У Дигиталну библиотеку портала Порекло додата је вредна књига нашег сарадника Мирослава Младеновића Мирца "Народни говор из власотиначког краја" (Власотиначки речник). Захваљујемо се Младеновићу што је свим родословцима уступио своју књигу.

Власотиначки речник можете пронаћи преко следеће везе:

Мирослав Б. Младеновић - Мирац - Народни говор из власотиначког краја (Власотиначки речник)

The post Ново у дигиталној библиотеци: Власотиначки речник Мирослава Младеновића Мирца appeared first on Порекло.

Друштво српских родословаца „Порекло“ покренуло је 14. септембра 2012. године Српски ДНК пројекат, јединствен подухват из области генетичке генеалогије на нашим просторима. Обележавајући тај датум, а у сарадњи са нашим пријатељима из београдског ДНК центра за генетику, организоваћемо ДНК тестирање под веома повољним условима. 

Цена тестирања поводом "Српског ДНК дана" биће 6.000 динара (редовна цена је 13.000 динара). Уз овај износ биће потребно уплатити и најмање 500 динара донације за Српски ДНК пројекат.

Реч је тестирању којим се утврђује прапорекло по мушкој линији,  тј. по Y-ДНК хромозому, што значи да се могу тестирати само мушкарци (нажалост, наше лабораторије још нису у могућности да раде и тзв. mt-ДНК тестирања, тј. да утврђују прапорекло по женској линији, па из тог разлога није могуће да се тестирају и особе женског пола).

ДНК тестирање ће моћи да се обави у четвртак, 14. септембра 2017. у ДНК центру за генетику (www.dnk.rs), Светозара Ћоровића 10 (угао са Владетином) од 9.00 до 19.00 часова. Они који нису из Београда моћи ће да пошаљу узорак поштом, тако да он стигне на напред поменуту адресу у периоду од 11. до 15. септембра 2017.

Тестирање је безболно и обавља се тако што се са штапићем за букални брис узме узорак утрљаваљем штапића по унутрашњој страни образа.

Добија се резултат на 23 маркера, што је довољно да се одреди припадност одређеној хаплогрупи и утврди сродство са досад тестираним појединцима.

Пријаве за тестирање шаљите на dnk@poreklo.rs са назнаком: Пријава за тестирање за Српски ДНК дан. По пријему пријаве добићете све неопходне инструкције за даље кораке.

Напомињемо да чланови Друштва српских родословаца "Порекло" (са плаћеном чланарином за 2016. годину) имају право да предложе до три кандидата за тестирање, а они ће бити ослобођени обавезе уплате донације за Српски ДНК пројекат.

Резултати ће бити објављени у табели Српског ДНК пројекта, уз анализе и дискусије на нашем форуму.

Пријаве за тестирање примамо до 11. септембра 2017.

Пожурите!

The post Не пропустите: Велики попуст на ДНК тестирање на Српски ДНК дан 14. септембра 2017. Пожурите, пријавите се! appeared first on Порекло.

Друштво српских родословаца "Порекло" организујe ове недеље трибине у Крушевцу и Трстенику на којима ће бити представљен рад Српског ДНК пројекта. Ево и ближих података:

У четвртак 5. октобра 2017, с почетком у 19 часова у Културном центру у Крушевцу биће одржана трибина "Генетичко порекло Срба" на којој ће говорити Јовица Кртинић, председник Друштва српских родословаца "Порекло" и један од оснивача "Српског ДНК пројекта".

У петак 6. октобра 2017, с почетком у 19 часова у Већници народног универзитета у Трстенику, у организацији Народне библиотеке "Јефимија", биће одржана трибина под истим називом као и у Крушевцу, а досадашња сазнања о генетичком пореклу Срба представиће Јовица Кртинић.

На обе трибине ће по први пут бити представљени и резултати истраживања генетичког порекла појединаца из Расинског округа.

Такође, сви заинтересовани моћи ће да искористе велики попуст на ДНК тестирање (уместо редовне цене од 13.000 динара, Друштво је обезбедило цену од 6.500 динара). Тестирати се могу само мушкарци јер се утврђује Y-ДНК хаплотип, тј. прапорекло по мушкој линији. Заинтересовани за тестирање у Крушевцу и Трстенику могу да се најаве на dnk@poreklo.rs.

Добро дошли!

The post Трибине „Генетичко порекло Срба“ у Крушевцу и Трстенику appeared first on Порекло.

Друштво српских родословаца "Порекло" одржаће у недељу 29. октобра 2017. Седму редовну скупштину, која ће поред радног имати и свечани карактер (поводом пет година од оснивања Друштва).

Скупштина ће бити отворена за јавност, а одржаће се у Центру за културу "Влада Дивљан" (сцена "Стаменковић"), Митрополита Петра 8, Београд (у непосредној близини спортске хале "Александар Николић"), с почетком у 12 часова.

Окупљање чланова и званица почиње од 11 часова, а предвиђено је да у првом делу (од 12.00 до 13.00) буде одржан свечани део скупштине, а после краће паузе и радни део скупштине (од 13.15 до 14. 15 часова). У оквиру радног дела Скупштине биће поднет извештај о раду, финансијски извештај, као и краткорочни и дугорочни план. Такође биће изабрани и нови органи Друштва (чланови Управног и Надзорног одбора), биће формиран Научни савет Српског ДНК пројекта, а биће донете и поједине одлуке од значаја за рад Друштва.

У свечаном делу скупштине биће приређен пригодни уметнички програм у којем ће централно место имати извођачи - чланови нашег Друштва.

Напомињемо да ће током трајања Скупштине бити организована акција ДНК тестирања по повлашћеној цени од 6.000 динара (уместо редовне цене у износу од 13.000 динара), а сви посетиоци ће моћи да добију на поклон и књиге и часописе родословног карактера.

Позивамо све који желе да дођу на скупштину нашег Друштва и да искористе могућност повољног ДНК тестирања да се обавезно пријаве на имејл адресу drustvo@poreklo.rs.

Добро дошли!

The post Седма редовна скупштина Друштва српских родословаца „Порекло“ у недељу 29. октобра 2017. appeared first on Порекло.

Друштво српских родословаца "Порекло" на Седмој редовној скупштини одржаној 29. октобра 2017. у Београду донело је одлуку о оснивању Научног савета Српског ДНК пројекта. Савет чине еминентни стручњаци из области генетике, етнологије и историје.

