) прецизира да су L2. То су следећи узорци под шифрама: MK5004 процјењене старости између 3.347-3.095 п.н.е.; MK5001, 3.348-3.035 п.н.е.; и SIJ002.A0101, старости 3.349-3.033 п.н.е. Поред поменутог рада L2 је нађен још у раду (Narasimhan, et al., 2018) гдје је идентификован под шифром I2923, датиране старости између 2.878-2.636 п.н.е., на локалитету Тепе Хисар у источном Ирану.

Кавказка култура Мајкоп препозната је као култура са значајним удјелом L2 хаплогрупе, а као што смо раније навели, њени мушки представници претежно су били J2a-L26, J1, L1a, G2, L2, J2b темељећи на резултатима археогенетике и данашње присутности хаплогрупа на подручју Кавказа и околине.

Најближи заједнички предак L2 хаплогрупе

За потребе писања овог рада идентификовали смо 15 хаплотипова за које се основано сматра или је путем SNP теста потврђена припадност L2 хаплогрупи, а за које ћемо колективном квадратном методом, методом одступања од модала и уз помоћ NevGen Genealogy Tools v1.1 покушати утврдити вријеме најближег заједничког претка[1]. За једну генерацију просјечно смо узели 25 година колико се према Девин (Devine, 2005) препоручује при рачуници која броји  више од 50 генерација до заједничког претка. Поред времена НЗП-а утврдићемо најспорије и најбрже маркере за ову хаплоскупину. Како би смо стекли одговарајуће оквире неопходне за даљу анализу.

Методологија

За прорачун узето је 13 L2 хаплотипова из јавне базе L хаплогрупе-ФТДНА (Y Haplogroup L Project, 2019) и то: N22419, 144196, N62831, N14510, 863058, 697332, 297364, 258180, 746307, 215799, 38049, 302190, N101576; те из базе Српског ДНК пројекта, 103625 као и један анонимни хаплотип са подручја Зете. Коришћена је колективна квадратна метода; метода одступања од модала; и рачунарски програм NevGen Genealogy Tools v1.1. За једну генерацију узет је просјек од 25 година. Средња вриједност STR за свих 15 хаплотипова на Y67 маркера je:

Квадратни метод, рачуница за НЗП

Овај метод рачунице је најзахвалнији за све врсте хаплотипова и њихову међусобну калкулацију (Klyosov & Kilin, 2016). Како ми у одабраној скупини имамо хаплотипове са различитим бројем маркера, ова метода рачунице била би и најадекватнија.  Најближи заједнички предак за свих 15 особа према ККК111 живио је прије 3.408±582 година.

Одступање од модала, рачуница за НЗП  

Како узетих 15 хаплотипова међусобно има различит број маркера, те стога имају и различит број међусобно упоредивих маркера, за потребе рачунице НЗП методом одступања од модала одредили смо стандард Y17 (Yfiler) као оптилмалан; односно који сви у већој или пуној мјери испуњавају. Средња вриједност Y-STR на Y17 маркера поређаних по ФТДНА редоследу je:

Уочена су 74 одступања од модала. При стандардној стопи мутације по хаплотипу на стандарду Y17 (Yfiler) од 0,034 добијамо резултат 145 генерација до заједничког претка, односно ~3.627 година. Но када израчунамо λ= просјечан број мутација по маркеру кориговано за повратне мутације и подјелимо са константом брзине реакције од 0,002; добијамо резултат од 169 генерација до заједничког претка.

Односно ако узмемо да је једна генерација 25 година добијамо резултат од  ±4.225 година до најближег заједничког претка.

NevGen Genealogy Tools v1.1, рачуница за НЗП

Према исходу рачунице на 95% вјероватноће, од заједничког претка прошло је 142 генерације, односно око 3.550 година.

Варијабилност маркера

Највећа варијабилност на стандарду Y17 биљежи се на маркерима: DYS391, DYS385b, DYS439; DYS389ii; DYS456. Односно најстабилнији маркери су DYS393, DYS390, Y-GATA-H4, DYS438

Исход

Дакле, прорачун времена НЗП-а за свих 15 хаплотипова креће се од 3.408 до 4.225 година. Односно предак L2 мушкараца живио је у периоду интезивног успона анадолских култура бронзаног доба.

Како L2 изостаје у данашњој популацији Мале Азије, Персије и Леванта, мала је вјероватноћа да су учествовали у популацији Кура-Араксес културе, па би миграционе токове L595 популације смјестили у шири контекст бронзанодопске Мале Азије.

Антика и средњи вијек

Гледајући у европским оквирима[2], хаплогрупа L-M20 среће се претежно у границама некадашњег Римског царства као и J2-M172, али с`тим да нема равномјернију присутности у границама римске државе као J2. Већ је данашња концентрација интезивна на некадашњој граници Римског царства, на коридору ријеке Рајне.

У Европи су махом присутни L1b хаплотипови, док је у Данској и сјеверним дијеловима Њемачке присутна и L1a, посебно M357 грана. У недавно објављеном раду о древним геномима из викиншког периода (Margaryan, et al., 2019), два од 300[3] анализираних мушких скелета припадали су L хаплогрупи. Узорак са шифром VK538 из Апулије датиран у средњи вијек, припадао је L1a-SK1426 хаплогрупи, док је узорак под шифром VK355 из Шеведске, Оланда, датиран у викиншко вријеме[4] припадао L2 хаплогрупи.

Осим медитеранских миграционих праваца L хаплогрупе према и унутар Европе, дио L-M20 могао је стићи и са кретањима аварских и хунских народа, посебно имајући у виду заступљеност L1b-SK1412 у Дагестану, те налаз древне ДНК хунског племића из Паноније, који је припадао L1a хаплогрупи.

SNP мутације

Хаплогрупу L дефинишу снипови M20, M11, M61, M185 и M295 (Karafet T. M., et al., 2008) ; она се дијели на три гране L1a, L1b и L2:

• L1a дефинишу следеће SNP мутације: M2481, M2565, M2605, M2664, Y5525/Z20163, Y5560/Z20168
• L1b дефинишу следеће SNP мутације: M317/ FGC36877, L655, PH982, PH1071, PH1379, PH2312, PH2342, PH3435, PH3443, PH3615, PH3912, PH4035, PH4159, PH4188, SK1413

L2 дефинишу следеће SNP мутације: L595, L877/PF5780, Page6/PF5751

Табела 1, основне гране и снип мутације

Номенклатура

Табела 2, сачињена према: (Rosser, et al., 2000; Scozzari, et al., 2001; The Y Chromosome Consortium, 2002; Karafet T. , et al., 2008; ISOGG, 2019).

скраћенице из номенклатуре:

α-Jobling and Tyler-Smith 2000 and Kaladjieva 2001; β-Underhill 2000;

γ-Hammer 2001; δ-Karafet 2001; ε-Semino 2000; ζ-Su 1999;

YCC-Y Chromosome Consortium;

ISOGG-International Society of Genetic Genealogy.

Мапе распрострањености

[caption id="attachment_72395" align="aligncenter" width="1024"] Слика 4, распрострањеност L-M20; аутор: Милан Радуловић, CC BY-SA 3.0[/caption]

[caption id="attachment_72396" align="aligncenter" width="1024"] Слика 5, распрострањеност грана L-M20 по претежној заступљености; аутор: Милан Радуловић, CC BY-SA 3.0[/caption]

[caption id="attachment_72397" align="aligncenter" width="960"] Слика 6, распрострањеност грана L-M20; аутор: Edward Chernoff, 2014[/caption]

Стабло

Подгрупе и заступљеност

Хаплогрупа L-M20 најзаступљенија је у јужној Азији, у Индији, Пакистану, Авганистану. У Европи је највећа концентрација у сјеверној Италији, гдје је према студији из 2009. (Battaglia, et al., 2009) заступљена са 4,5%. Процентуално гледано најзаступљенија је у земљама: Шри Ланка 15%, Пакистан 13%, Авганистан 6,94%, Индија 6,73%, Иран 5%, Турска 4,2%.

Следеће гране гравитирају:

L-M20>L595>

• Врло ријетка хаплогрупа. За сада је нађена код свега неколико десетина тестираних, и то у: Сардинији, Србији, Грчкој, Италији, Турској, Њемачкој, Русији, Енглеској, Ирској и Азербејџану.

L-M20>M22>M2481>М27>

• Ова грана L1a хаплогрупе најприсутнија је у јужној Азији, Индији и Пакистану; а препознатљива је и у Арабијском полуострву. Биљежи се и у Кини и на Леванту; а има и своје европске гране које се налазе претежно у медитеранском појасу. Грана се на двије гране, Z20387 и Y31961 (доминантна грана Y31214).
  • Z20387 карактеристична је за арабијско полуострво и јужну Азију. Даље се грана на двије велике гране: BY12397 коју за сада налазимо на Арабијском полуострву и L1320 која је претежно јужноазијског карактера, но која има и своје арабијске и левантске гране.
  • Y31961 дијели се на Y31961* и Y31213. Грана Y31213 заступљена је од Леванта преко Арабије до централне Азије.

L-M20>M22>M2481>M2533>M357>

• Препознатљива је централноазијска грана L1a хаплогрупе. Ова грана има јако старе гране и у Арабији и Леванту. Грана се на четири гране: M2398 (M2398>Y12415 гравитира Таџикистану), Y6288, Y44848 (Арабијско полуострво) и BY198125.

L-M20>M22>M2481>M2533>M357>Y6288>Y6259>Y6284>Y6266

• Y6266 је грана која је карактеристична за Чечене, код којих је L1a-M357 заступљена са 7,2%. Старост гране је ±3.300 година.

L-M20>M22>M317>

• L1b је грана која има своје матично подручје на простору Закавказја и сјевера Ирака, одакле се током бронзаног доба проширила у Европу. До заједничког претка броји око 12.500 година. Грана се на двије гране SK1412 и M349.

L-M20>M22>M317> SK1412

• Гравитира Понту и Анадолији, што је и базна територија хаплорупе, заједно са Закавказјем; простор на коме се хаплоскупина и развила. Присутна је од Европе и Медитерана до централне и источне Азије. Грана се на двије велике гране FGC51074 и Y16366.
  • FGC51074 раширена је од источног Медитерана до Британије. Са Левантом као матичним подрујем.
  • Y16366 је понтско-кавкаска грана, које се дијели на Y16187 и Y16366*.

L-M20>M22>M317> SK1412> Y16366

• Понтско-кавкаска грана дијели се на Y16187 и Y16366*:
  • Y16187 је једна од препознатљивих хаплогрупа Грка са Понта и из Анадолије, гдје је L1b-M317 присутна са око 17% од укупне мушке популације. Низводна Y18413>Y18891 поред Понта присутна је у Грузији и међу Аварима.
  • Y16366* идентификована је на широком подручју између источне Анадолије и Кавказа.

L-M20>M22>M317>M349

• Раширена је на простору Европе идуж Медитерана. Среће се и у кавкаском региону. За сада су идентификоване три низводне гране: B374, FGC36845 и Y31183.
  • B374 назван још и Рајна-Дунав-Волга кластер, по матичном подручју хаплоскупине, кластер је иксључиво европски.
  • FGC36845 раширен је диљем Европе, Медитерана, а среће се и на Леванту.
  • Y31183 махом се среће на Леванту, али је такође као и сви огранци M349 присутна на подручју Европе.
• Код нас је водећа хаплогрупа од L-M20, чије се матично подручје на простору српске земље налази на потезу Требиње-Бјелопавлићи-Грбаљ.

Стари народи

L-M20 може се повезати са старим народима Анадолије и њиховим државама, Хетитима и Лидијцима; са левантским народима Феничанима и Филестејцима; Персијанцима; Дравидима и другим са подручја јужне Азије; али и са Хунима и Аварима.

Филестејци

Закључујући према резултатима студије „Ancient DNA sheds light on the genetic origins of early Iron Age Philistines“ и налзу ASH087.A0101[8] који је L хаплогрупе, утврђено је да су учествовали у етногенези Филестејаца (Feldman, et al., 2019). Према резултату из поменутог рада, утврђено је да поменути Филестејац и његов кластер ASH_IA2 немају европске примјесе за разлику од  групе ASH_IA1 код којих је она око 14%, што указује на локално левантско поријекло и оно становништво које се инкорпорирало у филестејску популацију[9].

Феничани

Сасвим је извјесно да су учествовали у етногенези Феничана на шта упућује претходно поменути рад који свједочи о присуству популације на Леванту, али и  појачано присуство у регијама у којима су Феничани били активни, као што су Андалузија, сјевер Африке, југ Италије.

Хетити и други анадолски народи

Према данашњој и недавној (прије 1922.г.) демографској слици; односно распрострањености, учесталости (4-12%) и разноврсности L1 хаплоскупине на подручју источне и сјевероисточне Анадолије; сасвим је извјесно да су и L-M20 мушкарци имали удјела у древним цивилизацијама Анадолије. Посебно указавши на бројне археогенетске налазе са подручја кавкаског региона из кога су текли правци миграција ка Анадолији.

Персијанци

Несумњиво је потврђена аутохтоност хаплоскупине на подручју Ирана гдје су  археогенетски резултати додатно потврдили старост скупине. У Ирану су равномјерно распоређени на цијелој територији што указује на рано учешће у етногенетским процесима.

Хуни

Како је у свом раду Дибирова навела, заступљеност хаплогрупе на простору Евроазијске степе је 0,5% (Дибирова, 2011) што је мало, али је археогенетским налазом из Мађарске бр. 12763 (Джансугурова, и др., 2017)  халогрупа L потврђена код Хуна. Нађена је у поменутом узорку који је припадао хунском племићу. Узорак датиран у  ±500. годину. Резултатом је утврђена заступљеност хаплогрупе код Хуна, али је остала загонетка у ком омјеру је учествовала у хунској популацији. Из узорка су извучени следећи STR маркери, разврстали смо их по ФТДНА редоследу:

На основу хаплотипа можемо закључити да се ради о  L-M20>M22. Ближу грану са већом сигурношћу не можемо идентификовати, али се на основу маркера уочава оквирна сличност са M357 хаплотиповима. Прије свега ниске вриједности DYS385 маркера које се срећу искључиво код M357. Већина предвиђача Y-ДНК хаплогрупе не може препознати хаплогрупу на основу хаплотипа, док „World Haplogroup & Haplo-'I' Subclade Predictor“, за хапловрсту предвиђа L3 односно M357.

 Српске земље

У српским земљама идентификоване су следеће хаплогрупе: L1b-M349>BY12542, L2-L595 које су махом стациониране у Црној Гори/Приморју; и L1a-M357 која гравитира Повардарју.

L1b-M349>BY12542, Доброгорани

Најбројнији је кластер L хаплоскупине у српској земљи, често га још називамо и Лазаревићи, по братству из чијег су се окружења разивла сва друга братства. Матична област рода је Приморје. Према анализи Вукићевића, стручњака за генетичку генеалогију Црне Горе, развој и миграције BY12542 братстава ишли су (Вукићевић, 2019):

• Лазаревићи су братство из Грбља које потиче из Шобајића у Бјелопавлићима. Од њих су Вујићи и Пејурићи у Бјелопавлићима;
  • Од исељеника из Шобајића су братства: Вучуровићи, Водовари и Илићи у Кривошијама и Вукаловићи и Вучинићи у Доловима у Грахову која су мигрирала преко Загарача и Добре Горе у Цуцама, а по којој су прозвани Доброгоранима.
    • У Загарачу су остали Радмановићи, разграната група братстава, који се рођакају са Доброгоранима, а ова веза је и генетски потврђена.
  • Дио исељеника из Шобајића зауставио се на Кривошијама и од њих потичу Вукаловићи и Вујичићи у Зубцима и Грахову и Милошевићи у области Гацка и Невесиња.