[caption id="attachment_65565" align="aligncenter" width="1024"] С лева на десно: Јовица Кртинић, председник Друштва, др Душан Кецкаревић, председник Научног савета Српског ДНК пројекта, Милош Мацура, председник Скупштине Друштва, др Ивица Тодоровић, заменик председника Научног савета Српског ДНК пројекта[/caption]

Председник Научног савета:

др Душан Кецкаревић, доцент на катедри за биохемију и молекуларну биологију Биолошког факултета Универзитета у Београду

Заменик председника:

др Ивица Тодоровић, етнолог, научни саветник у Етнографском институту САНУ

Чланови:

др Бојана Панић, молекуларни биолог, директор ДНК центра за генетику, Беорад

др Милош Тимотијевић, историчар, музејски саветник у Народном музеју у Чачку

Борисав Челиковић, историчар, уредник лексикографских издања у ЈП Службени гласник, приређивач библиотеке „Корени“

Научни савет ће на конститутивној седници одредити циљеве и оквире рада.

The post Основан Научни савет Српског ДНК пројекта appeared first on Порекло.

Друштво српских родословаца "Порекло" у сарадњи са научном заједницом спроводи велико истраживање генетичког порекла Срба са територије некадашње Старе Херцеговине. Досад је тестирано близу 350 појединаца, а преостало је да тестирамо још нешто више од 60 кандидата.

С обзиром да овим истраживањем желимо обухватити узорак који најрепрезентативније одсликава овај, за разумевање прапорекла Срба веома важан простор, потребно је да пронађемо и тестирамо родове које у досадашњем истраживању нисмо обухватили. Реч је следећим родовима:

1. Бабаљ, Банчићи код Љубиња, Ђурђевдан
2. Дедијер, Чепелица код Билеће, Игњатијевдан
3. Радић, До код Равног, две породице у истом месту које славе Стевањдан али нису исти род
4. Шантић, Мостар, Јовањдан?
5. Лубурић, Риоца код Билеће, Никољдан
6. Бајевић, Баљци код Билеће, Никољдан
7. Мршић, Чичево код Коњица, Јевстратијевдан?
8. Правица, Бјелач код Требиња, Зачеће Св.Јована
9. Сладоје, Обаљ код Калиновика, Ђурђевдан
10. Младић, Божановићи код Калиновика, Ђурђевдан
11. Паранос, Старо Слано код Требиња, Ђурђевдан
12. Јакшић, Дубљевићи код Гацка, Ђурђевдан
13. Албијанић, Баљци код Билеће, Стевањдан?
14. Милић, Љубомир код Требиња, Никољдан
15. Мисита, Кијев До код Равног, Св.Врачи
16. Лакетић, Ходбина код Мостара, Никољдан
17. Кешељ, Раникуће код Невесиња, Ђурђевдан
18. Шошо, Баљевац код Требиња, Никољдан
19. Дропо, Мркоњићи код Требиња, Никољдан
20. Његуш, Сливља код Гацка, Зачеће Св.Јована
21. Уљаревић, Трновица код Билеће, Никољдан
22. Радовић, Братач код Невесиња, Никољдан
23. Мићуновић, Ластва код Требиња, Јовањдан
24. Крњевић, Фатница код Билеће, Аранђеловдан
25. Гојко, Рудо Поље код Гацка, Јовањдан
26. Сетенчић, Драчево код Требиња, Лучиндан
27. Косјерина, Жабица код Љубиња, Никољдан
28. Грче, Грбићи код Требиња, Јовањдан
29. Џелетовић, Чепелица код Билеће, Јовањдан
30. Дунђер, Билећа, ?
31. Жарковић, Горње Храсно код Неума, Јовањдан
32. Паликућа, Требиње, Свети Климент
33. Грубачић, Раст код Невесиња, Ђурђевдан
34. Станић, Зачула код Требиња, Јеремијевдан
35. Михојевић, Грмљани код Равног, Јовањдан
36. Крчум, Дренов До код Требиња, Јовањдан
37. Шараба, Турменти код Требиња, Томиндан
38. Сворцан, Зови До код Невесиња, Јовањдан
39. Шилобад, Љекова код Требиња, Стевањдан
40. Дошло, Врапчићи код Мостара, Јовањдан
41. Пендо, Пољице код Требиња, Лучиндан
42. Ђурасовић, Драчево код Требиња, Јовањдан
43. Дробњак, Сливница Површ код Требиња, Стевањдан
44. Борковић, Врпоље Љубомир код Требиња, Аћимовдан
45. Скоруп, Биоград код Невесиња, Аранђеловдан
46. Ороз, Жиљево код Невесиња, Аранђеловдан
47. Делић, Грмљани код Равног, Јовањдан
48. Каришик, Зијемље код Мостара, Ђурђевдан
49. Суџум, Подосоје код Билеће, Лучиндан
50. Зотовић, Љубомир код Требиња, Никољдан
51. Кулаш, Фатница код Билеће, Стевањдан
52. Окука, Берковићи, Никољдан
53. Кнежић, Мостар, Јовањдан
54. Палавестра, Ходбина код Мостара, Ђурђевдан
55. Табаковић, Мрежица код Билеће, Никољдан
56. Мискин, Орашје код Требиња, Стевањдан
57. Перовић, Бобовишта код Равног, Ђурђевдан
58. Бајчетић, Мириловићи код Билеће, Јовањдан
59. Шарић, Величани код Равног, Василијевдан
60. Гутић, Зови До код Невесиња, Илиндан
61. Кисин, Тули код Требиња, Томиндан
62. Паровић, Биоград Код Невесиња, Аранђеловдан
63. Шипчић, Пива, Игњатијевдан

Молимо све кандидате који припадају неком од наведених родова да нам се јаве на следеће имејл адресе:

dnk@poreklo.rs
luka.jelic@poreklo.rs

Потребно је да овај подухват завршимо најкасније до краја новембра 2017. па позивамо све заинтересоване да се чим пре јаве на наведене адресе, после чега ће добити детаљне инструкције у вези тестирања.

У обзир долазе они који данас живе на територији Херцеговине, као и одсељени из Херцеговине у првој генерацији (да им је отац, носилац једног од наведених презимена рођен у Херцеговини).

Тестирају се искључиво мушкарци с обзиром да се ради о Y-ДНК тесту, то јест утврђивању прапорекла по мушкој линији.

Тест је бесплатан (редовна цена је 13.000 динара), а резултати тестирања ће бити кориштени у научне сврхе.

Пожурите!

The post Бесплатно Y-ДНК тестирање Срба из Старе Херцеговине (списак тражених родова) appeared first on Порекло.

Друштво српских родословаца „Порекло“ у сарадњи са научном заједницом спроводи велико истраживање генетичког порекла Срба староседелаца са Косова и Метохије. Досад је тестирано близу 100 појединаца, а преостало је да тестирамо још нешто више од 300 кандидата.