Према Вукићевићу (Вукићевић, 2019Б): „на основу предања о сродству и пореклу појединих братстава из Шобајића у Бјелопавлићима основано се може претпоставити да је присутна и у Бјелопавлићима, Грбљу, Љуботињу, Пиперима, Цеклину и Цуцама.“

Једна од карактеристика рода је и крсна слава Св. Петка коју слави већина рода, њих око 80%. У иностраним и научним базама података немају ни ближа ни далека поклапања. Администратори „L - Y Haplogroup L“ (Y Haplogroup L Project, 2019) сврставали су српски кластер у већи либански кластер.

Најближи заједнички предак

За потребе писања овог рада идентификовали смо хаплотипове из базе Српског ДНК пројекта на дан 29. јули 2019. године, за које се основано сматра или је путем SNP теста потврђена припадност BY12542 хаплогрупи. За које ћемо колективном квадратном методом, методом одступања од модала и уз помоћ NevGen Genealogy Tools v1.1 покушати утврдити вријеме најближег заједничког претка. Генерацију просјечно рачунамо 30 година.

Метдологија

Коришћена је колективна квадратна метода; метода одступања од модала; и рачунарски програм NevGen Genealogy Tools v1.1. За једну генерацију узет је просјек од 30 година. Средња вриједност STR за све идентификоване хаплотипова на Y23 маркера je:

Квадратни метод, рачуница за НЗП

Овај метод како смо раније навели је најзахвалнији за све врсте хаплотипова и њихову међусобну рачуницу (Klyosov & Kilin, 2016). Како ми у одабраној скупини имамо хаплотипове са различитим бројем маркера, ова метода рачунице била би и најадекватнија.  Најближи заједнички предак за све особе према ККК111 живио је прије 427±158 година.

Одступање од модала, рачуница за НЗП

Узети хаплотипови испуњавају Yfiler стандард, стога смо за потребе рачунице НЗП методом одступања од модала одредили Y17 (Yfiler) као оптилмалан, односно који сви у пуној мјери испуњавају.

Уочена су 22 одступања од модала. При стандардној стопи мутације по хаплотипу на при стандарду Y17 (Yfiler) од 0,034 добијамо резултат 40 генерација до заједничког претка, односно ~1.200 година. Када израчунамо λ= просјечан број мутација по маркеру кориговано за повратне мутације и подјелимо са константом брзине реакције од 0,002; добијамо резултат од 41,5 генерација до заједничког претка.

Односно ако узмемо да је једна генерација 30 година добијамо резултат од  ±1.245 година до најближег заједничког претка.

NevGen Genealogy Tools v1.1, рачуница за НЗП

Према исходу рачунице на 95% вјероватноће од заједничког претка прошло је 42 генерације, односно око 1.200 година.

[caption id="attachment_72401" align="aligncenter" width="916"] Слика 7, NevGen Genealogy Tools v1.1 исход рачунице за НЗП рода Доброгорана[/caption]

Исход

Прорачун времена НЗП-а за све узете хаплотипова креће се од 430 до 1.200 година зависно од рачунача. Двије од три рачунице поклапају се у исходу, односно према њима најближи заједнички предак живо је прије 1.200 година. Дакле негдје у 9. вијеку. Услед малог броја маркера и релативне малојбојности групе, треба бити обазрив при узимању резултата.

Разматрање

Доброгорани се могу посматрати кроз контекст братстава поријеклом из Шобајића у Бјелопавлићима, а која имају блиске, наизглед матичне везе са братством Лазаревића из Грбља.

У погледу прапоријекла за сада не можемо дати конкретне одговоре. Прије свега јер немамо идентификовану/тестирану низводну грану од BY12542 из које проистиче род, надаље немамо репрезентативан број тестираних са већим бројем маркера што би нам омогућило квалитетнију НЗП рачуницу. Род нема поклапања са другим L1b хаплотиповима и нема блиских кластера уназад хиљадама година, што додатно отежава реконструкцију миграције ка Балкану. Но, како је био сврстан у либански кластер од стране администратора L хаплогрупе на ФТДНА[10], то нам даје индицију о источном поријеклу групе, а заједно са старошћу од 1.200 година смијешта га у грко-ромејски супстрат српског етноса.

Стара ДНК

До сада је најстарији пронађени узорак L хаплоскупине датиран у енеолит 4.350-3.500 п.н.е.,  I1407, нађен у Арени пећине на простора Јерменије. Археогенетски налази махом су нађени на простору кавкаског региона и Бактријско-Маргианског археолошког комплекса. У табели која слиједи, наведени су сви досадашњи налази L хаплоскупине:

Табела 3, древна L

Познате личности

Сеид Аџал Шемсудин

Сеид Аџал Шемсудин ( 1211 , Бухара  - 1279 ) први је гувернер царске династије Јуан у провинцији Јунан. Учесник је монголских освајања у Бурми, а познат је по томе што је предак многим муслиманима широм Кине. Хаплогрупа L1a1-M27 (Wang, et al., 2013)

Џенг Хе

Ченг Хе (трад. кин. 鄭和, кин. 郑和; 1371—1435) био је кинески адмирал, поморац и истраживач. Истраживао је подручја југоисточне азије, Суматре, Јаве, Шри Ланке, Индије, Персије, Персијског залива, југозападне Азије, Црвеног мора, и Мозамбика. Надимак му је Сан Бао, па се спекулише о томе да се по њему назвао Синдбад. Потомак је чувеног Аџал Шемсудина. Хаплогрупа L1a1-M27.

Лука Вукаловић

Лука Вукаловић (Зупци, Требиње, 18. октобар 1823 — Салтакча, Одеса, Русија 6. јул 1873) је вођа српског устанка у Херцеговини 1852—1862. Књаз Данило именовао је Луку за војводу Зубаца, Крушевице и Драчевице. Хаплогрупа L1b-M349>BY12542.

Трипко Вукаловић

Трипко Вукаловић (Зубци, Требиње, 1835 -Никшић, 1. април 1898) је један од устаничких вођа током Невесињске пушке, војвода је од Зубаца и најмлађи брат војводе Луке Вукаловић. Хаплогрупа L1b-M349>BY12542 род Доброгорана.

Литература:

Вукићевић, И. (2019, јун 20). Родови старобалканског порекла у Црној Гори: допуњено 20.6.2019. Преузето са Порекло: https://www.poreklo.rs/2017/11/19/rodovi-starobalkanskog-porekla-u-crnoj-gori/

Вукићевић, И. (2019Б, јул 14). Генетска слика Црне Горе: допуњено 14.7.2019. Преузето са Порекло: https://www.poreklo.rs/2017/11/19/genetska-slika-crne-gore/

Джансугурова, Л. Б., Джантаева, К. Б., Нуржибек, Жунусова, Г. С., Кузовлева, Е. Б., Мусралина, Л. З., . . . Хусаинова, Э. М. (2017). Выделение и анализ древней ДНК из костных человеческих останков гуннского периода. Серия биологическая и медицинская, 4(322), 39-50.

Дибирова, Х. Д. (2011). Роль географической подразделенности и лингвистического родства в формировании генетического разнообразия населения Кавказа (по данным об Y хромосоме). Москва: Учреждении Российской академии медицинских наук Медико-генетическом научном центре РАМН .

Радуловић, М., & Новаковић, Н. (2018). Хаплогрупа Ј2 (са освртом на српске земље). Београд: Друштво српских родословаца Порекло.

Рајевац, М. (2019). Хаплогрупа L-древна ДНК. Београд: Друштво српских родословаца "Порекло": Српски ДНК пројекат.

Српски ДНК пројекат. (2019, Јул 23). Српски ДНК пројекат. Преузето са Порекло: https://dnk.poreklo.rs/DNK-projekat

Abu-Amero, K. K., Hellani, A., González, A. M., Larruga, J. M., Cabrera, V. M., & Underhill, P. A. (2009). Saudi Arabian Y-Chromosome diversity and its relationship with nearby regions. BMC Genetics, 1-9. doi:10.1186/1471-2156-10-59

Alizadeh, K., Eghbal, H., & Samei, S. (2015). Approaches to social complexity in Kura-Araxes culture: A view from Köhne Shahar (Ravaz) in Chaldran, Iranian Azerbaijan. Paléorient, 41(1), 37-54.

Battaglia, V., Fornarino, S., Al-Zahery, N., Olivieri, A., Pala, M., Myres, N. M., & Semino, O. (2009). Y-chromosomal evidence of the cultural diffusion of agriculture in southeast Europe. European Journal of Human Genetics, 820-830. doi:10.1038/ejhg.2008.249

Chang, Y. M., Jaya, P., Revathi, P., Phoon, Y., Jaya, P., & Jeevan, N. (2008, July 3). Population Malaysia [Indian]. Retrieved from YHRD: https://yhrd.org/YP000242-Malaysia+%5BIndian%5D

Cinnioğlu, C., King, R., Kivisild, T., Kalfoglu, E., Atasoy, S., Cavalleri, G., . . . Underhill, P. (2004). Excavating Y-chromosome haplotype strata in Anatolia. Human Genetics, 127-148. doi:10.1007/s00439-003-1031-4

Damgaard, P. d., Marchi, N., Rasmussen, S., Peyrot, M., Renaud, G., Korneliussen, T., . . . Pedersen, M. W. (2018). 137 ancient human genomes from across the Eurasian steppes. Nature, 557(7705), 369–374 . doi: 10.1038/s41586-018-0094-2

Decorte, R., & al., e. (2012, February 10). Population Oost-Vlaanderen, Belgium [Belgian]. Retrieved from YHRD: https://yhrd.org/YP000784-Oost-Vlaanderen%2C+Belgium+%5BBelgian%5D

Decorte, R., Larmuseau, M., & Ottoni, C. (2012, February 10). Population Antwerpen, Belgium [Dutch]. Retrieved from YHRD: https://yhrd.org/YP000781-Antwerpen%2C+Belgium+%5BDutch%5D

Devine, D. (2005, September/October). How Long Is a Generation? Ancestry Magazine, 23(5), 51-55. Retrieved from Ancestry: https://books.google.ba/books?id=JzgEAAAAMBAJ&lpg=PA1&hl=sr&pg=PA51#v=onepage&q&f=false

Di Cristofaro, J., Pennarun, E., Mazières, S., Myres, N. M., Lin, A. A., Temori, S. A., & Chiaroni, J. (2013). Afghan Hindu Kush: where Eurasian sub-continent gene flows converge. PloS one, 8(10), 1-12. doi:10.1371/journal.pone.0076748

Erhart, D., Berger, B., Niederstätter, H., Gassner, C., Schennach, H., & Parson, W. (2012, August 17 ). Frequency data for 17 Y-chromosomal STRs and 19 Y-chromosomal SNPs in the Tyrolean district of Reutte, Austria. International Journal of Legal Medicine, 126(6), 977–978. doi:doi.org/10.1007/s00414-012-0751-1

Fadhlaoui-Zid, K., Garcia-Bertrand, R., Alfonso-Sánchez, M. A., Zemni, R., Benammar-Elgaaied, A., & Herrera, R. J. (2014). Sousse: extreme genetic heterogeneity in North Africa. Journal of Human Genetics, 1-9. doi:10.1038/jhg.2014.99

Feldman, M., Master, D. M., Bianco, R. A., Burri, M., Stockhammer, P. W., Mittnik, A., . . . Krause, J. (2019). Ancient DNA sheds light on the genetic origins of early Iron Age Philistines. Science Advances, 5(7), 1-10. doi:10.1126/sciadv.aax0061

Greek DNA Project . (2019, July 21). Greek DNA Project - Y-DNA Classic Chart. Retrieved from Family Tree DNA: https://www.familytreedna.com/public/Greece?iframe=yresults

Grugni, V., Battaglia, V., Hooshiar Kashani, B., Parolo, S., Al-Zahery, N., & al., e. (2012, July 18). Ancient Migratory Events in the Middle East: New Clues from the Y-Chromosome Variation of Modern Iranians. PLOS ONE. doi:10.1371/journal.pone.0041252

Grugni, V., Raveane, A., Mattioli, F., Battaglia, V., Sala, C., Toniolo, D., . . . Semino, O. (2018). Reconstructing the genetic history of Italians: new insights from a male (Y-chromosome) perspective. Annals of human biology, 44-56. doi:10.1080/03014460.2017.1409801

Hay, M. (2018, September 28). Haplogroup J2. Retrieved from Eupedia: https://www.eupedia.com/europe/Haplogroup_J2_Y-DNA.shtml

Heraclides, A., Bashiardes, E., Fernández-Domínguez, E., Bertoncini, S., Chimonas, M., & Christofi, V. (2017). Y-chromosomal analysis of Greek Cypriots reveals a primarily common pre-Ottoman paternal ancestry with Turkish Cypriots. PLOS ONE, 12(6). doi:doi.org/10.1371/journal.pone.0179474

Herrera, K. J., Lowery, R. K., Hadden, L., Calderon, S., Yepiskoposyan, L., Regueiro, M., . . . Herrera, R. J. (2012). Neolithic patrilineal signals indicate that the Armenian plateau was repopulated by agriculturalists. European Journal Of Human Genetics, 20, 313-320. doi:10.1038/ejhg.2011.192

Hou, Y. (2019). Y-SNP Branch Information on L. Retrieved from YHRD: https://yhrd.org/tools/branch/L

Hungarian_Magyar_Y-DNA_Project. (2019, July 29). Family Tree DNA - Hungarian_Magyar_Y-DNA_Project. Retrieved from Family Tree DNA: https://www.familytreedna.com/public/Hungarian_Magyar_Y-DNA_Project?iframe=yresults

Immel, U. D. (2008, July 3). Population Tripoli, Libya [Libyan]. Retrieved from YHRD: https://yhrd.org/YP000416-Tripoli%2C+Libya+%5BLibyan%5D

ISOGG. (2019, July 31). Y-DNA Haplogroup Tree. Retrieved from ISOGG (International Society of Genetic Genealogy): https://isogg.org/tree/

Jankova, R., Geppert, M., Videtic Paska, A., Willuweit, S., & Roewer, L. (2019). Y-chromosome diversity of the three major ethno-linguistic groups in the Republic of North Macedonia. Forensic Science International: Genetics. doi:doi.org/10.1016/j.fsigen.2019.07.007

Karachanak, S., Grugni, V., Fornarino, S., Nesheva, D., Al-Zahery, N., Battaglia, V., . . . Semino, O. (2013). Y-Chromosome Diversity in Modern Bulgarians: New Clues about Their Ancestry. PLoS ONE, 8(3), 1-9. doi:10.1371/journal.pone.0056779

Karafet, T. M., Bulayeva, K. B., Nichols, J., Bulayev, O. A., Gurgenova, F., Omarova, J., . . . Hammer, M. F. (2016). Coevolution of genes and languages and high levels of population structure among the highland populations of Daghestan. Journal of Human Genetics, 181–191. doi:10.1038/jhg.2015.132

Karafet, T. M., Mendez, F. L., Meilerman, M. B., Underhill, P. A., Zegura, S. L., & Hammer, M. F. (2008). New binary polymorphisms reshape and increase resolution of the human Y chromosomal haplogroup tree. Genome research, 18(5), 830-838. doi:10.1101/gr.7172008

Karafet, T., Mendez, F., Meilerman, M., Underhill, P., Zegura, S., & Hammer, M. (2008). New binary polymorphisms reshape and increase resolution of the human Y chromosomal haplogroup tree. Genome Research, 830-839. doi:10.1101/gr.7172008

Kim, S. H., Han, M. S., Kim, W., & Kim, W. (2010, November). Y chromosome homogeneity in the Korean population. International Journal of Legal Medicine, 124(6), 653–657. doi:doi.org/10.1007/s00414-010-0501-1

Klyosov, A. A., & Kilin, V. V. (2016). Kilin-Klyosov TMRCA Calculator for Time Spans up to Millions of Years. Advances in Anthropology, 6(3), 51-71. doi:http://dx.doi.org/10.4236/aa.2016.63007

Kohl, P. L. (2007). The Making of Bronze Age Eurasia. New York: Cambridge University Press.