Како би ово истраживање дало што вернију и равномерно распоређену слику, сачинили смо следећи списак тражених родова, разврстаних у више области Косова и Метохије:

1. Влaшкoвић, Пeткoвдaн, Лучкa Pиjeкa

2. Jaкшић, Пeткoвдaн, Г. Jaceнoвик .

3. Компировић, Ђурђевдан, Зубин Поток

4. Бoжoвић, Mитpoвдaн, Пpидвopицa

5. Kacaлoвић, Пeткoвдaн, Зупчe

6. Opлoвић, Ђуpђeвдaн, Г. Cтpмaц

7. Kaтић, Лучиндaн, Војмислиће

8. Бишевац, Петковдан, Јабука

9. Краговић, Кобиља глава, Аранђеловдан

10. Караџић, Ловац, Никољдан

11. Paкoвић,  Cв. Вpaчи, Житкoвaц

12. Mилeнтиjeвић, Cв. Вpaчи, Гpaбoвaц

13. Марковић-Морачани, Аранђеловдан, Рударе

14. Смикићи, К. Митровица

15. Влајовићи, Св. Јован, Сендо

16. Пушкићи, Св. Лука, Сендо

17. Jанковић, Јовањдан, Coчaницa

11. Лaзић, Никoљдaн, Coчaницa

18. Нacтић, Никoљдaн, Cлaтинa

19. Paдeнкoвић, Cв. Toмa, Бopчaнe

20. Шљивић, Ђуpђиц, Лeшaк

21. Бapaћ, Никoљдaн, Poгoзнa

22. Ђуpoвић, Joвaњдaн, Kмeницa (Бачани)

23. Гoгићи или Toмићи, Никoљдaн, Бeлo Бpдo

24. Глишoвићи, Никoљдaн, Г. Кpњин

25. Бaлoвићи, Пeткoвдaн, Poгoзнa

26. Левентијевићи, Брзанце, Св. Врачи

27. Јеленићи, Лешак,

28. Jeвтић, Cв. Cтeфaн, Jeлaкцe

Косово:

1. Ракић, Јовањдан, Бањска

2. Росић, Петковдан, Главотина

3. Стошић, Никољдан, Главотина

4. Маџић, Никољдан, Главотина

5. Миладиновић-Анђелковићи, Никољдан, Мироче

6. Недељковић,Ђурђиц, Ново Село Мађунаско

7. Милић, Никољдан, Пестово

8. Машић, Јовањдан, Прилужје

9. Терентић, Јовањдан, Прилужје

10. Ракић, Митровдан, Прилужје

11. Нешић, Ђурђевдан, Врница

12. Топличевић, Никољдан, Слатина

13. Јанићијевић-Чубрк, Аранђеловдан, Слатина

14. Зарковић, Никољдан, Гојбуља

15. Парлић, Петковдан, Вучитрн

16. Фртунић, Никољдан, Вучитрн

17. Бајовић, Никољдан, Вучитрн

18. Сојевић, Доња Гуштерица, Липљан, Ђурђевдан

19. Тонић, Никољдан, Бакшија

20. Дицић, Петковдан, Племетина

21. Ночић, Св. Врачи, Племетина

22. Менић, Св. Тома, Племетина

23. Ничић, Јовањдан, Батусе

24. Зверић, Јовањдан, Батусе

25. Савић, Никољдан, Добри Дуб

26. Ћирковић, Никољдан, Кузмин

27. Перелић, Никољдан, Кузмин

28. Милованчић, Никољдан, Кузмин

29. Нешић, Никољдан, В. Рибаре

30. Кекић, Никољдан, Г. Гуштерица

31. Каралићи, Лазаревдан, Коњух

32. Попчић, Лазаревдан, Крајиште

33. Дејановић, Св. Врачи, Крајиште

34. Рајковић, Св. Тома, Лепина

35. Марковчић, Аранђеловдан, Ливађе

36. Дрмончић, Св. Стефан, Ливађе

37. Пећиновић, Св. Јован, Рабовце

38. Ђурчић, Никољдан, Скуланево

39. Делић, Св. Алимпије, Скуланево

40. Сурић, Никољдан, Скуланево

41. Столић, Никољдан, Словиње

42. Миленковић, Св. Андреј, Словиње

43. Јовић, Никољдан, Д. Брњица

44. Ракић, Петковдан, Д. Брњица

45. Баљић, Ђурђиц, Драговац

46. Илић, Ђурђиц, Кајловица

47. Чачић, Ђурђиц, Лапље Село

48. Драговић, Аранђеловдан, Лапље Село

49. Стакић, Никољдан, Мотичане

50. Караџић, Ново Село на Грачанки

51. Радоичић, Митровдан, Ново Село

52. Џончић, Св. Трифун, Преоце

53. Павовић, Никољдан, Сливово

54. Рашић, Никољдан, Сушица

55. Лазић, Св. Стефан, Чаглавица

56. Поповић, Никољдан, Грачаница

57. Мирковић, Митровдан, Грачаница

58. Сојевић, Д. Гуштерица, Ђурђевдан

Метохија (са Дреницом):

1. Рацић, Никољдан, Прекале

2. Живковић, Аранђеловдан, Берково

3. Обрадовић, Аранђеловдан , Кош

4. Букумирић, ?, Гораждевац

5. Пумпaлoвић, Алимпијевдан, Cинaje

6. Зувић, Алимпијевдан, Синаје

7. Дeвeџић, Петровдан, Paдишeвo

8. Toмaшeвић, Аранђеловдан, Cувo Гpлo

9. Joкић, ?, Бaњe

10. Бoгићeвић, ?, Дoбpи Дo

11. Дoнчић, Јовањдан, Бичa

12. Toдopoвић, ?, Pудник

13. Paкић, Никољдан, Лaушa

14. Бojић, Љуг, Иcтoк

15. Вукoвић, Алимпијевдан, Koтope

16. Обрадовић, Никољдан, Крстовац

17. Карићи, Св. Јована, Пећ

18. Дабижљевићи, Јовањдан,  Дрсник

19. Церовић, ?, Бело Поље

20. Петровићи, ?, Гораждевац

21. Дакић, ?, ГораждевацЂуричић, Бело Поље

22. Печиновић, Ђураковац

23. Ђорђевић, Мужевина

24. Станојевић, Мужевина

25. Рајчић, Драгољевац

26. Седларевић, Драгољевац

27. Пешић, Исток

Јужно КиМ:

1. Камперелићи, ?, Призрена.