Lazaridis, I., Nadel, D., Rollefson, G., Merrett, D. C., Rohland, N., Mallick, S., . . . Reich, D. (2016). Genomic insights into the origin of farming in the ancient Near East. Nature, 2016/07/25/online. doi:10.1038/nature19310

Macedonian DNA. (2019, July 23). Macedonian DNA. Retrieved from Family Tree DNA: https://www.familytreedna.com/groups/macedonia/about/background

Mahal, D. G., & Matsoukas, I. G. (2017). Y-STR Haplogroup Diversity in the Jat Population Reveals Several Different Ancient Origins. Frontiers in Genetics, 8:121. doi:10.3389/fgene.2017.00121

Margaryan, A., Lawson, D., Sikora, M., Racimo, F., Rasmussen, S., Moltke, I., . . . de Barros Damgaard, P. (2019). Population genomics of the Viking world. bioRxiv. doi:10.1101/703405

Mršić, G., Petek, M., Vrdoljak, A., Popović, M., Valpotić, I., Anđelinović, Š., . . . Primorac, D. (2012). Croatian national reference Y-STR haplotype database. Molecular Biology Reports, 39, 7727–7741. doi: 10.1007/s11033-012-1610-3

Narasimhan, V. M., Patterson, N., Moorjani, P., Lazaridis, I., Lipson, M., Mallick, S., . . . Coppa, A. (2018). The Genomic Formation of South and Central Asia. bioRxiv. doi:10.1101/292581

Noveski, P., Trivodalieva, S., Efremov, G., & D., P.-K. (2010). Y chromosome single nucleotide polymorphisms typing by SNaPshot MINISEQUENCING. Balkan Journal of Medical Genetics, 13(1), 1-13. doi:10.2478/v10034-010-0013-9

Rosser, Z., Zerjal, T., Hurles, M., Adojaan, M., Alavantic, D., & Amorim, A. (2000). Y-Chromosomal Diversity in Europe Is Clinal and Influenced Primarily by Geography, Rather than by Language. Am J Hum Genet, 67(6), 1526-43.

Sahoo, S., Singh, A., Himabindu, G., Banerjee, J., Sitalaximi, T., Gaikwad, S., . . . Kashyap, V. K. (2006, January 24). A prehistory of Indian Y chromosomes: Evaluating demic diffusion scenarios. PNAS, 103(4), 843–848. doi:10.1073/pnas.0507714103

Scozzari, R., Cruciani, F., Pangrazio, A., Santolamazza, P., Vona, G., & Moral, P. (2001). Human Y-chromosome variation in the western mediterranean area: Implications for the peopling of the region. Human Immunology, 871-884. doi:doi.org/10.1016/S0198-8859(01)00286-5

Semino, O., Passarino, G., Oefner, P. J., Lin, A. A., Arbuzova, S., Beckman, L. E., . . . Francalacci, P. (2000). The Genetic Legacy of Paleolithic Homo sapiens sapiens in Extant Europeans: A Y Chromosome Perspective. Science, 290(5494), 1155-1159. doi:10.1126/science.290.5494.1155

Sengupta, S., Zhivotovsky, L. A., King, R., Mehdi, S. Q., Edmonds, C. A., Chow, C. E., & Underhill, P. A. (2006). Polarity and Temporality of High-Resolution Y-Chromosome Distributions in India Identify Both Indigenous and Exogenous Expansions and Reveal Minor Genetic Influence of Central Asian Pastoralists. The American Journal of Human Genetics, 78, 202–221. doi:10.1086/499411

The Y Chromosome Consortium. (2002). A Nomenclature System for the Tree of Human Y-Chromosomal Binary Haplogroups. Genome Research, 12(2), 339–348. doi:10.1101/gr.217602

Trivedi, R., Sahoo, S., Singh, A., Bindu, G. H., & Banerjee, J. (2007). High Resolution Phylogeographic Map of Y-Chromosomes Reveal the Genetic Signatures of Pleistocene Origin of Indian Populations. Anthropology Today: Trends, Scope and Applications, 393-414.

Völgyi, A., Zalán, A., Szvetnik, E., Nagy, M., & Pamzsav, H. (2014, October 31). Population Uzbekistan. Retrieved from YHRD: yhrd.org

Wang, C.-C., Reinhold, S. R., Kalmykov, A., Wissgott, A., Brandt, G., & al., e. (2018, May 16). The genetic prehistory of the Greater Caucasus. BioRxiv. doi:10.1101/322347

Wang, C.-C., Wang, L.-X., Zhang, M., Yao, D., Jin, L., & Li, H. (2013). Present Y chromosomes support the Persian ancestry of Sayyid Ajjal Shams al-Din Omar and Eminent Navigator Zheng He. arXiv, 1-5. Retrieved from https://arxiv.org/ftp/arxiv/papers/1310/1310.5466.pdf

Y Haplogroup L Project. (2019, June). L - Y Haplogroup L. Retrieved from Family Tree DNA: https://www.familytreedna.com/groups/y-haplogroup-l/about

YFull. (2019, April 2). YFull YTree v7.02.01. Retrieved from YFull: https://www.yfull.com/tree/L/

Zalloua, P. A., Xue, Y., Khalife, J., Makhoul, N., Debiane, L., & Platt, D. E. (2008). Y-Chromosomal Diversity in Lebanon Is Structured by Recent Historical Events. Am J Hum Genet, 873–882. doi:10.1016/j.ajhg.2008.01.020

[1] Најближи заједнички предак, у даљем тексту и скраћено као НЗП.

[2] Посматрајући Европу у геграфском смислу.

[3] Укупно је анализирано 442 скелета, од чега је 300 мушких.

[4] 847 ± 65 нове ере.

[5] Етнички састав Авганистана и унутар етнички односи L-M20 хаплогрупе су следећи: 42.1% Паштуни, 7,5%→518.516; 33.6% Таџици, 6,33%→349.271; 10.6% Узбеци, 9,44%→164.322; 9.8% Хазари, 3,9%→ 62.764; 3.9% Остали →Непознато.

[6] Према резултату Дибирове на 933 узорка евроазијске степе, а која укључује и Монголију, заступљеност L-M20 хаплогрупе је 0,5%.

[7] Према резултатима Таџика из Авганистана, заступљеност L-M20 хаплогрупе је 6,33%.

[8] Један од 3 резултата из којих је извучен Y хромозом.

[9] Филестејци су по писању народ за који се сугерише културна веза с микенским свијетом у Грчкој и индоевропски језик.

[10] Према стању из фебруара 2019. године.

The post Хаплогрупа L-M20: са освртом на српске земље appeared first on Порекло.

Аутор: Иван Вукићевић (ivan.vukicevic@poreklo.rs)
Објављено: 14.7.2019.

Увод

Дефтери из 1521. и 1523. године за подручје тадашње Црне Горе су обрађени у другој половини прошлог века у радовима Бранислава Ђурђева, а упоредни подаци са та два дефтера које је Ђурђев прикупио су доступни и у раду Митра Пешикана. Међутим, дефтер Дукађинског санџака из 1570. године није детаљније обрађиван, сем за поједине нахије, све до 2017. године када је објављена књига Аладина Хусића у којој су анализирани различити аспекти дефтера из 1570. године за подручје вилајета Црна Гора. Овде ће пак превасходно бити речи о насељеним местима, као и њиховом положају према подацима доступним из различитих извора као што су старији турски дефтери, етнографски радови и прецизне топографске карате из различитих периода XX века.

Територијална организација

Црна Гора је 1570. године имала статус вилајета који је био у саставу Дукађинског санџака. Вилајет се делио на нахије, а нахије на села и мезре које су у појединим случајевима биле обрадива земљишта, а у појединим напуштена села. Поједина села су се делила на махале, а таква "села" су у већини случајева заправо била племена, док су махале у ствари била села. Разлог због ког су пописивачи племена пописивали као села је што су, из угла пореских власти, имала исту одговорност према турској држави као и самостална села. Да су у XVI веку племена увелико била формирана, најбоље потврђују називи појединих села која су заправо била племена. Тако се за село Богуте (данашњи Богути) наводи и други назив Љуботин (касније Љуботињ), док се за село Окчево (данашње Чево) наводи други назив Озринићи. Постојала су и села која се нису делила на више махала, већ су поред главног насеља имала своје издвојене махале.

Хусић у књизи за сваку нахију, село и махалу наводи тадашње називе према свом тумачењу, док у фуснотама наводи како их је пописивач дословно забележио, као и њему доступне податке о насељима. Овде ће пак називи бити наведени у оригиналу, док ће у коментарима бити наведен њихов положај, наравно уколико је утврђен.

Вилајет Црна Гора се подељен на 7 нахија.

1. Нахија Грбавци
2. Нахија Жупа
3. Нахија Малоншићи
4. Нахија Пљешевићи
5. Нахија Цетиње
6. Нахија Ријека
7. Нахија Церница
8. Нахија Паштровићи
9. Нахија Грбљан са нахијом Доњи Грбљан

У односу на претходни дефтер из 1523. године за који су доступни подаци, према дефтеру из 1570. године су у саставу Црне Горе и нахије Паштровићи и Грбљан. Да се ради о нахијама које нису раније биле у саставу Црне Горе потврђује и то што је пописивач након села у нахији Церница и манастира Пречиста Ком који припада споменутој нахији навео и остале манастире широм Црне Горе од којих су неки сасвим извесно припадали другим нахијама, као и пореске ставке које се односе на целу Црну Гору. Ово указује на то да се под Црном Гором у ужем смислу и даље сматрало само подручје првих седам нахија које су имале заједничке пореске ставке.

У прегледу који следи ће за сваку нахију бити наведен положај села и махала у односу на дадашња села према народној подели на племена и области са почетка XX века, као и у односу на данашња и насеља према територијалној организацији из 2003. године. У случајевима где се прикупљени подаци о положају насеља разликују од од оних које наводи Хусић у свом раду, биће образложено због чега су његове тврдње или претпоставке погрешне. Готово све грешке у његовом раду везано за положај насеља су последица једног од следећа два приступа:

1. Занемаривање административних граница нахија, као и вилајета Црна Гора у целини, што за последицу има трагање за топонимима на подручјима која никакве везе немају са тадашњим вилајетом Црна Гора, попут Куча, Пипера и Никшићке Жупе, и њихово повезивање са насељима из дефтера.
2. Некоришћење доступне етнографске литературе, што је резултирало немогућношћу да се утврди положај одређених насеља за које је познато из других радова где су се налазила.

Међутим, важно је истаћи да исправке нису наведене да би се на било који начин омаловажио труд споменутог аутора или да би се умањила вредност његовог рада који је врло значајан за ову тематику.

Нахија Грбавци

Ова нахија је у односу на садашњу географску поделу обухватала племе Дражевину, највећи део племена Комани и Горње Љешанске нахије и делове племена Градац, Доње Љешанске нахије, Љешкопоља и Зете. Територија нахије Грбавци није представљала географску целину јер је са нахијом Жупа имала неприродне границе услед чега су нека села у нахији Жупа у потпуности била окружена територијом нахије Грбавци. Касније ће брдски део ове две жупе (потоња Љешанска нахија и племе Комани) ући у састав самосталне Црна Горе, док ће равничарско Љешкопоље остати у под Турском влашћу све до 1878. године. Највише података о насељима у овој нахији се може пронаћи у радовима Андрије Јовићевића, Павла Радусиновића и Илије Пеличића о Зети и Љешкопољу.

1. Село Грбавци - Обухватало је следеће махале:

    1.1. Махала Понар (10 домова): Данашње насеље Понари у Зети.

    1.2. Махала Иступо (14 домова): Није познат положај ове махале.

    1.3. Махала Слаповићи/Хлаповићи (17 домова): Није познат положај ове махале. Хусић наводи да је можда у питању село Љајковићи у Зети и истоимено насеље у градској општини Голубовци што је теоретски немогуће јер се Љајковићи налазе изван граница тадашње Црне Горе. У претходним дефтерима се као махала Грбаваца спомињу Филаповићи.

    1.4. Махала Грбавци (16 домова): Истоимено данашње село у Зети и насеље у општини Подгорица.

    1.5. Махала Црнопетрићи (19 домова): Није познат положај ове махале. Хусић наводи да је можда у питању данашње насеље Ћепетићи у Горњој Љешанској нахији, али је то мало вероватно јер су Ћепетићи готово извесно припадали селу Горне Комане (Горњи Комани).

2. Село Пиранићи (10 домова): Некадашње село које се налазило између села Грбавци у Зети и Лекићи у Доњој Љешанској нахији која припадају општини Подгорица. Хусић не наводи положај овог села.

3. Село Горичани (28 домова): Некадашње село на самој десној обали Мораче које се налазило у атару данашњег села Вуковци у Зети и истоименог насеља у општини Голубовци. Село је расељено због изливања Мораче и његови становници су основали ново село Горичани са друге стране Мораче. Хусић наводи да је у питању данашње село Горичани у Зети и истоимено насеље у градској општини Голубовци које се налази преко пута Вуковаца са леве стране Мораче, али то није могуће јер је Морача била источна граница Црне Горе.

4. Село Лешни Десићи (68 домова): Обухватало је подручје села Бигор и Лијешње у племену Дражевина и села Горњи Кокоти у Доњој Љешанској нахији, односно истоимених насеља у општини Подгорица.

5. Село Лишнан Истаневићи (59 домова): Некадашње село Стањевићи које се налазило у близини села Голужба у Љешкопољу на територији насеља Доња Горица у општини Подгорица које је 1981. године припојено насељу Титоград (данас Подгорица).

6. Мезра Субли Горје: Тачан положај ове мезре није познат, али како је на према дефтеру из 1523. године припадала селу Стањевићи, сигурно се налазила у непосредној близини тог села (могуће на подручју данашњег села Горњи Кокоти у Љешкопољу). Пописивач је из неког разлога мезру Субли Горје овог пута забележио под засебним редним бројем.

7. Село Лишнан Истанисалићи (32 домова): Данашње село Станиселићи у Горњој Љешанској нахији и истоимено насеље у општини Подгорица.

8. Село Гољемат (23 дома): Данашње село Гољемади у племену Дражевина и истоимено насеље у општини Подгорица.

9. Село Сињац (10 домова): Истоимено данашње село у племену Дражевина које припада насељу Бегова Главица у општини Подгорица.

10. Село Долни Коман - Обухватало је подручје племена Комани у ужем смислу сем дела Лужнице који је касније ушао у састав овог племена. Хусић спомиње да данас постоји насеље Комани што је нетачно. Село се према дефтеру делило се на следеће махале:

    10.1. Махала Милат (15 домова): Данашње село Милати у Команима и истоимено насеље у општини Подгорица.

    10.2. Махала Лазар (7 домова): Није познат положај ове махале. Хусић наводи да се вероватно ради о данашњем насељу Лазарев Крст што није тачно јер се то насеље налази у данашњем Доњем Загарачу који се у то време звао Једноши и припадао је нахији Малоншићи.

    10.3. Махала Вучевићи (11 домова): Није познат положај ове махале.

    10.4. Махала Боринићи (6 домова): Није познат положај ове махале. Хусић наводи да је можда у питању данашње село Берова у племену Кучи које припада насељу Орахово што је немогуће с обзиром да су Кучи били далеко изван граница тадашње Црне Горе.

    10.5. Махала Ломикар (11 домова): Није познат положај ове махале.