2.   Чемерикићи, ?, Призрен

3.   Ђорђевић, Ђурђиц, Призрен

4.   Петровић, Томиндан, Призрен

5.   Витошевићи, ?, Ораховац

6.   Плавци, Јовањдан, Ораховац

7.   Уламовићи, ?, Ораховац

8.   Кујунџићи, Св. Стефана, Ораховац

9.   Накаламићи, ?, Ораховац

10.   Патрногићи, ?, Ораховац

11.   Шавелићи, ?, Ораховац

12.   Долашевићи, ?, Ораховац

13.   Зивгаревиће, ?, Орахова

14.   Маниташевићи , ?, Ораховац

15.   Славковић, Ђурђиц, Средачка Жупа

16.   Мандушићи, ?, Средачка Жупа

17.   Палићи, ?, Средачка Жупа

18.   Ковачевићи, ?, Средачка Жупа

19.   Танасковићи, ?, Средачка Жупа

20.   Ајтићи, ?, Средачка Жупа

21.   Зрнзевићи, ?, Средачка Жупа

22.   Великинац, ?, Средачка Жупа

23.   Радивојевић (Кобашовци), ?, Средске

24.   Дебељковићи, ?, Липљана.

25.   Дабић, слава Св. Алемпије, Г. Неродимље

26.   Јоксимовић, Св. Ђорђе. Г. Неродимље

27.   Миљковићи- Јерци, Св. Стефан,  Штимље.

28.   Стајковић, Никољдан, Д. Мочаре

29.   Денић, Никољдан,  Бабљак

30.   Ђорђевић,  Ђурђиц, Мушњиково

31.   Симић, Никољдан, Севце

32.   Добросављевић- Пинисирови,  Петковдан,  Готовуша

33.   Петровић, Никољдан, Стојковић

34.   Бошкови или Шиндари, Никољдан, Јажинце

35.   Пунтарови, Аранђеловдан,  Јажинце

36.   Басарићи, Никољдан, Севце

37.   Дачевци, Ђурђевдан, Севце

38.   Прљинчевићи, Никољдан , Севце

39.   Узуновићи, Ђурђевдан, Севце

40.   Бонтићи, Св. Алимпије, Врбештица

41.   Борзановићи, Никољдан, Врбештица

42.   Орловићи, Аранђеловдан, Врбештица

43.   Ђуринац, Никољдан, Беревце

44.   Шаркочевићи, Никољдан, Беревце

45.   Ковачевићи, Ваведење, Беревце

46.   Ракићи - Кочинци - Марковци, Пантилијевдан, Сушиће

47.   Лазароћи - Крстићи - Јанићови, Митровдан, Доња Битиња

48.   Ивановићи или Влајинићи, Никољдан , Доња Битиња

49.   Симоновци, Св. Тома, Горња Битиња

50.   Ђаконовчевићи, Јовањдан, Штрпце

51.   Рачићевићи, Петковдан, Штрпце

52.   Давидовићи, Аранђеловдан, Штрпце

53.   Љубићи, Св. Варвара, Штрпце

54.   Чаначевићи, Аранђеловдан, Штрпце

55.   Бошкочевићи, Аранђеловдан, Штрпце

56.   Мрђинац, Никољдан, Штрпце

57.   Градочевићи, Никољдан, Штрпце

58.   Радићи - Дречови, Никољдан, Драјковце

59.   Дурлевићи, Аранђеловдан, Драјковце

60.   Чантрини, Петковдан , Готовуша

61.   Ђурђеви - Кућанови, Петковдан, Готовуша

62.   Ђорђевић, Никољдан, Вича

63.   Гудићи, Призрен

64.   Перчиновићи Призрен

65.   Стошићи Призрен

66.   Чучљевићи Призрен

67.   Угаревићи Призрен

68.   Дрваревићи Призрен

69.   Камперелићи Призрен

70.   Фодуловићи Призрен

71.   Пајанатићи Призрен

72.   Мишетовићи Призрен

73.   Цуцуревићи Призрен

Пoмopaвљe:

1. Караџићи, Никољдан, Клокот

2. Чичанци, Алимпијевдан, Клокот.

3. Терзићи, Св. Игњатије, Клокот

4. Љубисави, Св. Алимпије, Трпеза

5. Гегићи, Госпојина, Житиње

6. Катанчевићи, Никољдан, Витина

7. Денкићи,  Никољдан, Витина

8. Палочевићи, Госпојина, Витина

9. Попчевићи, Никољдан, Витина

10. Мирчевићи, Јовањдан, Бинаач

11. Шорлићи, Ђурићи, Илићи и Милкићи,  ?, Бинaач

12. Нојкићи, Св. Вартоломеј, Могила

13. Ђузићи, Ђурђиц, Могила

14. Боцићи, Никољдан, Могила

15. Којићи, Св. Андреј, Врбовац

16. Вујићи, Петковдан, Врбовац

17. Бранковићи из Грнчара, славе Никољдан, старинци.

18. Крчмаревићи, Никољдан, Грнчар

19. Дејанови, Joвaњдaн, Д. Будpигa

20. Јанцићи, Никољдан, Д. Будрига

21. Крамовића и Костића из рода Петровића,  ?, Церница

22. Кулићи, ?, Партеш

23. Мелезови - Никићи, Никољдан, Партеш

24. Дивинци, Аранђеловдан, Пасјане

25. Костићи, Митровдан, Пасјене

26. Рајчићи, Аранђеловдан, Пасјане

27. Шошићи, ?, Пасјане

28. Камишевићи, Св. Алимпије, Пасјане

29. Липовчани, Рајкови, Симебојкови, Крчкозићи, Св. Вpaчe, Пасјане, Томанце, Панчело

30. Матрапазовићи, Аранђеловдан, Пасјане

31. Ковачови-Павини и Цветанови, Св. Тодор, Жегра

32. Динилинци и Меченци (Стојановић и Станковић), Аранђеловдан

33. Банчови, Аранђеловдан, Шилово

34. Ризићи, Митровдан, Шилово

35. Ковачевићи, Никољдан, Коретиште

36. Трпковци и Огњанци, Св. Врачe, Коретиште

37. Шумаци Аранђеловдан, Коретиште

38. Столинци и Паункови, Никољдан, Коретиште

39. Младеновићи, ?, Коретиште

40. Бугари – Чорбини, Митровдан, Г. Кусце

41. Баба Јањићи, Св. Јован, Г. Кусце

42. Пријакошићи, Св. Петка, Г. Кусце

43. Урошевић, ?, Рајновица

44. Марделићи, Аранђеловдан, В. Ропотово

45. Батачеви, Петковдан, Дреновац

46. Иличовци , Мајсторовићи, Карапетровци, Ђоринци, Панчинци, св. Врачи, Доморовце

47. Рајковци, Св. Ђорђе, Доморовце

48 Секулиће, Влајковиће, Поповци, ?, Д. Кормињане

49. Лукараца, Боцића, Алексићи, Св. Мина, Ранилуг

50. Кривошијићи, Paнилуг, Никољдан

51. Гулићи, Аранђеловдан, Ранилуг

52. Ристићи-Поточани, Аранђеловдан, Paнилуг

53. Аритоновићи, Јовањдан, Глоговце

54. Петровићи, Аранђеловдан, Петровце

55. Баскићи, ?, Гњилане

56. Паламаревићи, ?, Гњилане

57. Крагићи, ?, Гњилане

58. Биволаревићи, пореклом из Подграђа (општина Гњилане)

59. Цуцкићи, ?, Гњилане

Молимо све кандидате који припадају неком од наведених родова да нам се јаве на следеће имејл адресе:

dnk@poreklo.rs
milos.miletic@poreklo.rs

Потребно је да овај подухват завршимо најкасније до краја 2017. па позивамо све заинтересоване да се чим пре јаве на наведене адресе, после чега ће добити детаљне инструкције у вези тестирања.