    10.6. Махала Предевик (7 домова): Није познат положај ове махале. Хусић наводи да је можда у питању данашње село Прелевићи у племену Кучи које припада насељу Убли што је немогуће с обзиром да се налази далеко изван граница тадашње Црне Горе.

    10.7. Махала Кућ/Кући/Коч (7 домова): Није познат положај ове махале. Хусић наводи да је у питању село Коћи у истоименом племену које је у ширем смислу део Куча што је немогуће с обзиром да се налази далеко изван граница тадашње Црне Горе.

    10.8. Махала Ђурковићи (6 домова): Није познат положај ове махале. Хусић наводи да је у питању село Ђурковићи у племену Пипери, односно истоимено насеље у општини Подгорица, што је немогуће с обзиром да су Пипери били изван граница тадашње Црне Горе.

    10.9. Махала Гурес (8 домова): Није познат положај ове махале. Хусић наводи да је вероватно у питању село Гурец у Затријепчу, односно истоимено насеље у општини Подгорица, што је немогуће с обзиром да је Затријебач далеко изван тадашњих граница Црне Горе.

11. Село Горне Комане (50 домова): Обухватало је данашња села Ораси, Прогоновићи, Релеза и Ћепетићи у Горњој Љешанској нахији, односно истоимена насеља у општини Подгорица. Хусић не наводи положај села Горне Комане, међутим на основу више историјских извора је познато да је седиште Горњих Комана било у Прогоновићима.

12. Село Крусе (33 домова): Данашње село Крусе у Доњој Љешанској нахији, односно насеље Круси у општини Подгорица. Није познато због чега данашњи званични назив одступа од назива који је одувек у употреби.

13. Село Градац (13 домова): Истоимено данашње село у племену Градац и насеље у општини Подгорица.

14. Село Корнет - Обухватало је села Дражевина и Корнет у племену Дражевина, односно истоимена насеља у општини Подгорица. Делило се на следеће махале:

    14.1. Махала Илићи (15 домова): Није познат положај ове махале.

    14.2. Махала Вишасалићи (6 домова): Није познат положај ове махале.

    14.3. Махала Раслалићи (13 домова): Није познат положај ове махале.

    14.4. Махала Негосалићи (15 домова): Није познат положај ове махале.

15. Село Ђеђеза: Данашње истоимено село у племену Бандићи и насеље у општини Даниловград. Обухватало је и суседна села Браћани, Мокањи и Жупа у Бандићима (који су у ширем смислу део племена Комани). Делило се на следеће махале:

    15.1. Махала Михославићи (14 домова): Није познат положај ове махале.

    15.2. Махала Ђуричићи (14 домова): Није познат положај ове махале. У Малим Цуцама живи братство Ђуричићи које је пореклом из Бандића.

    15.3. Махала Николићи (17 домова): Није познат положај ове махале.

    15.4. Махала Мокањи (13 домова): Истоимено данашње село у Бандићима и насеље у општини Даниловград.

Нахија Жупа

У односу на садашњу географску поделу је обухватала већи део Љешкопоља, половину племена Градац и Доње Љешанске нахије, као и мањи део Горње Љешанске нахије. Ово је једина жупа која је територијално била подељена, и то на три дела. Са нахијом Грбавци је чинила једну целину, али како се ради о најбогатијем делу тадашње Црне Горе, ово подручје је било подељено на две нахије.

1. Село Иштек (20 домова): Данашње село Штеци у Доњој Љешанској нахији које припада насељу Фармаци у општини Подгорица. Село Иштек је вероватно обухватало и Фармаке.

2. Село Бери (31 дом): Истоимено данашње село у Доњој Љешанској нахији и насеље у општини Подгорица.

3. Село Буроње (12 домова): Данашње село Буроњи у Горњој Љешанској нахији и истоимено насеље у општини Подгорица.

4. Село Брежине (8 домова): Истоимено данашње село у племену Градац и насеље у општини Подгорица.

5. Село Парћи (14 домова): Данашње село Парци у племену Градац и истоимено насеље у општини Подгорица.

6. Село Ћидавих (8 домова): Није познат положај овог села.

7. Село Момишићи (38 домова): Данашње село Момишићи у Љешкопољу и истоимено насеље у општини Подгорица које је 60-их година ушло у састав насеља Титоград (данас Подгорица).

8. Село Толоши (7 домова): Истоимено село у Љешкопољу и данашње градско насеље у Подгорици. Имало је статус насеља у општини Титоград (данас Подгорица) које је 1981. године ушло у састав насеља Титоград (данас Подгорица).

9. Село Вишњићи (4 дома): Није познат положај овог села.

10. Село Оливирићи (2 дома): Није познат положај овог села.

11. Село Дублићи (без података): Није познат положај овог села.

Нахија Малоншићи

У односу на садашњу географску поделу је обухватала већи део територијуе племена Бјелопавлићи и Пипери са десне стране реке Зете, Доњи Загарач и мање делове Љешкопоља и племена Комани и Озринићи. Ова компактна област је нестанком племена Малоншићи касније подељена имеђу споменутих племена при чему је Бјелопавлићима припао највећи део.

1. Село Црмљан (21 дом): Није познат положај овог села. Према дефтеру из 1521. је припадало нахији Жупа, да би већ 1523. било у саставу нахије Малоншићи. На основу тога се може закључити да се ово налазило у југоисточном делу нахије Малоншићи што може бити једино на територији насеља Веље Брдо, Лужница или Толоши. Хусић наводи да је вероватно у питању село Црнци у племену Пипери, односно истоимено насеље у општини Подгорица, што је немогуће јер се то насеље налази изван граница тадашње Црне Горе.

2. Село Малоншићи - Обухватало је само једну махалу:

    2.1. Махала Вранићи (13 домова): Данашње истоимено Вранићи у Љешкопољу које је припадало насељу Толоши до 1981. године када је насеље Толоши припојено насељу Титоград (данас Подгорица).

3. Село Косићи, махала Малоншића (20 домова): Данашње село Косић у племену Бјелопавлићи и истоимено насеље у општини Даниловград. Једино је село у овом дефтеру које се истовремено назива и махалом неког другог села што јасно потврђује да је село Косићи било и део племена Малоншићи, а не само истоимене нахије. Ово "село" се простирало на приближно половини територије нахије и обухватало је следеће издвојене махале:

    3.1. Махала Билочан (7 домова): Данашње село Билећа у Загарачу и истоимено насеље у општини Даниловград.

    3.2. Махала Спуж (7 домова): Варошица између Бјелопавлића, Пипера и Љешкопоља и истоимено насеље у општини Даниловград.

    3.3. Махала Богишићи (8 домова): Није познат положај ове махале.

    3.4. Махала Радоњићи (10 домова): Није познат положај ове махале.

    3.5. Махала Грло Кук (7 домова): Није познат положај ове махале.

    3.6. Махала Павловићи (8 домова): Није познат положај ове махале.

    3.7. Махала Ивладовићи (9 домова): Није познат положај ове махале.

    3.8. Махала Љешевићи (8 домова): Није познат положај ове махале.

    3.9. Махала Једноши (12 домова): Обухватала је Доњи Загарач који чине села Јабуке, Лазарев Крст, Маленза и Поврхпољина у Загарачу, односно истоимена насеља у општини Даниловград.

    3.10. Махала Лужница (6 домова): Истоимено данашње село које је подељено између племена Комани и Љешкопоља и насеље које припада општини Подгорица.

4. Село Зури (13 домова): Истоимено село које припада насељу Грбе код Спужа. Вероватно је обухватало територију данашњих насеља Грбе и Даљам.

5. Село Калођурђевићи (12 домова): Највероватније је у питању данашње село Главица у Бјелопавлићима и истоимено насеље у општини Даниловград које је 1981. припојено насељу Даниловград. Из овог села потичу Калуђеровићи из Ћеклића од којих се део братства касније вратио у Главицу где и данас живе. Да је највероватније у питању село Главица говори и то што се ниједно друго село не налази у северозападном делу нахије Малоншићи што би значило да је село Калођурђевићи обухватало територију данашњег града Даниловграда са десне стране Зете и села Гредице, Орја Лука, Сладојево Копито и Ћурилац, односно истоимена насеља у општини Даниловград.

6. Село Горња Загреда (8 домова): Вероватно су у питању данашња села Веља Заграда, Дубраве и Оселина у Озринићима која припадају насељу Загреда у општини Даниловград.

7. Село Доња Загреда (9 домова): Вероватно су у питању данашња села Мала Заграда и Орашје у Озринићима која припадају насељу Загреда у општини Даниловград.

Нахија Пљешевићи

У односу на садашњу географску поделу је обухватала готово цело племе Пјешивци сем уског појаса према Никшићу и мањи део територије племена Бјелопавлићи са десне стране реке Зете која је некада такође припадала племену Пјешивци (село Бритвићи). Ова нахија је касније спојена са Цетињском нахијом чиме је створена Катунска нахија. Назив Пљешевићи је временом најпре скраћен у Пљешивци, а након преласка љ у ј, ово племе добија свој коначни назив Пјешивци. У дефтеру се на ову нахију поред назива Пљешевићи, на једном месту користи и назив Горњи Пљешевићи. Највише података о насељима у овој нахији се може пронаћи у радовима Петра Шобајића и Звонимира Мијушковића о овом племену.

1. Село Повије (14 домова): Данашње село Повија у племену Пјешивци и истоимено насееље у општини Никшић. Обухватало је и највећи део подручја данашњих села Кунак и Стубица у племену Пјешивци, односно подручје истоимених насеља у општини Никшић сем уског појаса на северу према Никшићком пољу које су Пјешивци тек касније освојили од Турака.

2. Село Гостовићи (6 домова): Данашње село Гостојевићи у племену Пјешивци које припада насељу Богетићи у општини Никшић. Вероватно је обухватало и села Јасиковац и Папрати која припадају насељу Церово.

3. Село Церова (22 дома): Данашње село Церово у племену Пјешивци и истоимено насеље у општини Никшић.

4. Село Островићи (5 домова): Данашње село Богетићи у племену Пјешивци и истоимено насеље у општини Никшић. У старијим изворима се спомиње као Стеровићи.

5. Село Загорак (17 домова): Истоимено данашње село у племену Пјешивци и насеље у општини Даниловград. Вероватно је обухватало и село Селишта које припада насељу Ћурчићи у општини Даниловград.

6. Село Дреновиште (12 домова): Данашње село Дреноштица у племену Пјешивци и истоимено насеље у општини Никшић које се до пописа из 2003. године званично звало Дреновштица.

7. Село Ирт (4 дома): Некадашње село Рт које се налазило на месту данашњег села Слапци у Пјешивцима које припада насељу Милојевићи. Село Рт је обухватало и подручје данашњег Села Туњево које такође припада насељу Милојевићи. Изнад ова два села се налази брдо Рцка главица. Хусић погрешно наводи да је вероватно у питању село Ржишта у племену Пјешивци и истоимено насеље у општини Даниловград.

8. Село Витасовићи (5 домова): Данашње село Витасојевићи у племену Пјешивци и истоимено насеље у општини Никшић.

9. Село Милојевићи (5 домова): Данашње истоимено село у племену Пјешивци и насеље у општини Никшић.

10. Село Храчковићи (6 домова): Некадашње село које се налазило на месту данашњег села Селиште у племену Пјешивци које припада насељу Ћурчићи. Становништво Селишата је досељено из разореног села Бривићи. Хусић наводи да је вероватно у питању село Мораково у племена Никшићка Жупа, односно насеље у општини Никшић, што је немогуће јер је Мораково било далеко изван граница тадашње Црне Горе.

11. Село Витковићи (34 домова): Некадашње село Бритвићи које припадало племену Пјешивци. Налазило се између данашњих села Кујава и Творило у племену Бјелопавлићи. Територијално је обухватало данашња насеља Кујава и Творило у општини Даниловград. Село Бритвићи су разорили Бјелопавлићи крајем XVII или почетком XVIII века приликом сукоба ова два племена.

12. Село Црква Доња (2 дома): Готово извесно се налазило на подручју данашњег села Фрутак у племену Бјелопавлићи и истоименог насеља у општини Даниловград. Хусић не наводи положај села Црква Доња.

13. Село Богмиловићи (14 домова): Истоимено данашње село у племену Пјешивци и насеље у општини Даниловград.

14. Село Дол (14 домова): Данашње село До Пјешивачки у племену Пјешивци и насеље у општини Даниловград.

Нахија Цетиње

Нахија Цетиње је заправо стари назив за Катунску нахију с тим што није обухватала у потпуности исто подручје. У саставу нахије Цетиње су били Косијери који ће касније због напада Бјелица ући у састав Ријечке нахије, као и племена изнад Будве (Брајићи, Маине и Побори). С друге стране није обухватала Пјешивце који су били самостална нахија, потоњи Доњи Загарач који је припадао нахији Малоншићи и Комане који су били су саставу нахије Грбавци. Нахија Цетиње није обухватали ни северне делове Цуца и Озринића који су то време припадали племену Риђани (потоње племе Грахово). Највише података о насељима у овој нахији се може пронаћи у раду Јована Ердељановића о Старој Црној Гори у коме је детаљно обрадио сва племена у потоњој Катунској нахији.

1. Село Махине - Обухватало је највећи део потоњег племена Маине и делило се на следеће махале:

    1.1. Махала Истреновићи (10 домова): Није познат положај ове махале.

    1.2. Махала Ручевићи (4 дома): Није познат положај ове махале.

    1.3. Махала Причевићи (1 дом): Није познат положај ове махале.

    1.4. Махала Медовић (4 дома): Није познат положај ове махале. Хусић наводи да је наводи да су можда у питању данашњи Медиговићи северозападно од Будве што сигурно није случај јер презиме Медиговић потиче из Паштровића и нема никакве везе са Медовићима.

    1.5. Махала Миладиновићи (5 домова): Није познат положај ове махале.

    1.6. Махала Вукшићи (3 дома): Није познат положај ове махале.

    1.7. Махала Драгошићи (9 домова): Није познат положај ове махале.

    1.8. Махала Хлапчићи (4 дома): Данашње село Лапчићи у племену Маине и истоимено насеље у општини Будва.

    1.9. Махала Борети (4 дома): Истоимено данашње село у племену Маине и насеље у општини Будва.

    1.10. Махала Вакоте (8 домова): Није познат положај ове махале.

    1.11. Махала Витомир (3 дома): Није познат положај ове махале.

    1.12. Махала Долни Брајићи (4 дома): Вероватно је у питању данашње село Станишићи у племену Маине и истоимено насеље у општини Будва. Хусић наводи да је вероватно реч о селу Мартиновићи које припада насељу Брајићи, међутим та претпоставка се може одбацити јер су Мартиновићи одувек били средишње село племена Брајићи који су имали статус села према овом дефтеру и 37 домова што не би било могуће да није обухватало и Мартиновиће.

    1.13. Махала Мажићи (7 домова): Истоимено данашње село у племену Маине које припада насељу Станишићи у општини Будва.

    1.14. Махала Кашљун (4 дома): Данашње село Кошљун у племену Маине које припада насељу Борети у општини Будва.

    1.15. Махала Десно (2 дома): Није познат положај ове махале.

2. Село Угни (17 домова): Данашње село Угњи у племену Конак (које је у ширем смислу део племена Цетиње) и истоимено насеље у општини Цетиње.

3. Село Брајићи (37 домова): Обухватало је племе Брајићи и истоимено данашње насеље у општини Будва.

4. Село Лопате (14 домова): Није познат положај овог села. Према старијим изворима се налазило између Побора и Брајића, али на том подручју поред Вишковића који су били махала Побора нема других напуштених села.

5. Село Побор - Обухватало је племе Побори и део планинског подручја племена Маине, односно насеље Побори и северни део територије данашњег насеља Марковићи у Маинама. Делило се на следеће махале:

    5.1. Махала Петровићи (8 домова): Није познат положај ове махале.