У обзир долазе они који данас живе на територији Косова и Метохије, као и одсељени у првој генерацији (да им је отац, носилац једног од наведених презимена рођен на Косову и Метохији).

Приликом израде списка водили смо рачуна да то буду Срби староседеоци, који су на територији Косова и Метохије уназад најмање 170 година, а нарочито они који су ту од периода 17. века и раније. У том смислу, слободно износите и предлоге уколико ваш род задовољава овај критеријум, а ми ћемо ваше пријаве с дужном пажњом размотрити.

Тестирају се искључиво мушкарци с обзиром да се ради о Y-ДНК тесту, то јест утврђивању прапорекла по мушкој линији.

Тест је бесплатан (редовна цена је 13.000 динара), а резултати тестирања ће бити кориштени у научне сврхе.

Пожурите, пријавите се!

The post Бесплатно Y-ДНК тестирање Срба са Косова и Метохије (списак тражених родова) appeared first on Порекло.

Друштво српских родословаца „Порекло“  позива заинтересоване Горанце да се пријаве за  ДНК тестирање које наше удружење спроводи у оквиру истраживања генетичког порекла становништва Косова и Метохије. 

Испитује се прапорекло становништва по мушкој линији, тј. по Y-ДНК хромозому, што значи да су истраживањем обухваћени искључиво мушкарци, укупно 30 кандидата.

Молимо све заинтересоване да нам се јаве на следеће имејл адресе:

dnk@poreklo.rs
milos.miletic@poreklo.rs

Потребно је да овај подухват завршимо најкасније до краја 2017. па позивамо све заинтересоване да се чим пре јаве на наведене адресе, после чега ће добити детаљне инструкције у вези тестирања.

У обзир долазе они који данас живе на територији Косова и Метохије, као и одсељени у првој генерацији (да им је отац, носилац једног од наведених презимена рођен на Косову и Метохији).

Тестирање је бесплатно (редовна цена је 13.000 динара), а резултати ће бити кориштени у научне сврхе.

Пожурите, пријавите се!

The post Бесплатно Y-ДНК тестирање за 30 Горанаца appeared first on Порекло.

Дигитална библиотека портала Порекло богатија је за књигу Петра Рајина Васића "Прохујало кроз село Пиперце", коју нам је аутор великодушно уступио.

Књига о овом селу које се налази на северној страни Мајевице, објављена је 2017. године у Брчком у тиражу од 300 примерака.

У предговору књиге аутор је навео да је податке о свом родном месту прикупљао целог живота, а навео је и да му је од помоћи била грађа коју је пронашао на нашем порталу, због чега нам је посебно драго.

Књигу Петра Рајина Васића можете прочитати преко следеће везе:

Петар Рајин Васић - Прохујало кроз село Пиперце

The post Ново у дигиталној библиотеци: Петар Рајин Васић – Прохујало кроз село Пиперце appeared first on Порекло.

Представљање књиге “Летопис великих жупана – Историјска хроника Србије у веку Стефана Немање”, аутора др Душка Лопандића, члана Друштва српских родословаца "Порекло", биће одржано у среду, 27. децембра 2017. с почетком у 19 часова у Библиотеци града Београда, Кнез Михаилова 56.

О књизи ће говорити:

др Ратомир Миликић, историчар
др Душко Лопандић, аутор књиге

Синтеза стварног и фикције у овој књизи чини узбудљиво, провокативно и магично привлачно штиво, које у маниру најбољих књижевних остварења не дозвољава читаоцу да књигу испусти из руку док не прочита њене последње ретке.

Не задовољавајући се оскудним изворима о великим жупанима Рашке пре Немањиног доласка на престо у Старом Расу, а заинтригиран посебно судбином српског племића Белоша и његових сестара, угарске краљице Јелене и моравске књегиње Марије, загонетним личностима попут великих жупана Вукана и Десе И, краља Михаила Бодина или краљице Јеквинте, Лопандић књижевним поступком, утемељеним на изузетном познавању политичке и културне историје, гради један измаштан, али вероватан књижевно-историјски оквир у који настањује историјске личности.

На тај начин, кроз лични доживљај аутора, историјски ликови добијају ону животност коју им званична наука у недостатку ваљаних извора не може пружити. Ауторово снажно надахнуће и његов изузетан књижевни стил квалитети су који Летопис великих жупана чине делом особене вредности.

The post Представљање књиге др Душка Лопандића „Летопис великих жупана“ appeared first on Порекло.

Христос се роди! Ваистину се роди! Овим радосним поздравом уредништво портала Порекло жели срећан Божић свим својим посетиоцима уз жељу да га још дуго година у миру, срећи и љубави дочекују.  А као што то и доликује објављујемо божићну посланицу патријарха Српског господина Иринеја 

[caption id="attachment_53300" align="aligncenter" width="800"] Рождество Христово, манастир Високи Дечани, фреска из XIV века[/caption]

МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

„Ако је ко у Христу, нова је твар;
старо прође, гле, све ново постаде“
(ИИ Кор. 5, 17)

Драга браћо и сестре,

Установа Новога и Вечнога Завета Бога и човека остварена је управо на данашњи дан, на први Божић у историји. Јер, данас је, љубљена децо духовна, превечни Бог извршио дело веће од стварања универзума и испунио обећање дато нашим прародитељима, обећање о коме су пророци од памтивека прорицали, а које је Пречиста, Преблагословена и увек Дјева Марија у смирењу прихватила. Бог Логос постаде човек и настани се међу људима (Јован 1, 14). Син Оца небеског бива роду људском савремен, како би човек постао савечан Богу. Господ Сведржитељ „унизи Себе узевши обличје слуге“ (Филип. 2, 7) и постаде једнак телу смирења нашега, да би нас учинио једнакима лику славе Његове. Зато богомудри апостол Павле у усхићењу кличе: „О дубино богатства и премудрости и разума Божјега! Како су неиспитиви судови Његови и неистраживи путеви Његови!“ (Рим. 11, 33).