    5.2. Махала Истојићи (6 домова): Није познат положај ове махале. У старијим изворима се наводи као Остојићи што је сигурно тачнији назив.

    5.3. Махала Божиковићи (7 домова): Није познат положај ове махале.

    5.4. Махала Истаневићи (4 дома): Некадашње село Стањевићи у племену Побори које припада насељу Побори у општини Будва.

    5.5. Махала Мирачићи (10 домова): Није познат положај ове махале.

    5.6. Махала Гојсиловићи (7 домова): Није познат положај ове махале.

    5.7. Махала Вишковићи (14 домова): Некадашње село Вишковићи које је данас територијално подељено између племена Побори и Маине, односно између насеља Побори и Марковићи у општини Будва.

    5.8. Махала Истанковићи (7 домова): Није познат положај ове махале.

6. Село Цетиње - Обухватало је данашња насеља Бајице и Дубовик, као и насеље Цетиње сем села Јабука. Сва споменута насеља су у општини Цетиње. Делило се на следеће махале:

    6.1. Махала Боровина (24 домова): Највероватније је у питању село Доње Поље у племену Цетиње које припада насељу Цетиње у истоименој општини. Кроз Доње Село протиче Боровик, а изнад његовог извора се налази истоимено земљиште.

    6.2. Махала Истојошићи (21 дом): Није познат положај ове махале. Могуће је да се ради о селу Бајице и истоименом насељу у општини Цетиње с обзиром да ниједна друга махала није забележена на том подручју.

    6.3. Махала Ивановићи (18 домова): Западни део села Доњи Крај у племену Цетиње које припада насељу Цетиње у истоименој општини. Ивановићи су једно од братстава које и данас живи у Доњем Крају.

    6.4. Махала Хумићи (24 домова): Данашње село Хумци у племену Цетиње које припада насељу Цетиње у истоименој општини.

7. Село Билоши (38 домова): Данашње село Бјелоши у племену Конак (које је у ширем смислу део племена Цетиње) и насеље у општини Цетиње.

8. Село Негуш - Обухватало је подручје племена Његуши. Делило се на следеће махале:

    8.1. Махала Радичевићи (34 домова): Данашње село Вељи Крај у племену Његушима које припада насељу Ераковићи у општини Цетиње. Хусић погрешно наводи да је највероватније у питању насеље "Јаићевићи". Насеље о коме он говори се званично, као и у народу, зове Раичевићи по истоименој групи братстава, а ту грешку је преузео са топографске карте 1:25.000 из 1979. године где је то насеље наведено као "Јаићевићи".  Да је махала Радичевићи данашње село Вељи Крај потврђује и податак да су Радичевићи били највеће братство из тог села.

    8.2. Махала Миочинићи (19 домова): Није познат положај ове махале.

    8.3. Махала Лихомилићи (15 домова): Није познат положај ове махале.

    8.4. Махала Поље (26 домова): Није познат положај ове махале. Могуће је да је у питању село Врх Поља у племену Његуши тј. насеље Његуши (како се званично зове из непознатог разлога) у општини Цетиње.

    8.5. Махала Врба (13 домова): Истоимено данашње село у племену Његуши и насеље у општини Цетиње.

    8.6. Махала Велики Залаз (32 дома): Данашње село Велики Залази у племену Његуши и истоимено насеље у општини Котор.

    8.7. Махала Мали Залаз (8 домова): Данашње село Мали Залази у племену Његуши и истоимено насеље у општини Котор.

    8.9. Махала Занев Дол (14 домова): Данашње село Жањев До у племену Његуши и истоимено насеље у општини Цетиње.

    8.10. Махала Мираћ (20 домова): Данашње село Мирац у племену Његуши и истоимено насеље у општини Котор.

9. Село Косијер - Обухватало је у великој мери другачије границе у односу на касније границе племена Косијери. Делио се на следеће махале:

    9.1. Махала Радиловићи (35 домова): Данашње село Косијери у племену Косијери и истоимено насеље у општини Цетиње.

    9.2. Махала Николићи (35 домова): Данашње село Микулићи у племену Бјелице и истоимено насеље у општини Цетиње. У дефтеру из 1521. се спомиње махала Микулићи у селу Косијер, тако да је пописивач по свој прилици погрешно забележио назив овог села.

10. Село Томићи (13 домова): Истоимено данашње село у племену Бјелице и насеље у општини Цетиње.

11. Село Теклићи - Обухватало је племе Ћеклићи у чијем је саставу било и село Јабука које је касније припало племену Цетиње. Делило се на следеће махале:

    11.1. Махала Језер (10 домова): Истоимено данашње село племену Ћеклићи и насеље у општини Цетиње.

    11.2. Махала Драгомил (4 дома): Данашње село Драгоми До племену Ћеклићи и истоимено насеље у општини Цетиње.

    11.3. Махала Убер (4 дома): Данашње село Уба племену Ћеклићи и истоимено насеље у општини Цетиње.

    11.4. Махала Вучедол (5 домова): Данашње село Вучи До племену Ћеклићи и истоимено насеље у општини Цетиње.

    11.5. Махала Црни Врх (3 дома): Некадашње истоимено село чија је територија подељена између села Крајњи До у племену Ћеклићи и Дуги До у Његушима, односно истоимених насеља која припадају општини Цетиње. Црновршани су касније прешли на ислам и узели презиме Мемовић, а након што су протерани током Истраге Потурица населили су се код Берана где су основали ново село Црни Врх. Одакле су их после Васојевићи протерали у Бјелопољску област где се презивају Црновршанин.

    11.6. Махала Кућишта (7 домова): Истоимено данашње село у племену Ћеклићи и насеље у општини Цетиње.

    11.7. Махала Војковићи (3 дома): Истоимено данашње село у племену Ћеклићи и насеље у општини Цетиње.

    11.8. Махала Јабука Дол (5 домова): Данашње село Јабука у племену Цетиње које припада насељу Цетиње у истоименој општини, док део територије овог села данас припада селу Петров До у Ћеклићима, односно истоименом насељу у општини Цетиње.

    11.9. Махала Крани До (2 дома): Данашње село Крањи До племену Ћеклићи и истоимено насеље у општини Цетиње.

    11.10. Махала Ивковићи (6 домова): Није познат положај ове махале.

    11.11. Махала Миловићи (7 домова): Није познат положај ове махале.

    11.12. Махала Петров Дол (5 домова): Данашње село Петров До племену Ћеклићи и истоимено насеље у општини Цетиње.

    11.13. Махала Ђуровићи (4 дома): Није познат положај ове махале.

12. Село Кчево, друго име Озринићи (32 дома): Обухватало је подручје племена Озринићи без села Загреда и дела села Бијеле Пољане. То што се остала данашња села у Озринићима не наводе као издвојене махале указује на то да су Чевљани у њима у то време можда боравили искључиво лети.

13. Село Белићи - Обухватало је подручје племена Бјелице без данашњих насеља Томићи и Микулићи и делило се на следеће махале:

    13.1. Махала Љеш Иступ (13 домова): Данашње село Љешев Ступ у племену Бјелице и истоимено насеље у општини Цетиње. Ова махала је вероватно обухватала и данашње насеље Малошин До у истом племену.

    13.2. Махала Предиш (31 дом): Истоимено данашње село у племену Бјелице и насеље у општини Цетиње. С обзиром на број кућа, ова махала је по свој прилици обухватала и данашња насеља Диде и Ублице у истом племену.

    13.3. Махала Ресна (19 домова): Истоимено данашње село у племену Бјелице и насеље у општини Цетиње.

14. Село Цуца - Обухватало је подручје племена Цуце без данашњих насеља Извори, Подбуковица, Рокочи, Трешњево и Кобиљи До која су припадала Риђанима. Делило се на следеће махале:

    14.1. Махала Калођурђо (40 домова): Није познат положај ове махале.

    14.2. Махала Војнолићи (8 домова): Вероватно је у питању данашње село Башино Село у Озринићима које припада насељу Ожеговице у општини Цетиње. Томе иде у прилог чињеница да се ова махала у ранијим изворима наводи под именом Војновићи (што је сигурно тачнији назив), а Радуловићи чија је матица у Башином Селу имају предање да потичу од Војиновића. Хусић понавља грешку других аутора и наводи да је у питању данашње село Војинићи које припада насељу Чево, па чак тако и преводи ову махалу, али је срећом ипак навео оригинални превод у напомени. То је међутим немогуће јер се ради о једном од пар средишњих чевских села које је одувек било део племена Чево које ће касније понети назив по Озринићима.

    14.3. Махала Аладин (64 дома): Није познат положај ове махале. Истоимено братство живи у Очинићима код Цетиња, тако да вероватно потичу из Цуца.

15. Село Очинићи (17 домова) - Истоимено село у племену Конак (које је у ширем смислу део племена Цетиње) и насеље у општини Цетиње.

16. Село Заграч (запуштено и пусто): Обухватало је подручје Горњег Загарача у племену Загарач које чине насеља Ђуричковићи, Миогост и Мустеровићи у општини Даниловград.

Нахија Ријека

Нахија Ријека је обухватала највећи део потоње Ријечке нахије. Поред племена Косијера који су припадали нахији Цетиње, још само шире подручје Врањине, које је касније било у саставу Ријечке нахије, није припадало нахији Ријека. За село Ђиновићи, које је касније било у саставу Косијера, и село Ђалци које ће припасти Цеклину, нема података којој су нахији припадала. Тачан положај појединих села у Ријечкој нахији која више не постоје, као што су Јекса, Одрин и Сељани, наводи Андрија Јовићевић у свом раду о овој нахији. Јовићевић је међутим погрешно закључио да је Горње Добро данашње село Цеклин, а да је Доње Добро данашње село Добрско Село, иако се Горње и Доње Добро спомињу паралелно са Цетлином (данашњи Цеклин) у три дефтера из XVI века. Ово је најбољи пример колико су подаци из турских дефтера значајни за утврђивање не само порекла становништва, већ и положаја одређених насеља, јер чак и Јовићевићу који потиче из Ријечке нахије одређени подаци нису били познати. Занимљиво је да се село Ријека (данашња Ријека Црнојевића), по коме носи назив ова нахија, уопште не наводи на списку села за шта не постоји логично објашњење. Да је село постојало потврђује и то што се међу манастирима спомиње и манастир у селу Ријека.

1. Село Зачир (29 домова): Истоимено данашње село у племену Љуботињ и насеље у општини Цетиње.

2. Село Дубово (14 домова): Истоимено данашње село у племену Љуботињ и насеље у општини Цетиње. Јовићевић ово село наводи као Дубова.

3. Село Вигњевићи (28 домова): Истоимено данашње село у племену Љуботињ и насеље у општини Цетиње.

4. Село Исмоковићи (14 домова): Данашње село Смоковци у племену Љуботињ и истоимено насеље у општини Цетиње.

5. Село Драгосалићи (21 домова): Највероватније је у питању данашње село Шабани у племену Љуботињ које припада насељу Дубово у општини Цетиње, а према народној подели се рачуна као део подручја села Мужовићи. Старо презиме Шабана је Драгослављевић, а Шабанима су према Јовићевићу тако прозвани јер је један од њих убио Шабан-бега. У овом селу су пописани Беран Радомана и Вуксан Радомана и највероватније се ради о синовима родоначелника Радомана из Мужовића, тако да је село Драгосалић вероватно обухватало и то село. Хусић не наводи положај овог села.

6. Село Богуте, друго име Љуботин (32 дома): Данашње село Богути у племену Љуботињ и истоимено насеље у општини Цетиње. Село Богути је обухватало и данашња села Пачарађе и Прекорница, односно истоимена насеља, као село Подосмин које припада насељу Смоковци. Сва споменута насеља су у општини Цетиње.

7. Село Мраћељ (9 домова): Данашње село Мрацељи у племену Цеклин које припада насељу Ријека Црнојевића у општини Цетиње.

8. Село Гуша (5 домова): Некадашње село Гуши у племену Љуботињ које припада насељу Доње Село у општини Цетиње. Налазило се северно од села Чуковићи које припада истом насељу.

9. Село Јекса (8 домова): Истоимено напуштено село у племену Љуботињ које припада насељу Доње Село у општини Цетиње. Налази се источно од села Чуковићи које припада истом насељу, а од некадашњег села је остала једино црква. Ово село је 1570. вероватно обухватало и територију села Дујева у племену Цеклин и истоименог насеља у општини Цетиње. Хусић погрешно наводи да је највероватније у питању данашњи локалитет Баса, насупрот Ријечана.

10. Село Ријечани (8 домова): Истоимено данашње село у племену Цеклин и насеље у општини Цетиње.

11. Село Сељани (9 домова): Напуштено село које се налази између данашњих села Заштек, Њиве и Посељани у племену Љуботињ која припадају насељу Доње Село у општини Цетиње. Село Сељани је обухватало подручје споменута три данашња села. Хусић не наводи положај Сељана.

12. Село Грљајани, друго име Шишовићи (32 дома): Данашње село Грађани у истоименом племену и насеље у општини Цетиње. Племе се раније звало Шишовићи по истоименом селу због чега писар наводи и тај назив. Селу Грљајани су припадале и следеће две издвојене махале:

    12.1. Махала Шишовићи (8 домова): Истоимно село у Грађанима које припада насељу Гађи у општини Цетиње.

    12.2. Махала Гађи (5 домова): Истоимено данашње село у Грађанима и насеље у општини Цетиње.

13. Село Горне Добро (42 дома): Данашње село Добрско Село у племену Добрско Село и истоимено насеље у општини Цетиње.

14. Село Долне Добро (12 домова): С обзиром да су сва данашња насеља у околини Добрског Села такође имала статус села према овом дефтеру, село Доње Добро мора бити неко од мањих села која припадају већим насељима. Долне Добро би могло бити данашње село Плијевор које припада насељу Добрско Село у општини Цетиње.

15. Село Цетлин (25 домова): Данашње село Цеклин у истоименом племену, односно насеље Горњи Цеклин у општини Цетиње чији званични назив беспотребно ствара забуну јер се село Цеклин дели на Горњи и Доњи Крај.

16. Село Боково (19 домова): Истоимено данашње село у племену Цеклин и насеље у општини Цетиње.

17. Село Ицветовићи (10 домова): Није познат положај овог села.

18. Село Улићи (26 домова): Истоимено данашње село у племену Цеклин и насеље у општини Цетиње.

19. Село Чуковићи (8 домова): Данашње село Чуковићи у племену Љуботињ које је део насеља Доње Село у општини Цетиње.

20. Село Горна Белеша (19 домова): Данас постоји село Пелеши у племену Цеклин, као и суседно село Чешљари у истом племену у коме се налази извор Пелешка Локва. Истоимена насеља припадају општини Цетиње. Како се оба села налазе на сличној надморској висини, тешко је рећи које је је од њих пописано као Горна Белеша, а које као Долна Белеша.

21. Село Долна Белеша (19 домова): Видети претходно објашњење.

22. Село Арбанас - Истоимено село у племену Цеклин које припада насељу Јанковићи у општини Цетиње. Међутим, према овом дефтеру се село Арбанаси делило на следеће махале од којих се једна сигурно односи на данашње село Арбанаси:

    22.1. Махала Истор (6 домова): Није познат положај ове махале. Хусић наводи да је вероватно у питању село Шинђон у племену Цеклин и истоимено насеље у општини Цетиње, међутим не наводи било какве аргументе за такво мишљење.