У време оно, велелепну и надахнуту химну: „Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља!“ клицало је мноштво анђелске војске док је небо звездом указивало на Витлејем, родни град светога пророка и цара Давида, на Дом хлеба, где се ваистину јави Хлеб Живи Који сиђе с небесâ. У тихој духовној светлости божићне ноћи људско лице превечног Сина Јединородног радосно дочекаше погледи пастирâ (Лк. 2, 4 – 15). Будући да је ова величанствена тајна побожности – јављање Сина Божјег у телу – непојмљива анђелима и људима, превечни план Божје свепрожимајуће љубави почео се откривати у свештеној тишини витлејемске пећине, испуњене крајњим смирењем и неизрецивом добротом. И заиста, приступајући побожно граду Давидову, заједно са небоземним хоровима светих, духовним очима видимо како у Ономе кроз Кога је створено све што је на небесима и на земљи „обитава сва пуноћа Божанства телесно“ (Кол. 2, 9). Ова богооткривена истина се проповеда у нашој светој Цркви небројено пута речима да је Син Божји „ради нас људи и ради нашега спасења сишао са небеса и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек“.

Спасење о којем говори Символ вере, драга браћо и сестре, превазилази свако људско очекивање. Није се Бог очовечио како би показао Своју славу и величанство нити да би се, праћен војскама небеским, појавио у овоме свету као његов Господар. Спаситељ је благоизволео родити се од Пресвете Богородице и Приснодјеве Марије како би човек, благодатним силама Духа Светога, крштењем, учешћем у светој Литургији и животом у Христу, био препорођен и постао бог по благодати, сабрат и сутелесник Богочовека. То нам је Он Сâм омогућио захваљујући истинском рађању за живот вечни које нам дарују свето крштење, миропомазање и свеукупни светотајински живот са врхунцем у светој Литургији, праћен нашим трудом да задобијемо јеванђелске свете врлине. Почевши да истински припадамо Заједници деце Божје, Цркви, ми благодатно учествујемо у божанском животу Христовом и бивамо спасавани и спасени у њој.

У најблиставијој светлости и чудесној радости Божића древна народна мудрост изнедрила је здравицу: „Дај, Боже, здравља и весеља у овом дому, нека нам се рађају здрава дечица, нека нам рађа жито и лозица, нека нам се увећава имовина у пољу, тору и обору!“ Заиста је дубок смисао и далекосежна животна порука ове древне мудрости. Ништа нам, драга децо духовна, неће вредети ни држава, нити уређени градови и села, ни економски напредак коме толико тежимо, нити сва добра овога света, ако као народ постепено, али сигурно нестајемо, тојест ако више умиремо него што се рађамо. Нашим хришћанским прецима није било тешко да, током своје бурне историје, изнова, после најтежих искушења и невоља, а некада и дословце из пепела, васпоставе државу, привреду, културу и све оно што их је одувек чинило припадницима истински европске цивилизације. То им је сваки пут полазило за руком јер су њихови домови били испуњени вером, врлинама и снагом, док су им се деца изобилно рађала. Имајмо отуда на уму закон Господњи и опомињимо се нарочито заповести Божје дате прародитељима Адаму и Еви која гласи: „Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њоме!“ (И Мојс. 1, 28). Стога, љубљени у Христу Исусу, немојмо занемаривати испуњавање ове заповести! И Сâм Господ љубави својевољно пристаде да се оваплоти и поживи међу нама, а Рођењем од Дјеве Марије занавек освети и даде смисао материнству и рађању.

У овим светим божићним данима усрдно се молимо за сву нашу једноверну браћу и сестре у Отаџбини и расејању, са жељом да Богомладенац Исус Христос разгори у њиховим срцима и домовима смирену радост витлејемске светлости, којом небо и земља данас бивају просветљени и блистају. Особито позивамо све верне да, у овој тихој ноћи, срцем и душом буду једно са многострадалним православним српским народом који верно чува и брани сваку стопу свете земље Косова и Метохије, која нам је, не заборавимо никада, дарована од Господа као вечни залог. Времена бурна су долазила и пролазила. За све то време наши преци су у својим срцима неизбрисиво носили Пећку Патријаршију, Грачаницу, Богородицу Љевишку, Бањску, Дечане, Свете Архангеле и на хиљаде других светих олтара широм Косова и Метохије. Знали су и памтили ко је на ту свету земљу крочио још у давном седмом столећу и раније, како бележе византијске хронике. Знали су ко је остављао записе на грнчарији из 9. века и ко је отварао прве школе при манастирима, писао књиге, живописао фреске и иконе, зидао храмове, отварао прве болнице, писао словенске књиге… Знали су да је велики рашки жупан Вукан у 11. веку одбранио град Звечан. Знали су који су владари из лозе Немањићâ, Лазаревићâ, Бранковићâ, Петровићâ, Обреновићâ и Карађорђевићâ подизали светиње широм српске земље. Све су то знали наши преци, браћо и сестре. А знамо то и ми, њихови потомци. Знамо још нешто. Знамо да је на Косову и Метохији остао наш напаћени народ да мученички исповеда своју свету православну веру и храбро сведочи своје српско име. Знамо, као што и они знају, и не заборављамо ништа од свега тога, јер су Косово и Метохија наш Јерусалим, наша света земља. И зато можемо да, заједно са псалмопојцем Давидом, молитвено обећамо: „Ако заборавим тебе, Јерусалиме,“ – ако заборавим тебе, Косово и Метохијо, – „нека ме заборави десница моја!“ (Пс. 137, 5).

Браћа наша по вери, не само на Косову и Метохији него и другде, суочена су са искушењима. Посебно данас, Богомладенац Христос нас подстиче да ми, православни хришћани и деца Цркве, Његовом благодаћу оснажени, без обзира на то како се други односе према нама било где, у Отаџбини, окружењу и васцелом свету, свима узвраћамо, по заповести Божјој, братски и пријатељски, ма које вере и народности они били, знајући да нас Бог љубави пита шта ми чинимо другима, а не шта други чине нама.

Данас, када Пресвета Дјева Марија рађа Превечнога Бога, молимо се за све људе, а нарочито за младе, намучене страшним пороцима наркоманије, алкохолизма, разврата, лењости, гнева, среброљубља, зависти, гордости, неумерености, безосећајности и свим другим пороцима који, обећавајући привидну радост, заправо унижавају боголико достојанство човека и чине га робом. Молимо се да их Господ над војскама укрепи како би познали истину и препознали лик Божји у себи, па да смело устану и збаце окове погрешног избора. Господ Исус Христос говори: „…Познаћете истину и истина ће вас ослободити… Свако ко чини грех роб је греху“ (Јн. 8, 32. 34). Ми смо слободни у правом смислу речи онда кад идемо путем врлинског живота, који извире из стваралачке заједнице љубави са Богом. Насупрот томе, злоупотреба дарова Божјих и потенцијала које имамо, као и избор погрешног стила живота, раслабљује и разара нашу слободу, ниподаштава нашу личност, производи осећај празнине и бесмисла и, напослетку, води у духовно ропство. Слобода је, драга наша децо духовна, слобода за Христа, за другога, за живот и здравље. Слобода за вечност. Такву слободу нам може дати једино Бог јер је управо Он Слобода, смелост и снага. Једино слободом која подразумева ослушкивање воље Божје и самоограничење пред ближњима и пред створеном природом могу се савладати страшни и у нашем народу незапамћени сукоби између супружникâ, родитељâ и деце, рођакâ и кумова, о којима, нажалост, пречесто слушамо и читамо.