    22.2. Махала Ломирапа (5 домова): Није познат положај ове махале. Врло је могуће да има везе са Ломпарима из Бокова, међутим ово село је засебно пописано. Јовићевић наводи да је Радивоје, предак Борозана и Ломпара из Бокова, најпре живео у Буковику у Црмници, затим 30 година у Стругарима у племену Цеклин, да би се коначно преселио у Боково. Буковик је изван граница нахије Ријека, тако да постоји могућност, али не пуно вероватна, да је махала Ломирапа данашње село Стругари у племену Цеклин које припада насељу Горњи Цеклин у Подгорици.

    22.3. Махала Паз (11 домова): Није познат положај ове махале.

    22.4. Махала Лумовићи (15 домова): Данашње село Љумовићи у племену Цеклин које припада насељу Јанковићи у општини Цетиње. Хусић из неког разлога није успео да утврди положај овог насеља иако је приказано на топографској карти 1:25.000.

    22.5. Махала Петровић (7 домова): Данашње село Петровићи у племену Цеклин које припада насељу Очевићи у општини Цетиње.

    22.6. Махала Дупљач (7 домова): Није познат положај ове махале.

23. Село Одрин (10 домова): Некадашње истоимено село у подножју Одринске горе која се налази на територији данашњег насеља Додоши у општини Цетиње. Одринска гора се данас зове Андријска гора.

24. Село Превлака (9 домова): Истоимено данашње село у племену Цеклин и насеље у општини Цетиње.

25. Село Додоши (11 домова): Данашње истоимено село у племену Цеклин и насеље у општини Цетиње.

26. Село Друшићи (11 домова): Данашње истоимено село у племену Цеклин и истоимено насеље у општини Цетиње.

27. Село Пипер (15 домова): Данашње село Пипери у племену Добрско Село које припада насељу Добрска Жупа у општини Цетиње.

28. Село Ирваљаш (13 домова): Данашње село Рваши у племену Цеклин и истоимено насеље у општини Цетиње.

29. Село Пољичани (21 дом): Највероватније је у питању село Обзовица у племену Љуботињ и истоимено насеље у општини Цетиње. Ово се село се у дефтеру из 1521. године наводи као Брајићи Пољичани. Племе Брајићи и истоимено насеље се налази јужно од Обзовице са којом се граничи.

30. Село Загора (14 домова): Данашње село у племену Цеклин и истоимено насеље у општини Цетиње. Селу Загора је припадала и следећа издвојена махала:

    30.1. Махала Калах (5 домова): Није познат положај ове махале. Хусић сматра да је писар изоставио тачкасте знакове и да је исправно Калаџ или Калач, на основу чега наводи да се можда ради о "локалитету ", а заправо брду, Калачка главица јужно од села Буроњи. То међутим није могуће јер се то брдо налази изван граница тадашње нахије Ријека.

Нахија Церница

Ово је једина нахија која је обухватала иста насеља као и потоња Црмничка нахија. Територијално је нахија Церница пак била нешто већа јер јој је припадао и манастир Пречиста Ком иако је географски гравитирао тадашњој нахији Ријека. Највише података о насељима у овој нахији се може пронаћи у раду Јована Вукмановића о Црмници.

1. Село Каруч (40 домова): Данашње село Каручи у племену Лимљани које припада насељу Лимљани у општини Бар.

2. Село Дупили (61 дом): Данашње село Дупило у племену Дупило и истоимено насеље у општини Бар. Ово селo је према дефтеру обухватало и следеће издвојене махале:

    2.1. Махала Буковик (22 дома): Данашње истоимено село у племену Глухи До и насеље у општини Бар.

    2.2. Махала Хрељићи (12 домова): Данашње село Рељићи у племену Глухи До које припада насељу Глухи До у општини Бар. Хусић наводи и другу могућност по којој би у питању био засеок Реља на обали Скадарског језера, међутим то није могуће јер је то подручје села Комарно које је засебно пописано на овом дефтеру.

    2.3. Мезра Живодер, у поседу становника Хрељића: Напуштено село Живодери које се налази изнад данашњег села Рељићи у племену Глухи До. Носи назив по братству Живодер које је ту живело и иселило се најкасније почетком XVI века. Хусић није успео да утврди тачан положај ове мезре.

3. Мезра Глухи Дол, припада селу Дупило: Данашње село Глухи До у племену Глухи До и истоимено насеље у општини Бар. Недоследношћу пописивача, ова мезра је наведена под засебним редним бројем, а не под редним бројем 2 као што је то случај са мезром Живодер, иако је такође припадала племену Дупило.

4. Село Сотонићи (50 домова): Данашње истоимено село у племену Сотонићи и насеље у општини Бар.

5. Село Орахово (5 домова): Данашње истоимено село у племену Орахово (које је део ширег племена Подгор) и насеље у општини Бар. Ово селo је према дефтеру обухватало и следеће издвојене махале:

    5.1. Махала Пољан (4 дома): Није познат положај ове махале.

    5.2. Махала Миковићи (6 домова): Данашње истоимено село у племену Орахово које припада насељу Дупило у општини Бар, насупрот народној подели према којој се везује за суседно село Орахово.

    5.3. Махала Баскаћи (5 домова): Данашње село Бастаћи које се зове још и На Врх Поља (према Јовану Ердељановићу) или Лаковића брегови (према Јовану Вукмановићу). Назив Бастаћи користи Павле Радусиновић. Налази се у племену Орахово, односно на територији насеља Браћени у општини Бар. Село је назив добило по братству Бастаћи које је пореклом из Пипера, а већином су се иселили у Ријеку Црнојевића. Остали су једино Лаковићи који су њихов огранак.

    5.4. Махала Братин (9 домова): Данашње село Браћени у племену Орахово и истоимено насеље у општини Бар.

    5.5. Махала Селекуће (8 домова): Није познат положај ове махале. У претходним изворима се спомиње као Селеве Куће.

    5.6. Махала Крушевић (8 домова): Данашње село Крушевица у племену Орахово и истоимено насеље у општини Бар.

6. Село Брчел (40 домова): Обухватало је данашња села Горњи и Доњи Брчели у племену Брчели, односно истоимена насеља у општини Бар.

7. Село Трново (17 домова): Данашње истоимено село у племену Дупило и насеље у општини Бар. Ово селo је према дефтеру обухватало и следеће издвојене махале:

    7.1. Махала Брљан (7 домова): Некадашње село, а данас земљиште, у племену Дупило које се налази на територији насеља Комарно у општини Бар.

    7.2. Махала Комарна (15 домова): Данашње село Комарно у племену Дупило и истоимено насеље у општини Бар.

8. Село Оботочићи (60 домова): Данашње село Овточићи у племену Подгор и истоимено насеље у општини Бар. Под називом Опточић се наводи у изворима који су претходили овом дефтеру. Обухватало је и суседно село Утрг у племену Подгор, односно истоимено насеље у општини Бар које се до пописа из 2003. године званично звало Утрк из непознатих разлога.

9. Село Томићи (18 домова): Данашње истоимено село у племену Брчели и истоимено насеље у општини Бар.

10. Село Лимјан (47 домова): Данашња села Доњи Крај и Средина Села у племену Лимљани која припадају насељу Лимљани у општини Бар.

11. Село Бољевићи (34 домова): Данашње истоимено село у племену Бољевићи и истоимено насеље у општини Бар.

12. Село Забес (5 домова): Данашње истоимено село у племену Бољевићи које припада насељу Бољевићи у општини Бар.

13. Село Године (27 домова): Данашње село Годиње у племену Бољевићи и истоимено насеље у општини Бар.

14. Манастир Пречиста Ком, припада Церници

15. Манастир Свете Госпође у селу Цетиње

16. Манастир у селу Ријека

17. Манастир Свети Никола другим именом Врањина

Нахија Паштровић

Ова нахија је обухватала исто подручје као и племе Паштровићи. За разлику од осталих нахија, пописивач за ову нахију даје увод у коме наводи да нахија формално припада Османском царству, али да становништво уз подршку града Котора који припада Венецији не признаје турску власт и одбија да плази порез. Због тога је санџакбег Дукађина Касим-бег одредио порез д 30.000 акчи за целу нахију, тако да пописивач није обилазио села, већ само наводи њихова имена. Хусић за ову нахију није у фусноти наводио оригиналне називе, нити је покушао да утврди њихов положај. Већина села је у потпуности непозната под називима којима се спомињу у дефтеру.

1. Село Бечићи: Данашње истоимено село у племену Паштровићи и насеље у општини Будва.

2. Село Чукљан: Данашње село Чучуке у племену Паштровићи и истоимено насеље у општини Будва.

3. Село Љутевићи/Лутовићи: Није познат пололожај овог села.

4. Село Било село: Није познат пололожај овог села.

5. Село Подбабац: Данашње истоимено село у племену Паштровићи и насеље у општини Будва.

6. Село Демировићи: Није познат пололожај овог села.

7. Село Трешњево/Чрешњево: Није познат пололожај овог села.

8. Село Покоровићи: Није познат пололожај овог села.

9. Село Режевићи: Највероватније је обухватало подручја села Катун Режевића, Крстац и Ријека Режевића у Паштровићима, односно истоимена насеља у општини Будва.

10. Село Грађенићи/Граченићи: Није познат пололожај овог села.

11. Село Порадовићи: Није познат пололожај овог села.

12. Село Савунко(во): Није познат пололожај овог села.

13. Село Клек: Није познат пололожај овог села.

14. Село Палог: Није познат пололожај овог села.

15. Село Бусељ: Није познат пололожај овог села.

16. Село Бањци/Бањица: Није познат пололожај овог села.

17. Село Подкосто(?): Није познат пололожај овог села.

18. Село Била Мочва: Није познат пололожај овог села.

19. Село Сусан: Није познат положај овог села.

20. Манастир Реметић: Није познато који је манастир са подручја Паштровића раније носио овај назив.

21. Село Дробнићи: Данашње истоимено село у племену Паштровићи и насеље у општини Будва.

22. Село Перас са махалама: Није познат пололожај овог села. Једино село које има сличан назив је Перазића До које припада насељу Катун Режевићи.

На крају списка пописивач је забележио да "поред свих ових села, имају још три нахије, чија имена села нису позната". Вероватно је у питању грешка, те се мисли на три села, а не на три нахије.

Нахија Грбљан са Доњи Грбљан

Није до краја разјашњено да ли се ради о две нахије које је пописивач приказао заједно јер чине једну географску и племенску целину, или је пак нахија Доњи Грбљан била нека врста аутономне области у саставу нахије Грбљан како би се могло закључити на основу назива ове две нахије. Тек, редни бројеви села у нахији Доњи Грбљан се надовезују на претходни списак села у нахији Грбљан. "Нахија Грбљан са Доњи Грбљан" је обухватала подручје племена Грбаљ сем села Љешевићи које је разграничењем са Венецијом остало изван граница Грбља и Црне Горе, на шта се и пописивач жали говорећи о граници са Венецијом. Села Дуб и Сутвара која и географски и према народној подели припадају Горњем Грбљу су према овом дефтеру међутим део нахије Доњи Грбљан. Грбаљ је у односу на све остале нахије издвајао по томе што је имао повлашћен статус царског хаса, а издвајао се и по томе што су се села делила на по два џемата: филурџијски (влашки) и тузџијски (соларски). Пореске обавезе су се разликовале за ова два типа џемата, па су тако филурџије плаћале по један дукат годишње, док су тузџије биле у обавези да раде у соланама.

- Нахија Грбљан:

1. Село Належићи: Данашње село Наљежићи у племену Грбаљ и истоимено насеље у општини Котор. Обухватало је следећа два џемата:

    1.1. Џемат филуриџија (25 домова)

    1.2. Џемат тузџија (18 домова)

2. Село Пелинова: Данашње село Пелиново у племену Грбаљ и истоимено насеље у општини Котор. Обухватало је следећа два џемата:

    2.1. Џемат филуриџија (7 домова)

    2.2. Џемат тузџија (19 домова)

3. Село Шишићи: Данашње истоимено село у племену Грбаљ и истоимено насеље у општини Котор. Обухватало је следећа два џемата:

    3.1. Џемат филуриџија (10 домова)

    3.2. Џемат тузџија (18 домова)

4. Село Прерад: Данашње село Пријеради у племену Грбаљ и истоимено насеље у општини Котор. Обухватало је следећа два џемата:

    4.1. Џемат филуриџија (20 домова)

    4.2. Џемат тузџија (16 домова)

5. Село Братешићи: Данашње истоимено село у племену Грбаљ и истоимено насеље у општини Котор. Обухватало је следећа два џемата:

    5.1. Џемат филуриџија (13 домова)

    5.2. Џемат тузџија (9 домова)

6. Село Богосав: Обухватало је подручје села Горовићи у Грбљу и истоименог насеља у општини Котор. То се може закључити на основу тога што се ово село наводи након Братешића, а пре Ластве, између којих се налазе данашњи Горовићи. Додатну потврду представља и то што је су Горовићи једино данашње село које није пописано у Горњем Грбљу на овом дефтеру под тим или сличним именом. Код Болице се касније спомиње село Богослалићи. Хусић наводи да је вероватно у питању село Бигова, али то није могуће јер се Бигова налази у Доњем Грбљу, а овде је реч о селу у Горњем Грбљу. Обухватало је следећа два џемата:

    6.1. Џемат филуриџија (12 домова)

    6.2. Џемат тузџија (16 домова)

7. Село Ластва: Данашње село Ластва Грбљаска у племену Грбаљ и истоимено насеље у општини Котор. Хусић спомиње нетачан податак да се западно од Ластве Грбљаске налази село Ластва. Обухватало је следећа два џемата:

    7.1. Џемат филуриџија (13 домова)

    7.2. Џемат тузџија (9 домова)

8. Село Исгиниште: Данашње село Свињишта у племену Грбаљ које припада насељу Пријевор у општини Котор. Обухватало је следећи џемат:

    8.1. Џемат филуриџија (10 домова)

9. Село Превор: Данашње село Пријевор у племену Грбаљ и истоимено насеље у општини Будва. Обухватало је следећа два џемата:

    9.1. Џемат филуриџија (5 домова)

    9.2. Џемат тузџија (3 дома)

- Нахија Доњи Грбљан:

10. Село Бјелаш: Није познат положај овог села. Обухватало је следећа два џемата:

    10.1. Џемат филуриџија (8 домова)

    10.2. Џемат тузџија (2 дома)

11. Село Иврановићи: Данашње село Врановићи у племену Грбаљ и истоимено насеље у општини Котор. Обухватало је следећа два џемата:

    11.1. Џемат филуриџија (9 домова)

    11.2. Џемат тузџија (7 домова)

12. Село Миоковићи: Није познат положај овог села. Обухватало је следећа два џемата:

    12.1. Џемат филуриџија (9 домова)

    12.2. Џемат тузџија (7 домова)

13. Село Грбил: Није познат положај овог села. Хусић сматра да се ово село заправо звало Грбаљ за шта не наводи било какве аргументе. Спомиње и локалитет Грбаљ источно од села Укропци за који није познато да постоји. Село Грбил је обухватало следећа два џемата:

    13.1. Џемат филуриџија (3 дома)

    13.2. Џемат тузџија (6 домова)

14. Село Укропич: Данашње село Укропци у племену Грбаљ и истоимено насеље у општини Котор. Обухватало је следећа два џемата:

    14.1. Џемат филуриџија (6 домова)

    14.2. Џемат тузџија (11 домова)

15. Село Главатичићи: Данашње истоимено село у племену Грбаљ и насеље у општини Котор. Обухватало је следећа два џемата:

    15.1. Џемат филуриџија (13 домова)

    15.2. Џемат тузџија (15 домова)

16. Село Кошорани/Кушорани: Није познат положај овог села. Обухватало је следећа два џемата:

    16.1. Џемат филуриџија (6 домова)

    16.2. Џемат тузџија (18 домова)

17. Село Ковач са махалом Билошевине: Данашња села Ковачи и Бјелошевићи у племену Грбаљ која припадају насељу Ковачи у општини Котор. Обухватало је следећа два џемата:

    17.1. Џемат филуриџија (5 домова)

    17.2. Џемат тузџија (19 домова)

18. Село Иклават: Данашње село Главати у племену Грбаљ и истоимено насеље у општини Котор. Обухватало је следећа два џемата:

    18.1. Џемат филуриџија (7 домова)

    18.2. Џемат тузџија (6 домова)

19. Село Шутићи: Није познат положај овог села. Обухватало је следећа два џемата:

    19.1. Џемат филуриџија (7 домова)

    19.2. Џемат тузџија (7 домова)

20. Село Вишнево: Данашње село Вишњево у племену Грбаљ и истоимено насеље у општини Котор које је између 1991. и 2003. из непознатих разлога преименовано у Вишњева. Обухватало је следећа два џемата:

    20.1. Џемат филуриџија (10 домова)

    20.2. Џемат тузџија (7 домова)

21. Село Кримовиће: Данашње село Кримовица у племену Грбаљ и истоимено насеље у општини Котор. Обухватало је следећа два џемата:

    21.1. Џемат филуриџија (7 домова)

    21.2. Џемат тузџија (9 домова)

22. Село Нух-ход са селом Турија: Данашња села Неоди и Турија у племену Грбаљ која припадају насељу Кримовице у општини Котор.