Блага Вест Рождества Христовог данас се објављује и свету у којем звецка оружје, у којем се спроводи насиље над појединцима и народима, у којем владају неједнакост и социјална неправда, у којем су невина деца жртве ратних сукоба, различитих врста злоупотреба и глади, над којим је свакодневно надвијена нуклеарна претња. Иако забринути, не губећи наду, молимо се Витлејемском Богомладенцу да просветли таму и окрене добру оне који држе полуге моћи у својим рукама.

Не бојмо се! Уместо овоземаљских брига и страха, молимо се да мир Божји данас испуни наша срца! То је мир који није пасивност и равнодушност него динамична, стваралачка и, поврх свега, непрестано активна сила која има моћ да преображава, као и да доноси спасење не само нама већ и људима око нас. Благодатно искуство светога Серафима Саровскога сведочи: „Стеци дух мира и тада ће се хиљаде око тебе спасти“.

Бог Који је са нама – Емануил – јесте управо тај Мир кроз који долази мир Царства небеског. Такав мир се, свакако, не може поистоветити са некадашњим, садашњим и будућим покушајима остварења миротворства на овој земљи, а који не подразумевају однос у чијем је средишту Тројични Бог. Христов мир је јединствен јер је заснован на неизрецивој и несхватљивој љубави Оца небеског, „Који тако заволе свет да је Сина Својега Јединороднога дао да нико ко верује у Њега не пропадне него да свако има живот вечни“ (Јн. 3, 16). Богочовек Господ Исус Христос се, дакле, рађа од Дјеве Марије како би умро на Крсту и васкрсао из мртвих, дарујући мир и блаженство вечнога живота свеколикој твари. Овакву стварност задобијања мира који побеђује грех и смрт, драга децо духовна, ми доживљавамо не само данас, на празник Рождества Христовог, већ и сваки пут када се сабирамо у нашим светим храмовима на божанствену Литургију и када се причешћујемо Живим Христом.

Славећи данашњи празник, помолимо се да срца наша постану Витлејемска Пећина у којој се рађа Христос Син Божји, како бисмо и ми, обасјани светлошћу витлејемске звезде, просвећени мудрошћу мудрацâ са Истока, надахнути Духом Светим, Који је осенио Мајку над мајкама и умирио немире праведнога Јосифа, смело клицали на све четири стране света, објављујући долазак Онога Који нас спасава:

Мир Божји, Христос се роди!

Дано у Патријаршији Српској у Београду, о Божићу 2017. године.

Ваши молитвеници пред колевком Богомладенца Христа:

Архиепископ пећки,
Митрополит београдско-карловачки
и Патријарх српски ИРИНЕЈ

Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ
Митрополит загребачко-љубљански ПОРФИРИЈЕ
Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ
Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ канадски МИТРОФАН
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ жички ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ зворничко-тузлански ФОТИЈЕ
Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ ваљевски МИЛУТИН
Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ источноамерички ИРИНЕЈ
Епископ крушевачки ДАВИД
Епископ славонски ЈОВАН
Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ
Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ
Епископ тимочки ИЛАРИОН
Епископ нишки АРСЕНИЈЕ
Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске СИЛУАН
Епископ далматински НИКОДИМ
Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
Викарни Епископ диоклијски КИРИЛО

ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:
Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички МАРКО
Викарни Епископ стобијски ДАВИД

The post Мир Божји, Христос се роди! appeared first on Порекло.

Друштво српских родословаца "Порекло" у сарадњи са научном заједницом спроводи велико истраживање етногенезе Срба староседелаца Косова и Метохије. Уз Србе, истраживањем су обухваћени и Горанци, као и Торбеши. Циљ је да прикупимо узорке за нешто више од 400 појединаца, као и да испитаници буду равномерно распоређени са целе територије јужне српске покрајине.

У досадашњем току истраживања тестирано је укупно 266 појединаца. Дакле, преостало је да се тестира још око 140 људи. Испод објављујемо и списак родова које бисмо желели да тестирамо, а размотрићемо и сваки предлог који долази из области Косовског Поморавља и Централног Косова.

Тестирају се особе мушког пола, с обзиром да се испитује Y-ДНК хромозом, који се наслеђује искључиво са оца на сина. Прихватићемо кандидате који су рођени на Косову и Метохији или су тамо рођени њихови очеви. С обзиром да је циљ да се тестирају староседеоци, у обзир долазе они кандидати чије су породице потврђено биле на територији Косова и Метохије пре 1870. године.

Пријаве примамо на следће имејл адресе:

dnk@poreklo.rs

milos.miletic@poreklo.rs

Ево списка тражених кандидата из Косовског Поморавља:

The post Бесплатно ДНК тестирање Срба староседелаца Косова и Метохије appeared first on Порекло.

Никола Његуш (1886-1915) био је Србин из Шибеника, ватрени социјалиста, који је 1911. године пуцао на аустроугарског министра правде Хохенбургера, усред Бечког парламента. Већ раније је хапшен због социјалистичке пропаганде и насилних поступака у циљу остваривања својих идеја. Исписао се из православне цркве, назвавши себе „безвјерцем“, а умро је у тамници, не дочекавши слободу. Његово […]

The post Никола Његуш – Србин који је 1911. пуцао у Бечком парламенту appeared first on Порекло.

Масован прелазак римокатоличких Вишана на православље, започео је 1925. године, у тадашњој Краљевини СХС. Православце је предводио Иван Руљанчић, начелник Виса. Подигнута је велика православна црква (1933) на најистакнутијем месту у граду. После Другог светског рата и слома Краљевине Југославије, православци са острва Виса су нестали, а црква је срушена 1963. године. Разлози прихватања православља […]

The post Православци на Вису appeared first on Порекло.

Друштво српских родословаца „Порекло“ организује велику акцију тестирања генетичког прапорекла на Светски ДНК дан, 25. априла 2018. године. Позивамо све заинтересоване да се пријаве најкасније до 24. априла 2018. године.