    22.1. Џемат филуриџија (11 домова)

    22.2. Џемат тузџија (16 домова)

23. Село Пуховићи: На основу назива махала издвојених махала може се закључити да је у питању данашње село Загора и истоимено насеље у општини Котор. Обухватало је следећа два џемата:

    23.1. Џемат филуриџија (7 домова)

    23.2. Џемат тузџија (9 домова)

    23.3. Махала Сутивар: У Загори се налази брдо Сутулија, тако да се ова махала вероватно налазила у подножју тог брда. Хусић погрешно наводи да је у питању данашње село Сутвара иако се под редним бројем 25 наводи као самостално село. Махала Сутивар је обухватала следећа два џемата:

        23.3.1. Џемат филуриџија (5 домова)

       23.3.2. Џемат тузџија (6 домова)

    23.4. Махала Гостовићи: Данашње истоимено село у племену Грбаљ које припада насељу Загора општини Котор. Обухватало је следећа два џемата:

        23.4.1. Џемат филуриџија (3 домова)

        23.4.2. Џемат тузџија (7 домова)

24. Село Дуб: Данашње истоимено село у племену Грбаљ и насеље у општини Котор. Обухватало је следећа два џемата:

    24.1. Џемат филуриџија (16 домова)

    24.2. Џемат тузџија (26 домова)

25. Село Сутвара: Данашње истоимено село у племену Грбаљ и насеље у општини Котор. Обухватало је следећа два џемата:

    25.1. Џемат филуриџија (8 домова)

    25.2. Џемат тузџија (14 домова)

Картографски приказ нахија и села

На следеће две карте је приказана територијална подела вилајета Црна Гора на нахије и села према дефтеру из 1570. године.

[caption id="attachment_72285" align="aligncenter" width="600"] Територијална подела вилајета на нахије 1570. године[/caption]

[caption id="attachment_72286" align="aligncenter" width="600"] Територијална подела вилајета на села 1570. године[/caption]

Литература

• Aladin Husić, Crna Gora u defteru Dukađinskog sandžaka iz 1570. godine, Posebna izdanja LI, Državni arhiv Crne Gore / Univerzitet u Sarajevu - Orijentalni institut, Cetinje / Sarajevo, 2017.
• Андрија Лубурић, Дробњаци - племе у Херцеговини, Београд, 1930.
• Андрија Јовићевић, Зета и Љешкопоље, Насеља и порекло становништва (књига 23), Српски етнографски зборник (књига 38), Српска Краљевска Академија, Београд, 1926.
• Андрија Јовићевић, Ријечка Нахија, Београд, Насеља српских земаља (књига 7), Српски етнографски зборник (књига 15), Српска Краљевска Академија, 1911.
• Бранислав Ђурђев, Постанак и развитак брдских, црногорских и херцеговачких племена, Посебни радови (књига 4), Црногорска академија наука и умјетности, Титоград, 1984.
• Звонимир М. Мијушковић, Племе Пјешивци - крајина Старе Црне Горе, Београд, 1984.
• Илија Ј. Пеличић, Записи о Зети, Сабор Зете, Голубовци / Београд
• Јован Вукмановић, Паштровићи, Цетиње, 1960.
• Јован Вукмановић, Црмница - антропогеографска и етнолошка истраживања, Посебна издања (књига DLXXXIII), Одељење дрштвених наука - одбор за филозофију и друштвену теорију (књига 1), Српска академија наука и уметности, Београд, 1988.
• Јован Ердељановић, Стара Црна Гора, Насеља и порекло становништва (књига 24), Српски етнографски зборник (књига 39), Српска Краљевска Академија, Београд, 1926.
• Митар Пешикан, Зетско-хумска-рашка имена на почетку турског доба, Ономатолошки прикази, књ. III, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд,
• Павле Радусиновић, Насеља Старе Црне Горе - општи дио, Посебна издања (књига DLXII), Одељење друштвених наука (књига 92), Српска академија наука и уметности / Народна књига, Београд, 1985.
• Павле Радусиновић, Насеља Старе Црне Горе - посебни дио, Посебна издања (књига DLXII), Одељење друштвених наука (књига 92), Српска академија наука и уметности / Народна књига, Београд, 1985.
• Павле Радусиновић, Становништво и насеља Зетске равнице од најстаријег до новијег доба (књига прва), НИП "Универзизетска ријеч" / Историјски институт СР Црне Горе, Београд, 1991.
• Павле Радусиновић, Становништво и насеља Зетске равнице од најстаријег до новијег доба (књига друга), НИП "Универзизетска ријеч" / Историјски институт СР Црне Горе, Београд, 1991.

The post Насеља у вилајету Црна Гора 1570. године appeared first on Порекло.

ПИШЕ: Александра Глишић (Глас Српске, 12.10.2019.)

Прапоријекло Срба одувијек је било предмет различитих интерпретација. Званична историја каже да су Срби стигли на Балкан у словенским сеобама у 6. и 7. вијеку. Псеудоисторичари ово одбацују као лажну конструкцију “бечко-берлинске” школе и наводе да су Срби на овим просторима од памтивијека. Рјешење ове дубоке подјеле коначно је на видику. Захваљујући генетичким истраживањима данас је постало извјесно да су се у Србима сјединили и словенски и старосједилачки гени.

Група ентузијаста окупљена око Друштва српских родословаца “Порекло” из Београда покренула је септембра 2012. јединствен подухват у овом дијелу Европе - Српски ДНК пројекат. За седам година рада, у сарадњи са научном заједницом, дошло се до открића древних предачких веза. Мозаик који се употпуњује са сваким новим тестираним већ даје потпуно јасну слику: Срби су стари европски народ, који у својој генетичкој структури има претежно учешће хаплогрупе I, која се дефинише као једина протоевропска хаплогрупа. По постотку учешћа ове хаплогрупе Србима су у Европи равни још једино Скандинавци.

Јовица Кртинић, један од оснивача Српског ДНК пројекта, прецизира да су код Срба нарочито присутне двије подгране хаплогрупе I - хаплогрупа I2а и хаплогрупа I1.

- Најучесталија код Срба је хаплогрупа I2а - подграна Y-3120, која је на целом српском штокавском простору присутна са изнад 30 одсто, а у појединим подручјима (Херцеговина) иде и до 50 одсто. За ову хаплогрупу дуго се веровало да је староседелачка, а није било мало оних који су је доводили у везу са Илирима. Међутим, показало се да су код Срба присутне веома младе подгране гране хаплогрупе I2 Y-3120 (старости од 1.850 до 2.300 година), које своје исходиште имају у епицентру словенског света - на тромеђи Пољске, Белорусије и Украјине. Захваљујући овом открићу, које значајан део Срба доводи у везу са осталим словенским народима, добили смо потврду да је сеобе Словена сасвим сигурно било - наводи Кртинић и додаје да се овај закључак додатно учвршћује чињеницом да је код Срба забиљежено и око 15 одсто хаплогрупе Р1а, која се сматра типично словенском.

Друга веома заступљена протоевропска грана је I1, које код Срба има близу 10 одсто.

- Присуство ове хаплогрупе код Срба може се објаснити оним што знамо из историје Балкана - провале Гота од 3. до 5. века нове ере, као и освајачки поход Нормана с краја 11. века оставили су несумњив траг. Нарочито је занимљиво присуство норманске подгране хаплогрупе I1 (подграна I1 P109), коју има близу четири одсто досад тестираних, а која се нарочито препознаје као обележје српског старохерцеговачког племена Дробњаци - наводи Кртинић.

Ова чињеница додатно је потврђена првим археогенетским подухватом који је Српски ДНК пројекат организовао у сарадњи са београдским Биолошким факултетом и Музејом Херцеговине из Требиња. На средњовековној некрополи стећака у месту Церница код Гацка истраживан је стећак на којем стоји натпис “Асе лежи кнез Никола Рашковић Дробњак”, а који се налази непосредно уз темеље цркве за коју се, према изворима, тврди да ју је подигла Јелена Лазаревић, кћи кнеза Лазара и жена херцеговачког владара Сандаља Хранића.

- Археолошки тим Музеја Херцеговине пронашао је испод стећка више скелета, а доцнијом антрополошком анализом утврђено је да се ради о скелетима најмање шест одраслих мушких особа, једног женског, једног трогодишњег детета, а нађени су и остаци новорођенчета. Колеге са Биолошког факултета недавно су успеле да добију и прве резултате генетичких анализа, којима је потврђено да је један од скелета носилац хаплогрупе I1, и то управо оне “норманске”, својствене племену Дробњаци. Међутим, оно што је све изненадило било је откриће Дробњацима несродне генетичке хаплогрупе N2 код два скелета - наводи Кртинић и додаје да ће у наредним мјесецима бити рађене додатне генетичке анализе ових скелета, који су старији од 500 година.

Иначе, поменута хаплогрупа N2 представља једну од тренутно већих недоумица - на који начин је доспјела на наше просторе. Она је својствена за старохерцеговачка племена Бањани и Пивљани, а могла је доћи у неком периоду са Далеког истока.

- Оно што је карактеристично за досад утврђене носиоце ове хаплогрупе код Срба јесте да им је заједнички предак живео пре 700-800 година, што може да упути на закључак да су потекли од појединца који се у том периоду појавио на нашим просторима - констатује Кртинић.

За генетичку слику Срба нарочито је важно значајно присуство хаплогрупе Е, коју има око 15 одсто досад тестираних Срба, а карактеристична је за велика српска племена Васојевиће, Куче и Бјелопавлиће.

- Носиоци хаплогрупе Е потомци су људи који су у овом делу Европе били хиљадама година и свакако представљају предсловенско становништво. Нарочито је занимљиво значајно присуство ове хаплогрупе код Срба са Косова и Метохије, код којих смо у недавном великом истраживању на више од 400 испитаника установили да је заступљена са око 23 одсто. Познато је да Албанци такође имају висок постотак ове хаплогрупе - око 30 одсто - и због тога је често својатају као “албанску”. Међутим, управо значајно присуство хаплогупе Е и код Срба и код Бугара, Грка, Црногораца, намеће закључак да је реч о хаплогрупи која се у дугом историјском процесу придруживала овом или оном балканском народу - наводи Кртинић и посебно истиче да је видљиво да се у случају српских и албанских носилаца ове хаплогрупе види огроман јаз, тј. да припадају подгранама које су одвојене прије више хиљада година.

Осим наведених хаплогрупа, код Срба су пронађене и различите друге хаплогрупе (G2а, Ј1, Ј2а, Ј2b, L, Р1б, Т, Q) које упућују на утицаје различитих миграција и освајачких похода. Међутим, упркос увријеженом мишљењу да је код Срба, због дугог периода под Турцима, значајно присуство генетике својствене овом народу, генетичка истраживања су показала да то није случај.

- Присуство генетичких хаплогрупа које се данас могу пронаћи у Анадолији код досад тестираних Срба практично не постоји - констатује Кртинић.

Породично поријекло занима и посланика у Народној скупштини Републике Српске Срђана Мазалицу.

- Још од основне школе ме занимала историја, али не само историја владара и ратова, већ и становништва и миграција. Могу ли постојати странице историје које ћемо сами исписати? Занимало ме и моје поријекло. Словени, Илири, Трачани, Келти... Гдје су били моји преци у свим тим периодима које смо учили у школи? Гдје су живјели моји преци прије него што су дошли у родно село мог оца и прије него што су се почели презивати Мазалица. Колико је слава Јовањдан присутна у мојој мушкој лози. Одговоре на сва та питања може дати генетичка генеалогија. И што је најважније, одговори су егзактни - каже Мазалица.

У добијању одговора, додаје, можете имати више или мање успјеха. Зависи од тога колико су ваши преци у средњем вијеку имали мушких потомака.

- Са великим родовима несловенског поријекла иде лако: N2 P189.2 Бањани-Пивљани, Ј2b М205 Кричи, I1 P109 Дробњаци, Ј1 PF7263 Влаховићи. Али кад сте словенског поријекла као ја и више од 50 одсто Срба, и славите честу славу као Јовањдан, или Ђурђевдан, или Никољдан, онда иде теже. Јер се етногенеза Словена десила релативно скоро (200. п.н.е. - 200. н.е.), словенске подгране хаплогрупа су младе, а за кратко вријеме имале су наглу демографску експанзију. Сви смо блиско међусобно патрилинеарно повезани и 2.000 година је недовољно да се на ипсилон хромозому десе крупне промјене, поготово ако су преци који су живјели након Христа имали хиљаде мушких потомака за неколико вијекова - указује Мазалица.

Он се тестирао како би што детаљније сазнао своје поријекло.

- Припадам подграни I2 PH908 којој припада 30 одсто Срба, а наш заједнички предак је живио прије само 1.800 година. Вјероватно се ради о племену Срба. Детаљнијим тестирањем сам открио да припадам дубљој подграни FT16449, као и Целоусов из Русије, Скупњевски из Пољске, Болсингер из Њемачке, Срби Тутњевић из Дервенте, Бакић из Градишке, Пејовић из Комана (Подгорица), али и Буњевци (Срби католици), Рукавине и Драгичевићи из Лике. Са Србином Гојковићем из Дарувара дијелим заједничког претка који је живио прије само 800-900 година - испричао је Мазалица.

Истраживање, каже, наставља даље, како би профилисао нови генетски род и реконструисао правце миграција својих предака, што је са словенским хаплогрупама углавном тешко.

Истраживањем породичног поријекла бави се и историчар др Бошко Бранковић.

- Моје интересовање било је усмјерено на провјеру вјеродостојности предања које је свештеник Петар Рађеновић забиљежио почетком 20. вијека о поријеклу Бранковића у селу Крња Јела код Босанског Петровца. Историјска наука не побија његово предање када је ријеч о миграционим кретањима, већ потврђује. Међутим, када је ријеч о самом презимену и његовом настанку, тј. да су Бранковићи крвно везани за Родиће из Дрвара, јер је један од браће Родић, Бранко, побјегао од Турака и промијенио презиме у Бранковић, на основу ДНК тестирања показало се као тачно - рекао је Бранковић.

Самим тим, каже, нема сумње да је Рађеновић забиљежио исправно предање, односно да се предање о настанку презимена Бранковић у Крњој Јели од 18. преко 19. и 20. вијека, па до данас, у 21. вијеку, изворно очувало.