Друштво је за ову прилику обезбедило велики попуст на тестирање. Уместо пуне цене у износу од 13.000 динара, само 25. априла 2018. цена тестирања биће 6.000 динара! Уз овај износ, потребно је уплатити и најмање 500 динара донације за Српски ДНК пројекат.

Пријаве за тестирање шаљите на dnk@poreklo.rs са назнаком: Пријава за тестирање за Светски ДНК дан. По пријему пријаве добићете све неопходне инструкције за даље кораке.

Чланови Друштва српских родословаца „Порекло“ са плаћеном годишњом чланарином, могу да предложе два кандидата за тестирање по цени од по 6.000 динара. За ове кандидате није потребна уплата донације за Српски ДНК пројекат.

Напомињемо да се тестира Y-ДНК хромозом што значи да је могуће да се тестирају искључиво мушкарци. Добијени резултат је на 23 маркера, а по добијању резултата стручњаци Српског ДНК пројекта даће кратко тумачење резултата.

Резултати ће бити објављени у табели Српског ДНК пројекта.

Српски ДНК пројекат је пионирски подухват Друштва српских родословаца „Порекло“ основан септембра 2012. године, а до данашњег дана обрађени су подаци за преко 1800 људи.

Захваљујући генетичкој генеалогији могуће је одгонетнути тајне порекла појединаца и целе нације.

Будите и Ви један оних који ће на овај начин сазнати своје порекло.

Добро дошли у свет генетичке генеалогије!

The post Искористите велики попуст на ДНК тестирање на Светски ДНК дан appeared first on Порекло.

Друштво српских родословаца "Порекло" издавач је најновије књиге уваженог професора Јована Б. Душанића "Срби Босне и Херцеговине у XIX веку - борба за слободу и уједињење". Ова вредна књига ће наредних дана и месеци бити бесплатно достављена библиотекама у Србији и Републици Српској.

Књига професора Душанића је одељена у три дела. У првом делу обрађен је период ропства под Турцима у XIX веку, у другом је обрађен период под аустроугарском окупацијом, док су у трећем делу осветљене биографије најзначајнијих Срба који су поставили темељ аутономије Срба Босне и Херцеговине.

У књизи су приложени и додаци о Душанићевом родном Прибинићу као и етнолошки записи на различите теме. Такође, ту су и веома занимљиви текстови о гробљу војводе Момчила, о манастирима Липље и Ступље, хајдуку Милићу и остало.

Јован Б. Душанић је рођен 7. јула 1950. године у Прибинићу. Редовне и последипломске студије завршио је на Економском факултету у Београду, а докторску дисертацију одбранио је на Економском факултету у Љубљани. Редовни је професор универзитета, члан Научног друштва економиста Србије и члан Одбора економских наука Академије наука и уметности Републике Српске. Ожењен је и са супругом Татјаном има сина Арсенија. До сада је објавио 33 књиге (28 из економије) и на стотине радова у домаћој и иностраној периодици. Више о делу професора Душанића можете пронаћи на www.dusanic.rs.

The post Објављена књига Јована Б. Душанића „Срби Босне и Херцеговине у XIX веку – борба за слободу и уједињење“ appeared first on Порекло.

Друштво српских родословаца "Порекло" и Библиотека "Милутин Бојић" организују представљање шест нових књига из познате едиције "Корени" у издању Службеног гласника, које су у највећем делу посвећене насељима и становништву Косова.

Књиге ће бити представљене у уторак, 13. марта 2018, с почетком у 19 часова, у Библиотеци "Милутин Бојић" (Илије Гарашанина 5, угао са улицом мајора Илића). О књигама ће говорити уредник и приређивач целе едиције Борисав Челиковић.

Више о књигама које о којима ће се бити речи можете пронаћи преко следећих веза:

Књига 30 - Стара Србија и Македонија

Књига 31 - Косовско Поморавље и Качаник

Књига 32 - Сиринић, Средска, Гора и Опоље

Књига 33 - Косово 1

Књига 34 - Косово 2

Књига 35 - Дреница и Лаб

Добро дошли!

The post Представљање књига из едиције „Корени“ о Старој Србији и Косову appeared first on Порекло.

Друштво српских родословаца "Порекло" одржаће у четвртак, 15. марта 2018, трибину у Сремској Митровици, у градској библиотеци "Глигорије Возаровић". Трибина почиње у 18.30, а говориће председник Друштва Јовица Кртинић и један од уредника Српског ДНК пројекта Александар Антић. 

На трибини ће, између осталог, бити представљени резултати досад тестираних људи из митровачког краја.

Друштво је за ову прилику обезбедило велики попуст на ДНК тестирање па ће сви заинтересовани моћи да добију ДНК тест за 6.000 динара (редовна цена је 13.000 динара).

Добро дошли!

The post Трибина Порекла у Сремској Митровици: Генетичко порекло Срба appeared first on Порекло.

Друштва српских грбоносаца „Милош Обилић”, уз мало закашњење, објавило је нови 12./17 број часописа „Оцило”.

У овом броју више је занимљивих тема из области хералдике и генеалогије, а од којих се посебно издвајају оне наших аутора, Риста Старовића „Витешки прстен из тврђаве Прилепац” и др Душка Лопандића „Черниговска династија и кнез Ростислав: Рус који је владао Београдом”.

Поред ових тема, у новом броју „Оцила” сазнаћете више и о дугом путу трагања за грбом Бање Луке, о коме пише наш познати хералдичар Драгомир Ацовић, као и о значају терминологије у хералдици, о којој кроз два примера пише наш сарадник Зоран Николић.

У овом броју моћи ћете читати још и на теме приморске хералдике, из пера нашег сарадника Леонида Кампеа, средњовековних застава најпознатије српске властеле, о којој пише наш члан Милан Радуловић, као и о новим открићима и сазнањима на пољу тзв. илирске хералдике, о чему ће вас обавестити такође наш члан Бранко Тодоровић.

Нови број можете преузети овде, а остале бројеве можете наћи овде.

Уживајте у читању.

The post Нови број хералдичког зборника „Оцило” appeared first on Порекло.

Друштво српских родословаца "Порекло" представиће у уторак, 3. априла 2018. прелиминарне резултате истраживања генетичког порекла становника Херцеговине. Трибина ће бити одржана у Музеју Херцеговине с почетком у 20.00 часова.

На трибини ће говорити Јовица Кртинић, председник Друштва српских родословаца "Порекло", који је био део тима који је у периоду од априла 2016. до јануара 2018. радио на прикупљању кандидата за тестирање.

Реч је о досад највећем генетичком истраживању које је предузело Друштво и припадајући му Српски ДНК пројекат. Укупно је тестирано близу 500 кандидата.

Добро дошли!

The post Трибина у Требињу у уторак 3. априла 2018: Генетичко порекло Херцеговаца appeared first on Порекло.