[toggle title="Стара Херцеговина"]Српски ДНК пројекат организовао је са Биолошким факултетом у Београду велико истраживање Срба старе Херцеговине, којим је обухваћено близу 500 испитаника. Резултати су показали да код Херцеговаца доминирају словенске хаплогрупе I2 и Р1а, а уз њих је забиљежено још девет хаплогрупа. - Значај овог истраживања превазилази оквире регионалног. Резултати су показали да је највећи број Крајишника пореклом из Херцеговине, а сличан случај је са становништвом леве и десне обале Дрине, све до срца Шумадије - каже Јовица Кртинић и најављује да ће студија о генетичком поријеклу Срба старе Херцеговине бити објављена на прољеће 2020. године.[/toggle]

The post Преносимо: Најевропљани живе на Балкану и зову се Срби appeared first on Порекло.

Друштво српских родословаца „Порекло“ покренуло је иницијативу да се у Београду подигне Дом српских родословаца, а да се средства за његову изградњу прикупе на стари српски начин – прикупљањем добровољних прилога и формирањем задужбине.

За изградњу Дома од 300 квадратних метара корисне површине потребно је 256.400 евра, а први циљ је да се прикупи 30.000 евра, што је законски минимум оснивачког улога за задужбину "Порекло". Уверени смо да ћемо тај први циљ остварити у току наредне 2020. године, посебно имајући у виду одзив добротвора у првој недељи наше акције (прикупљено преко 1.700 евра).

Главни разлог због којег смо покренули иницијативу за изградњу Дома српских родословаца је што смо практично бескућници, тј. упркос бројним значајним подухватима које смо покренули до данас нисмо стекли адекватан кров на главом.

У будућем Дому српских родословаца, Задужбини „Порекло“ биће смештена највећа родословна библиотека и читаоница, одржаваће се трибине, радиће се свакодневно на обради и објављивању родословне грађе. Дом ће имати карактеристичне одлике српског градитељства моравског стила.

Сви који су заинтересовани да се прикључе подухвату изградње Дома српских родословаца, више информација могу пронаћи на сајту Задужбине Порекло: zaduzbina.poreklo.rs

Придружите нам се. Постаните задужбинар Дома српских родословаца, Задужбине "Порекло"!

[toggle title="Како се постаје задужбинар?"]Задужбинар Дома српских родословаца може постати свако ко се одучи на добровољни прилог, који може бити новчани или у непокретностима. У зависности од унетог прилога додељиваће се звања Великог задужбинара, Задужбинара, Великог добротвора, добротвора и утемељача. Приложници су сви остали.

Велики задужбинар – прилог преко 10.000 евра
Задужбинар – прилог од 5.000 до 10.000 евра
Велики добротвор – прилог од 2.500 до 5.000 евра
Добротвор – прилог од 1.000 до 2.500 евра
Утемељач – прилог од 500 до 1.000 евра
Приложник – сви прилози до 500 евра[/toggle]

Пишите нам на zaduzbina@poreklo.rs

The post Подижемо Дом српских родословаца, Задужбину „Порекло“. Придружите нам се, постаните задужбинар! appeared first on Порекло.

Члан Друштва српских родословаца "Порекло" Данило Станојевић представиће у уторак, 3. децембра 2019. своју најновију књигу Становништво Рујна према турским дефтерима 1476-1604. године. Представљање књиге ће бити одржано у Етнографском музеју у Београду (Студентски трг 13, Свечана сала на другом спрату) с почетком у 13 часова.

Данило (Млађен) Станојевић рођен је 26. децембра 1957. године у Збојштици (општина Ужице). Основну школу завршио у Љубањама, средњу саобраћајно техничку у Ужицу. Радни век (1978-2018) провео је у „Водопривредној организацији Ужице“, „ТП. „Градина“ – Ужице и ЈKП “Градска Топлана Ужице“. Живи са породицом у Збојштици. Више од три деценије бави се завичајном историографијом и резултате својих истраживања у Архиву Србије, Историјском Архиву Ужице и на терену објављује у стручним часописима Ужичком зборнику, Историјској баштини, Пожешком годишњаку, Златиборском летопису и Савиндану, часопису Милешевског клуба.

Поред најновије књиге (Становништво Рујна) досад је објавио следеће књиге:

Љубање и Збојштица (монографија) (2003),

Златиборци у војсци кнежевине Србије 1815 - 1878. (2008),

Становништво Златибора у XVIII и првој половини XIX века (2013),

Ужичке кириџије и рабаџије (2015).

Са Драгицом Матић коаутор је Летописа основне школе у Љубањама (1999).

Аутор је четири књиге породичне монографије – родослови:

Топаловићи из Скржути (2004),

Синђићи у Стапарима, Биосци и Овчињи (2006),

Стојановићи из Kриве Реке на Златибору (2010) и

Даничићи из Дрежника (2016).

Добитник је октобарске награде Града Ужица 2014. године, за изузетне резултате и допринос у проучавању завичајне историографије и антропогеографије.

Све књиге Данила Станојевића, укључујући и најновију, доступне су у Дигиталној библиотеци Порекло, којој приступ имају чланови Друштва Порекло.

The post Представљање књиге Становништво Рујна према турским дефтерима 1476-1604. године (Етнографски музеј у Београду, 3.12.2019.) appeared first on Порекло.

Друштво српских родословаца „Порекло“  у сарадњи са Биолошким факултетом Универзитета у Београду организује новогодишњу акцију тестирања генетичког прапорекла, 20. децембра 2019. године. Позивамо све заинтересоване да се пријаве.

Друштво је за ову прилику обезбедило велики попуст на тестирање. Уместо пуне цене у износу од 13.000 динара, само 20. децембра 2019. цена тестирања биће 6.000 динара! Уз овај износ, потребно је уплатити и најмање 500 динара донације за Српски ДНК пројекат.

Пријаве за тестирање шаљите на dnk@poreklo.rs са назнаком: Пријава за новогодишњу акцију ДНК тестирања.

По пријему пријаве добићете све неопходне инструкције (о месту и времену одржавања тестирања, као и податке у вези уплата).

Чланови Друштва српских родословаца „Порекло“ са плаћеном годишњом чланарином, могу да предложе два кандидата за тестирање по цени од по 6.000 динара. За ове кандидате није потребна уплата донације за Српски ДНК пројекат.

Напомињемо да се тестира Y-ДНК хромозом што значи да је могуће да се тестирају искључиво мушкарци. Добијени резултат је на 23 маркера, а по добијању резултата стручњаци Српског ДНК пројекта даће тумачење резултата.

Резултати ће бити објављени у табели Српског ДНК пројекта.

Захваљујући генетичкој генеалогији могуће је одгонетнути тајне порекла појединаца и целе нације. У досадашњем раду, Српски ДНК пројекат је открио порекло бројних родова и велики су изгледи да, уколио се тестирате, сазнате са ким делите заједничку генетику.

Будите и Ви један оних који ће на овај начин сазнати своје порекло.

Добро дошли у свет генетичке генеалогије!

The post Велики новогодишњи попуст на ДНК тестирање. Пожурите, пријавите се! appeared first on Порекло.

Монографија "Порекло и сродство фамилија досељених у Шумадију у 18. веку - Демографска и генетичка анализа родова" аутора др сц. мед Владана Чокића биће представљена у Дому културе у Ковачевцу (општина Младеновац) 28. децембра 2019. (субота) у 17 часова.

Књига је објављена под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја, а издавач је Институт за медицинска истраживања Универзитета у Београду. Припрема књиге је урађена у сарадњи са представницима Историјског института Београд и Биолошког факултета, Универзитета у Београду.

Обрађена су следећа насеља са пописима од 15. до 19. века: Ковачевац, Влашка, Кораћица, Амерић, Младеновац, Кусадак, Азања, Ратари, Велика Крсна, Ропочево, Топола, Блазнава, Божурња, Војковци, Маслошево.

Из сажетка књиге:

На основу предања претпоставља се порекло и сродство фамилија у Шумадији. Упоредним коришћењем архивске грађе и генетичке генеaлогије отворена је нова могућност за демографско и етнолошко истраживање досељеника преовлађујуће динарске струје у Шумадији (област Јасеница) из 18. века. Високорепрезентативан узорак обухвата како четвртину насеља тако и четвртину становништва у испитиваним општинама (Младеновац, Смедеревска Паланка и Топола).

Коришћени су рајински пописи из османских архива од 15. до 18. века, аустријски пописи из прве половине 18. века, чибучки и арачки тефтери из прве половине 19. века, пописи становништва из друге половине 19. века, школске уписнице из 19. и 20. века, као и црквене матичне књиге од 1837. године па до половине 20. века. Употребом архивске грађе састављени су детаљни родослови 16 фамилија (око 300 година стари, са 3516 чланова), у оквиру 5 заједницa фамилија – братстава.

Многа предања о заједничком претку братстава су потврђена у последњем доступном османском попису из 1741. године. Током два века демографске анализе, приметан је пад наталитета након Првог светског рата и указано је на значај имунизације у контексту дечјег морталитета, док константан пад брачних заједница имамо након Другог светског рата у испитиваним фамилијама Јасенице. Три века присуства и бракова на једном подручју отвара могућност ендогамије, која је потврђена кроз фамилијарно праћење.

Прикупљен је 181 узорак за ДНК анализе Y хромозома од чланова испитиваних фамилија на основу родослова. Популационом генетиком је потврђена претежна заступљеност хаплогрупа I2a и R1a код 151 обухваћене фамилије (у оквиру 17 братстава), што одговара просеку на државном нивоу. Међутим, имамо повећану заступљеност хаплогрупе R1b (17,2%) и потпуно одсуство хаплогрупе E1b1b, што се драстично разликује од просечне заступљености истих у Србији. Ови резултати поуздано откривају да су фамилије које носе различита презимена, из исте географске области, патернално повезане и да постојане разлике алела између фамилија потичу од генских мутација код заједничког претка братства.

The post Представљање књиге др Владана Чокића „Порекло и сродство фамилија досељених у Шумадију у 18. веку – Демографска и генетичка анализа родова“ appeared first on Порекло.

Приредио: Слободан Зрнић Хаплогрупа R1b-Z2705, настала од старије R1b-BY611, типична је за подручје Балканског полуострва и везује се за староседелачко становништво Балкана, присутно у овим крајевима пре доласка Словена. Према проценама, формирана је пре 2700 година, а најближи заједнички предак живео је пре 1500 година. Грана се јавља код свих балканских народа, а највећи удео […]

The post Хаплогрупа R1b-BY611>Z2705 appeared first on Порекло.

У часопису Nature - Scientific Reports, 22. јануара 2020. објављен је рад под називом Genetic insights into the social organisation of the Avar period elite in the 7th century AD Carpathian Basin, у коме су представљени резултати археогенетске анализе 26 скелета аварске елите са седам некропола у Мађарској. Резултати анализе мушких скелета су изузетно занимљиви, и показују велику униформност хаплотипова, јер је за чак 15 од 18 скелета утврђено да припадају прилично реткој грани N1a-TAT>F4205 (старости око 2.300 година), која се данас у значајнијем проценту јавља једино код Бурјата и Монгола. Код преостала три мушка скелета забележене су хаплогрупе Q и R1a. Анализом митохондријалне ДНК утврђено је да око две трећине скелета носи митохондријалне хаплогрупе карактеристичне за народе Сибира и Источне Азије.

Веома значајан податак је да су аутори за класификовање хаплотипова користили искључиво предвиђач хаплогрупа НевГен, софтверски програм који су сачинили чланови Порекла Ацо Невски и Милош Ћетковић-Гентула. Овим се број научних радова који се баве популационом генетиком, а који су у својим анализама користили НевГен попео на преко 20, од којих је неколико објављено у најеминентнијим светским научним часописима, што је само још једна потврда високе поузданости и прецизности овог предвиђача.

Целокупан рад на енглеском језику може се прочитати на следећој адреси:

https://www.nature.com/articles/s41598-019-57378-8.pdf

The post Српски НевГен без премца у свету – једини софтвер кориштен у студији о Аварима, објављеној у водећем светском научном часопису Нејчр (Nature) appeared first on Порекло.

У издању Друштва српских родословаца "Порекло" изашла је из штампе породична хроника "Караклије", ново дело нашег члана и сарадника Небојше Мићића (аутор књиге "Борина - прошлост и порекло становништва"). Средишња тема књиге је прошлост и родослов Караклића из Заовина на планини Тари, те огранака ове фамилије у Буару код Ужица, Бесеровини под Таром, Брасини на Гучеву, и свугде по свету. Обрађен је, такође, и родослов шумадијских Караклића из Клоке код Тополе, чиме је у потпуности покривено ово јединствено презиме. 

У уводним поглављима разматрано је питање старог порекла и етимологије презимена Караклија/Караклић, у ширем контексту припадања овог рода великом братству Караклаја, чија је постојбина у Шаренику на планини Јавор. Допуњени су подаци о Караклајама раније објављени у књизи "Братство Караклаја" (Стишовић, Милошевић, Чачак 2012). Разлучена је путања сеобе Караклија из Шареника у Заовине, у првој половини деветнаестог века, и приређен текстуални родослов Караклића организован у пет целина, према петорици браће, првобитних досељеника. Родословом су обухваћени Караклићи из Заовина, Буара, Бесеровине, Брасине, босанских села у близини Заовина, као и њихови даљи колонисти и расељеници. Наредно поглавље доноси веома занимљиву причу о сеобама Караклаја из Шареника у Мајдан на Руднику. Ово село је представљало "успутну станицу" за даље премештање Караклаја у Брестовик код Смедерева, као и Караклића у Клоку. Посебно је обрађен родослов Илића-Караклаја из Мајдана, који у књизи "Братство Караклаја" нису ни поменути. Затим следи поглавље у коме се детаљно разматра порекло и родослов Караклића у Клоки.

Поглавље под насловом "Описи села" даје причи историјски и географски оквир. У њему се налазе прикази села: Заовина, Буара, Брасине, Мајдана и Клоке. У другом делу књиге дати су разнолики прилози и приче из завичајне историје: ко су били Уремовићи, два пореска тефтера из времена кнеза Милоша који доносе прве пописе домаћинстава у Заовинама, догађаји на "сувој граници" током "велике источне кризе" 1875-1878. године, експлоатација шуме на Тари крајем 19. и почетком 20. века и улога Караклића у зачецима дрвне индустрије, прича о сеоби Караклића  у Брасину, пописи жртава Првог светског рата, Други светски рат на сувој граници и улога Караклића у четничком покрету, истраживање о воденицама у Заовинама, Караклајићи и Караклићи у граду Ужицу, Јездићи из Заовина у Бесеровини и Брасини, Мандићи из Заовина у Ковиљачи, те друге занимљиве приче и анегдоте.

The post Објављена књига „Караклије“ нашег сарадника Небојше Мићића appeared first on Порекло.

Скупштина Друштва српских родословаца "Порекло" на свом 13. редовном заседању, одржаном 1. фебруара 2020. године у Београду, донела је нов Статут Друштва, којим су ближе одређена питања стицања и врсти чланства у Друштву.

Уместо досад само једне категорије чланства, Скупштина је донела одлуку да од дана ступања на снагу новог Статута (13. фебруара 2020), Друштво има три категорије чланова: придружени, редовни и почасни чланови.

Сви чланови Друштва који су до овог дана били у чланству Друштва произведени су у статус редовних чланова. Статутом је ближе решен начин на који ће убудуће придружени чланови Друштва прелазити у статус редовних чланова.

Новим Статутом Друштва повећан је и број чланова Управног одбора Друштва са три на пет, као и Надзорног одбора (са два на три). Избор нових чланова Управног и Надзорног одбора биће спроведен на наредној, 14. скупштини Друштва која ће бити одржана у јуну 2020. године.

Нови Статут Друштва српских родословаца "Порекло" можете прочитати ОВДЕ

The post Ступио на снагу нов Статут Друштва српских родословаца „Порекло“ appeared first on Порекло.